- 2 -
1.
UVOD
Košarka se smatra kompleksnim sportom koji je determiniran brojnim motoričkim
sposobnostima. Ipak, primetno je da su dominantne motoričke sposobnosti brzina, koja zauzima
značajno mesto u faktorskoj strukturi uspješnosti mnogih sportova pa tako i košarke, te snaga. U
jednačni specifikacije, njihov doprinos u ukupnom rezultatu iznosi čak 30%. Skladno tome, brzina
bi trebala zauzimati bitno mesto i u trenažnom procesu košarkaša. Kad govorimo o brzini u
kontekstu košarke, nikako se ne smemo fokusirati isključivo na brzo pravocrtno trčanje, jer je to
samo jedan vid brzog kretanja u ovom sportu. Iznimno je bitno za konačni uspeh da se u razvoju
brzine koristimo kretnjama karakterističnima za košarkašku igru.
Kao što košarkaš da bi naučio košarku mora da je igra, tako i trener uči posao kojim se
bavi, treniranjem, ali i učenjem i usavršavanjem u oblastima tehnike i metodike. Lako je držati se
uvek istog: učiti istim metodama, na isti način i činiti iste greške iz godine u godinu. Trener
(nastavnik) i igrač (učenik) mogu, a i trebalo bi, da uče zajedno; igrač - tehniku koju trener
želi da mu prenese, a trener – da li i gde postoji neshvatanje od strane igrača, kao i šta je najbolje
da učini da bi se to prevazišlo. Ako želi da postigne dobre rezultate u obuci, trener bi trebalo da
zna celokupnu tehniku košarke kao i principe celog procesa obuke, jer to je suština onoga čime se
bavi. Tačno je da neki ljudi lakše nauče motorne navike, ali se ne može pretpostaviti da će
čovek isljučivo sopstvenim naporom postići savršenu tehniku. Postoji granica usvajanja
motornih veština bez posebnih instrukcija. Ta granica može da se pomera, od slučaja do slučaja, a
pomoć pružaju: trener, vizuelna sredstva, ugledanje na vrhunske igrače.
Tehnika koju će igrač steći u mnogome zavisi od kvaliteta pomoći koju najviše treba da
pruži trener. Ta pomoć je naročito važna na samom početku bavljenja košarkom, jer ono što se
propusti ili na pogrešan način usvoji u periodu osnovne obuke, kasnije je veoma teško
nadoknaditi. Jedan od primarnih zadataka trenera je da na vreme uoči i prepozna grešku, kao i
da zna na koji način najefikasnije da je ispravi. Da bi to mogao, mora da poznaje celokupnu
tehniku i metodiku košarke.
- 4 -
2.2.
Fiziološke osnove teninga brzine
Brzina je kondiciono – koordinacijska sposobnost s najvišim koeficijentom urođenosti.
Prema Hollmannu i Hettingeru (2000.) ova se sposobnost kod odrasle netrenirane osobe može
treningom popraviti oko 20%.
Zašto?
Pri velikoj brzini kontrakcije glavnu ulogu imaju brza mišićna vlakna čiji je udio u mišićima
genetski određen te se treningom može malo menjati. Promene koje se mogu izazvati odnose se na
udeo pojedine vrste vlakana u ukupnom volumenu mišića na što se može treningom uticati putem
selektivne hipertrofije. Pri tomu će trening brzine dovesti do hipertrofije brzih vlakana dok će
trening aerobne izdržljivosti izazvati umerenu hipertrofiju sporih vlakana.
Dokaz?
Većina vrhunskih svetskih sprintera ima preko 70% brzih mišićnih vlakana, dok je svetski
prosjek oko 50%. Može li se po tom pitanju nešto napraviti?
Djeca u odnosu na odrasle imaju znatno veći udeo intermedijalnih mišićnih vlakana (i do
13%, dok odrasli imaju 2 – 3 %) koja tendiraju prema prelazu u spora ili brza vlakna, zavvisno o
vrsti trenažnih podražaja. Primenom odgovarajućeg i pravovremenog treninga brzine kod dece
moguće je dodatno prilagoditi genetski određenu strukturu mišićnih vlakana.
Slika 1. Faze sprinta
1
printa
1
www.sport-forma.com
