Univerzitet u Novom Sadu
Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin“
Zrenjanin
Botovi u obrazovanom sistemu
-Seminarski rad -
Predmet: Metodologija pedagoških istraživanja
Profesor: Prof. dr Dragica Radosav
Asistent: Nadežda Ljubojev
Zrenjanin, 2018. godina
2
1.
UVOD
U ovom teorijsko istraživačkom radu se analizira korišćenje botova u obrazovanom
sistemu, prihvatanje botova od strane dece, kao i koji su botovi današnjice, i koji će se korsititi u
narednoj deceniji kao ispomoć deci u učenju i usvajanju informacija na što lakši i zabavniji način.
4
3.
TEORIJSKO ISTRAŽIVANJE
3.1 Botovi današnjice, njihov razvoj i prihvatanje
Razvoj robotike se odvija brzinom koja je zapanjujuća - nove metode i novi algoritmi su razvijani
zapanjujućim intenzitetom i zahvaljujući ovom razvoju moderni botovi stiču sve veću
autonomnost. Međutim, to što se često gubi iz vida je da sam razvoj robotike i nova otkrića na
tehničkom planu nisu dovoljna da bi se postigao uspeh, već je neophodno uzeti u obzir i
psihofizičke karakteristike korisnika bota.
Rezultati prethodnih istraživanja pokazuju da korisnici često imaju poteškoća sa
konceptualizacijom bota koncept bota najčešće nije dovoljno jasno definisan, postavljaju se
prevelika ili premala očekivanja u odnosu na mogućnosti i ograničenja bota. [3] Primena bota u
svrhe pomaganja ljudima u rešavanju raznih zadataka u velikom broju slučajeva se ne
implementira iz razloga koji nisu tehničke prirode, već psihološke: na primer, strah od korišćenja
bota, neadekvatan trening potencijalnih korisnika, nedovoljno razumevanje potencijalnih koristi
od primene asistivne tehnologije, itd. zbog toga se javlja potreba za detaljnijom analizom
psiholoških karakteristika potencijalnih korisnika, pre svega njihovih stavova i očekivanja vezanih
za korišćenje bota u svakodnevnom životu. Velik broj argumenata govori u prilog korišćenju bota.
[1] Kao prednosti korišćenja bota ističe da, za razliku od ljudi, botovi su pomagači mogu da pruže
kontinuiranu negu, objektivni su u analizi i proceni, ne umaraju se i nikada nisu neraspoloženi. Sa
druge strane, često se ističe da, iako postoje brojne prednosti u primeni botova u radu sa ljudima,
prisutan je i značajan nedostatak: botovi ne mogu da pruže emotivnu podršku koja je nezaobilazni
deo socijalne interakcije sa ljudima.
Nauka je danas razvila botove koji su skoro u potpunosti identični čoveku, kako u izgledu, tako i u
ponašanju. Na primer, botovi današnjice mogu da učestvuju u dijalogu sa korisnikom, prate
ponašanje korisnika kao što su gestovi i pogled korisnika. [3] Međutim, funkcionalnost botova se
ipak ne može posmatrati odvojeno od stava korisnika prema botu. Ipak, iako su mnogi korisnici
skeptični prema korišćenju botova, čini se da kod većine korisnika ipak prevladavaju pozitivni
stavovi. [4]
Istraživanja pokazuju da su ljudi generalno skloni pripisivanju intencionalnosti neživim entitetima,
te pripisivanju pola i socijalnih uloga botova i skloni su da stupe u interakciju sa botom. Od bota se
često čak očekuje reciproceitet i učtivost. Ljudi su skloni antropomorfizaciji neživih entiteta time
što im pripisuju emotivne i kognitivne procese svojstvene entitetima koji su vođeni principom
racionalne akcije. [2]
Rezultati istraživanja Bumby i pokazuju da su i deca i odrasli skloni percepciji botova kao entiteta
sa slobodnom voljom, preferencijama, emocijama, i pre svega muškog pola. Specifični fizički
atributi bota su asocirani sa određenim crtama ličnosti bota, kao i emotivnim stanjima. [5]
U odnosu na polne razlike, pokazano je da ispitanici ženskog pola imaju viši skor na skali koja meri
nepoverenje prema dostignućima robotike. [3]
5
Takođe, starost i
stepen
stručne spreme određuju stepen pozitivnih osećanja koja ispitanici
ispoljavaju prema primeni botova. Stariji ispitanici pokazuju manje pozitivan stav prema
botovima.
Najmlađi ispitanici i ispitanici viših stepena stručne spreme imaju najpozitivniji stav prema
korišćenju botova [2].
Dosadašnja istraživanja nisu ispitivala stav roditelja prema korišćenju robota čija deca su
potencijalni korisnici botova. Očekuju se razlike u stavovima očeva i majki, koji se mogu
objasniti uz pomoć nekoliko faktora:
1) majke su više uključene u brigu o deci, i stoga mogu da budu skeptičnije u vezi korišćenja
novih metoda u edukaciji dece;
2) moguće je da su ispitanici ženskog pola generalno manje zainteresovani za razvoj robotike, te
su kritičnije (ili čak zbog nedovoljne informisanosti) manje kritične u svom stavu prema
primeni bota. Takođe, očekuje se da će stručna sprema roditelja biti faktor koji utiče na stav
prema botu, tako da će obrazovaniji roditelji imati pozitivniji stav.
3.2. Kako se koriste botovi u obrazovanju
Korišćenje bota ubrzano postaje sve češće oko nas - na našim radnim mestima, u našim domovima,
a uskoro i u našim školama. Iako je upotreba bota prilično nova u oblasti obrazovanja, neki
stručnjaci predviđaju da će se u narednih deset godina redovno koristiti u učionicama širom sveta.
Obrazovanje je jedna od oblasti društva na kojoj veštačka inteligencija ima potencijal da ostvari
najveći pozitivan uticaj. Budućnost visokog obrazovanja: kako će nove tehnologije promeniti
obrazovanje zauvek, veštačka inteligencije mogla bi značajno pomoći deci u njihovim procesima
učenja.
Učitelji AI bi takođe mogli pružiti nastavnicima vredne informacije o tome kako učenici uče, kao i
preporuke o tome kako bolje mogli iskusiti iskustvo učenja svakog učenika. [7]
3.3. Smernice za implementaciju bota u učionici
Botovi mogu biti neverovatno dragoceni nastavni alati, ali važno je da ih pravilno implementirate
za najbolje moguće rezultate. Kako bi se na što lakši način došlo do željenih rezultata treba se držati
četiri osnovih smernice kada se da koristi bot u učionici:
1. Odrediti specifični cilj učenja i na koji način želimo da vam bot pomogne da postignete, a zatim
koristiti bota samo za tu svrhu.
2. Korisćenje bota da pomogne u ponavljajućim zadacima
