Berze i berzansko poslovanje
1
Kakvi postoje
finansijski instrumenti u savremenom finansijskom sistemu,
preko
kojih on funkcioniše. Da navedemo
osnovne
:
1. Novac (depozitni, gotov novac, oročeni, ograničeni),
2. Čekovi,
3. Menice,
4. Akcije,
5. Obveznice (državne, banaka, fondova),
6. Platni nalog,
7. Blagajnički zapisi,
8. Koercijalni zapisi,
9. Blagajnička potvrda o depozitu (depozitni certifikat)
10. Bankarski akcept,
11. Cesija,
12. Asignacija,
13. Kompenzacija,
14. Opcijom,
15. Fjučersi,
16. Forvardsi i sl.
4
Kamata kao cena novca
1
.Cena novca – Kamata
. Kamata je u osnovi cena upotrebe zajmovnog kapitala, jer se
uglavnom plaća iz viška vrednosti koje odbacuje pozajmljeni kapital. Ona predstavlja
redovno deo bruto profita, zbog čega je redovno manja od njega.
Kamata je „odricanje od likvidnosti“
2
.Funkcije kamate
. Kamata ima brojne funkcije u savremenoj privredi privredi i
finanasiskom sistemu. Najznačajnije su.
- Faktor formiranja štednje,
- Faktor racionalne upotrebe sredstava,
- Faktor uspešnog funkcionisaja finansijskog tržišta,
- Faktor efikasne alokacije sredstava,
- Faktor monetarno – kreditne regulacije i efikasne monetarne politike,
- Faktor za funkcionisanje bankarskog sistema,
- Faktor formiranja troškova poslovanja i raspodele dohotka.
3.
Vrste kamatnih stopa
. Postoje različite vrste kamatnih stopa u finansijskom sistemu
svake zemlje, posebno u pogledu prirode kamate(aktivne i pasivne kamate), kratkoročne i
dugoročne kamatne stope, kamate prema vrsti poslova (različiti krediti poslovnih banaka,
krediti centrlne banke, međunarodni krediti), realna i nominalna kamatna stopa i dr.
Kamata je redovno deo viška vrednosti, odnosno bruto profita, te je u normalnim
uslovima manja od profita, a kamatna stopa manja od profitne stope.
4.
Mehanizam kamatne stope
.
Eskontna stopau stvari znači kamatnu stopu po kojoj centralna banka odobrava kredite
poslovnim bankama, kao osnovni kanal emisije primarnog novca.
Lombardna kamatna stopa predstavlja kamatnu stopu centralne banke po kojoj ona na
bazi zaloga hartija od vrednosti daje kredite za likvidnost poslovnim bankama.
Postoje i posebne vrste kamata na hartije od vrednosti koja se u mnogim zemljama naziva
diskontna stopa. To je kamatna stopa po kojoj se vrši emisija i otkup hartija od vrednosti
na tržištu novca od strane centralne banke.
5
Segmenti finansijskog tržišta. Tržište kapitala i novčano tržište se mogu dalje
dekomponovati i to na novčano tržiše na: tržište žiralnog novca, kreditno, eskontno,
lombardno, devizno i tržište kratkoročnih hartija od vrednosti, a tržište kapitala na:
kreditno-investicijono, hipotekarno i tržište dugoročnih hartija od vrednosti koje opet
može biti emisiono. Odnosno primarno i sekundarno.
2.Poslovi na finansijskom tržištu.
Promptni poslovi
se nazivaju i spot, keš ili gotovinski i kod njih je glavna
karaktreristikata da se svaka novčana ili kapitalna transkcija izvršava odmah, a naj
kasnije u riku od dve do pet dana računajući od dana sklapanja posla.
Terminski poslovi
se karakterišu time da se kupoprodaja odnosno realizacija ugovora ne
izvršava promptno tj. odmah , već kasnije na unapred utvrđen dan ili u unapred
utvrđenom roku koji počinje teći sa istekom poslednjeg dana za izvršenje promptnog
ugovora.
3.Segmenti finansijskog tržišta.
Kreditno tržište
je deo novčanog tržišta na kome se trguje kreditnim materijalom, sa
rokom dospeća do godinu dana.
Eskontno tržište
je takav oblik tržišta gde se trguje eskontnim materijalom koji se u
bilansu vidi kroz poziciju menični portfolijo.
Menica
je hartija od vrednosti eskontnog
tržišta koja vrši funkciju obezbeđenja i instrument plaćanja.
Lombardno tržište
je specijalizovano tržište za trgovinu lombardnim materijalom robnog
karaktera (gde spadaju faktura i založnica), lombardnim materijalom nerobnog karaktera
(gde spadaju hartije od vrednosti iza kojih stoji finansijska transakcija) i lombardnim
kreditima.
Devizno tržište
obuhvata trgovinu devizama kao kratkoročnim potraživanjima izraženim
u stranom novcu što predstavlja poseban oblik novčane imovine.
Tržište kratkoročnih hartija od vrednosti
je ono na kome se emituju i primarno prodaju
hartije od vrednosti i istovremeno trguje već emitovanim harttijama od vrednosti
kratkoročnog karaktera.
Tržište žiralnog novca
je najvažniji deo novčanog tržišta. Preko njega monetarna vlast
utiče na kretanje na svim ostalim tržištima. Cena žiralnog novca izražena u vidu kamatne
7
