Koliko god nam se u početku činilo da je 650-700 MB veliki kapacitet, sve je veća potražnja za
još većim kapacitetom, tako da je CD tehnologija dovela do brzog razvoja DVD tehnologije.
Tehnologija je u osnovi ista, samo se koristi preciznija optika i laserska glava koje rade na
kraćim talasnim dužinama. Talasna dužina kod CD-a iznosi 780 µm i korisiti infracrveni laser, a
kod DVD-a je 650 µm i koristi crveni laser za snimanje podataka. DVD tehnologija omogućava
kapacitet od 4.7 GB što danas predstavlja obični DVD sa jednim slojem, a teoretski može biti do
18 GB na disku veličine običnog CD-a.

Međutim, daljim razvojem tehnologije, te pojavom HDTV-a (High Definition Television), ni ono
što je mogao ponuditi DVD nije bilo dovoljno za snimanje programa visokog kvaliteta
prosečnog trajanja od 2 sata. Tako je 2002. godine Blu-ray Disc Association (BDA) razvila i
predstavila novi standard Blu-ray disk (BD). Glavna novost koju je uveo Blu-ray je korištenje
plavog lasera, umesto crvenog ili infracrvenog. Upravo zbog korištenja zraka manje talasne
dužine bilo je moguće, uz niz drugih tehničkih rešenja, sačuvati na disk istih fizičkih dimenzija
kao i DVD do 25 GB podataka u jednom sloju, dok je u dva sloja kapacitet išao i do 50 GB.
Najnovije disk koji je Blu-ray Disc Association pustio u prodaju je Blu-ray disk XL koji ima od
100 GB i 128 GB prostora za snimanje podataka.

Istorija i razvoj Blu Ray-ja

Krajem 1998. komercijalni HDTV setovi počeli su da se pojavljuju na tržištu. Međutim, nije bilo
opšteprihvaćenog načina za snimanje i reprodukciju HD sadržaja. Takođe, nije bilo medijuma za
skladištenje dostupnog za HD kodeke(koder-dekoder). Iako je dobro poznata činjenica da će
upotreba lasera kraće talasne dužine omogućiti veću gustinu skladištenja, standardizovani format
skladištenja nije stvoren do tada. Pronalazak plave laserske diode od strane Shuji Nakamure,
profesora na Univerzitetu u Kaliforniji, pokazao se kao veliki pomak u pronalasku Blu-ray
tehnologije. Blu-ray Disk udruženje je osnovano u februaru 2002. godine. To je bila grupa ljudi
iz oblasti elektronike, računara i igranih filmova, koja je zaslužna za razvoj Blu-ray disk formata.
U toku prvih godina razvoja Blu-ray tehnologije, sloj za zapisivanje podataka bio je postavljen u
neposrednoj blizini površine diska. Zbog ove funkcije, Blu-ray diskovi tog vremena su bili
podložni grebanju i zaraženosti i stoga je morao biti zaštićen patronama (kertridžima).
Kompanija TDK se pojavila sa tvrdim slojem polimera za Blu-ray diskove, čime se eliminiše
potreba za patronama (kertridžima). Ubrzo, Panasonic i Sony su takođe razvili svoju tehnologiju
diskova tvrdog sloja.

Oko 2002. godine, DVD forum koji se brinuo za razvoj i distribuciju DVD i HD-DVD formata,
bio je podeljen oko rasprave o nastavku razvoja tehnologije plavog lasera. Mesec dana kasnije,
DVD forum je najavio stvaranje sopstvenog rešenja za plavi laser. Dok je prodaja HD DVD