I –Bežične računarske mreže
S A D R Ž A J
1.1
Karakteristike bežičnih računarskih mreža
1.2
Karakteristike bežičnog prenosa
1.3
Podela bežičnih računarskih mreža
1.4
Topologije WLAN-ovaža
1.5
Komponente WLAN-ova
1.6
Osnovni elementi povezivanja kod WLAN-a
1.7
Uporedni pregled žičanih i bežičnih mreža
I –Bežične računarske mreže
Zadnjih godina jedno od
najatraktivnijih područja u računarskoj
tehnici
i komunikacijama postale su bežične tehnologije
WLAN (
Wireless Local Area Network
) predstavljaju komunikacijske
sisteme
koji koriste elektromagnetne talase
za prenos podataka.
Osnovna ideja kod bežičnog prenosa je da se izvrši odgovarajuća
modulacija informacija koje se prenose
, koje se sada putem određene
frekvencije prenose do drugog bežičnog uređaja.
Ako se radiotalasi prenose različitim frekvencijama, tada
više radio
signala može postojati u istom prostoru
bez međusobne interferencije.
WLAN-ovi se implementiraju
kao alternativa ili još češće kao
proširenje
ožičenim LAN-ovim u zgradama ili manjim područjima.
Zadnjih godina WLAN-ovi su stekli
ogromnu popularnost u brojnim
oblastima
: zdravstvo, trgovina, proizvodnja, obrazovne institucije i td.
Mobilna telefonija, bežični Internet kao i nadolazeće
bežične
senzorske mreže
predstavljaju samo neke od krajnjih proizvoda ove
tehnologije koja je
znatno promenila naš način življenja i ponašanja
.
I – Karakteristike bežičnih mreža
Bežične tehnologije koriste samo
neke delove elektromagnetnog spektra
:
1. radio(100Hz-10
10
Hz)
- najbolja tehnologija za bežični prenos podataka
•
obezbeđuje
postojanost, integritet i bezbednost
veze.
•
ne preklapa sa konvencionalnim radio signalima zbog male energije
•
prednost im je da ne mora da se traži dozvola
2. mikrotalasni (10
10
Hz - 10
12
Hz)
- koristi se kod satelitskog prenosa
•
pravolinijski prenos signala – ne prati zakrivljenost zemlje
•
atmosferski uslovi i čvrsti objekti ometaju prenos mikrotalasa
•
predviđa se da će to biti osnovno sredstvo za povezivanje na Internet
3. infracrveni (10
12
Hz-10
14
Hz)
- zahteva optičku vidljivost uređaja
•
infracrvene signale nije regulisao FCC pa nisu neophodne licence.
•
infracrveni talasi ne prodiru kroz čvrste objekte, osetljivi su na
prepreke tako da su sigurniji od neovlašćenog prisluškivanja spolja.
•
na infracrvene talase ne utiče radio interferenca, mada jaka sunčeva
svetlost, ili izvori toplote mogu da utiču na njih.
Svaki od ovih prenosa se zasniva na različitim komunikacionim
tehnologijama,mrežnim elementima, i različitim frekventnim spektrima
II – Karakteristike bežičnog prenosa
•
slabljenje
- jačina elektromagnetnog polja
slabi nakon prolaska talasa
kroz neku sredinu, kao na primer zid (d
3.5
), kao i sa povećanjem
rastojanja
. Šta više i u slobodnom prostoru dolazi do disperzije radio
talasa i dovodi do slabljenja signala (d
2
). Ovaj efekat se naziva
path-loss
•
interferencija
od drugih izvora - ako dva izvora radio signala
emituju
u istom frekventnom opsegu
tada dolazi do međusobne interferencije.
Zbog toga za očekivati je da ako oba sistema rade istovremeno tada i oba
neće raditi dobro. Pored toga
usled smetnji od drugih izvora
, kakve su
recimo smetnje od motora ili mikrotalasnih peći, može doći do pojave
šuma, a to će takođe rezultirati do pojave interferencije.
•
propagacija
duž više različitih puteva (
multipath propagation
) - javlja
se kada se
deo elektromagnetnih talasa reflektuje od objekata ili zemlje
,
pa su dužine puteva talasa od predajnika do prijemnika različite. Pokretni
objekti između predajnika i prijemnika mogu uzrokovati
multipath
propagation
koja je promenljiva sa vremenom.
Multipath propagation
zbog uticaja refleksije talasa od jonosfere
ili drugih objekata može da
dovede do
pojave
fadding
-a
, tj. privremenog gubitka signala.
