ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
ЗА МЕНАЏМЕНТ У САОБРАЋАЈУ
Н И Ш
СЕМИНАРСКИ РАД
- Безбедносни системи -
Т е м а:
„ БЕЗБЕДНОСНИ СИСТЕМИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
(организација и начин функционисања) “
Професор :
Студент :
Проф. др Миле Стојковић
Борко Лончаревић
Бр.индекса:113-П/14
1. ПОЈАМ БЕЗБЕДНОСТИ
Појам “безбедност“ први пут употребљена је у делу Волтер Липмана U. S.
Foreign Policy (1943), али је тај појам тек након Другог светског рата ушао у ширу
употребу и везивао се за заштиту целовитости суверених држава. Повезивањем појма
“национална безбедност“ с појмом “систем“, настао је нови појам “систем
националне безбедности“ систем који има све карактеристике друштвеног система
усмереног ка постизању и очувању интегритета суверених држава. Структура и
циљеви тог система, од Другог светског до данас, доживели су бројне и битне
измене, али су основне системске и кибернетске одреднице система остале
непромењене. О појмовима “безбедности“ и “система националне безбедности“, не
постоји јединствен став. Питање „тачне“ дефиниције безбедности и изградње једног
„суштински потврђеног концепта“ у области безбедности, пре свега, јесте питање о
дефиницијама и теоријским конструкцијама које мање или више корисне или
значајне, али које не могу да буду ни потпуно тачне ни потпуно не тачне. Појам
безбедности, уопштено узет, може да се дефинише и шире дуж различитих „оса“,
давањем одговора на наведена питања и њиховим концентрисањем у одређене
логички заокружене и складне мисаоне целине. Истовремено, узалудно је и немогуће
посматрати један ниво безбедности независно од осталих – они су у специфичном
односу међуутицаја и међузависности.
Безбедност је појам са вишеструким значајем. У најопштем смислу
подразумева слободу од страха, претњи и физичког насиља. Међутим, безбедност
укључује и моралне, идеолошке и нормативне елементе, што је одувек отежавало
њену прецизну дефиницију. У питању је друштвено конструисан концепт који стиче
специфично значење само унутар датог социјалног контекста.
1.1. Савремено схватање појма безбедности
Без обзира на то што поменуте дефиниције сматрамо добрим остварењима у
дефинисању појма безбедности данашње схватање тог појма захтева да се ти
покушаји допуне новим елементима који ближе одређују савремено схватање
садржаја својства које називамо безбедност.
Безбедност је својство неког реалног друштвеног, природног или техничког
субјекта (бића, творевине или ствари) испољено као успостављено, одржано и
унапређено стање и (ли) вредности, а која се изражава кроз испуњеност минимума
одређених (безбедносних) стандарда својствених том субјекту, а што му омогућава
реалну основу за опстанак, кад раст и развој без обзира на носиоце, облике, време и
место угрожавања.
Из дефиниције се види да је реч о сложеној категорији мултидисциниларног
карактера, па треба указати на њене елементе како би се лакше схватила суштина
овог појма који је опет последица сложености појаве о којој говоримо. Ти елементи
дефиниције су:
-
својство;
-
реални друштвени, природни и технички субјект;
-
испуњеност минимума безбедносних стандарда и
-
омогућавање опстанка, рада, раста и развоја.
Безбедност као својство указује нам на то да је реч о нераздвојеном атрибуту
друштвеног, природног или техничког субјекта које може бити биће (човек,
животиња, инсект и др.), људска или природна творевина (држава, корупција,
међународна организација и др.) или техничка и технолошка компонента – уређај
или апарат (машине, мост, аутомобили, нуклеарна централа и сл.), без којег тај
субјект не би могао ни да постоји у својој функцији.
Дакле, сваки субјект постоји док има минимума испуњености услова
(стандарда) за сваки свој опстанак (минимум безбедности). Безбедност као стање
дефинише се као замишљени стандарди заштићености субјекта од свих облика и
носилаца угрожавања без обзира на време и место њиховог испљавања и деловања.
При томе треба поменути да апсолутно стање безбедности (заштићеност) не постоји.
Безбедност не подразумева оне вредности, својства и стања која су јој по свом
бићу и садржају супротни и спадају у групу угрожавајућих појава, понашања и
деловања која чини човек, природа или технички систем. Друкачије речено
