Osnove c jezika: skripta sa primerima

OSNOVE C JEZIKA

1./*Napisati program koji na ekranu ispisuje poruku Zdravo svete!*/

#include<stdio.h>
void main()
{

printf("Zdravo svete! ");

}

Funkcija

void main()

je glavna funkcija i postoji samo jedna ova funkcija u C programu.

“()”označava da main nema argumenata.

printf

je funkcija za štampanje poruke “Zdravo svete!. Karakter

‘ ’

predstavlja oznaku za novu liniju. Svaki iskaz se mora završiti karakterom ’;’, koji ima ulogu

terminatora iskaza. Karakteri ‘{‘ i ‘}’ objedinjuju više pojedinačnih iskaza u jednu programsku celinu i
oni su obavezni jer se tu izvršava neka obrada.

scanf

je funkcija slična

printf

. Razlika je što se argumenti funkcije printf prenose sa vrednošću,

dok se kod scanf prenose svojom adresom, jer se učitana vrednost mora vratiti u pozivajući program. To
se postiže navođenjem karaktera

’

(operator adresiranja) ispred argumenta u listi argumenata. Npr.

scanf(“%d”,&x);

%d -

broj koji se unosi je celobrojni.

%8.2f

– ostavljanje mesta za zapis realnog broja

Escape karakteri

Konverzioni karakteri funkcije printf

b – povratnik

nn – vrednost karaktera

Konverz. kar.

Konverzija izlaznog niza

f – from feed

- obrnuta kosa crta

Karakter (char)

– nova linija

” – dvostuka navodnica

ceo broj (int)

r – carriage return

’ – jednostruke navodnice

realan broj (float)

– horizontalni tab

- nastavak linije

niz karaktera (string)

v – vertikalni tab

realan br. u naučnoj notaciji

double

Variables - Promenljive

Promenljiva je objekt jezika koji ima ime i kome se mogu dodeljivati različite vrednosti u toku
izvršavanja programa.

Imena promenljivih se grade od velikih i malih slova, cifara od 1 do 9 i karaktera (donja crta _ ).
Ime ne sme počinjati cifrom, niti sme sadržati rezervisane reči. Nedozvoljeni znaci su i
matematički operatori (+, -, *, /, %).

Variable names are

case sensitive

– imena promenljivih su osetljiva na mala i velika slova..

Ime promenljive (indentifikator):

skola
y
Ab63c
auto_skola

Osnovni tipovi podataka

Osnovni tipovi podataka su

int, float, double

char

Podaci tipa

int

su celobrojne vrednosti. Tu spadaju celobrojne konstante, promenljive,

izrazi i funkcije. Opseg celobrojnig vrednosti je različit i može se menjati primenom
kvalifikatora

long,

short i unsigned

. Kvalifikator long povećava opseg vrednosti celobrojnih

promenljivih. Kvalifikator short ispred int smanjuje opseg celobrojnih promenljivih. Kvalifikator

unsigned

ispred int deklariše promenljivu tako da može memorisati samo pozitivne vrednosti.

Promenlljive tipa

float

ili

double

memorišu vrednosti realnih brojeva, odnosno, vrednosti

sa decimalnim (pokretnim) zarezom. Promenljive daklarisane kao double mogu memorisati oko
dva puta više decimalnih cifara od promenljivih tipa float.

Promenljive i konstante tipa

char

memorišu karaktere. Konstante tipa char dobijaju se

stavljanjem karaktera između jednostrukih navodnica, npr. ‘A’, ‘1’, itd. ‘A’ treba razlikovati od
“A”, jer “A” predstavlja konstantni niz karaktera koji u C jeziku ima posebnu predstavu i
tretman.

Primeri:

int bob=32;

Creates variable "bob" and initializes it to the value 32. (

Kreirana promenljivba "bob" i izvršena

inicijalizacija na 32.)

boolean yes=1;

Creates variable "yes" as type "char" and sets its value to 1.

Aritmetički izrazi i operatori

Aritmetički operatori C jezika su +, -, *, / i % koji odgovaraju matematičkim operacijama
sabiranja, oduzimanja, množenja, deljenja i deljenja po modulu, respektivno. Ovi operatori su
binarni, jer zahtevaju dva operanda, sa izuzetkom operatora -, koji može biti i unaran. Operator
deljenja po modulu (%) daje ostatak posle celobrojnog deljenja.

Odnosne naredbe – naredbe uslova

Kao i aritmetički operatori, odnosni operatori su binarni tj. uspoređuju dva operanda. Naredba sa
dva operanda i odnosnim operatorom zove se odnosna naredba (eng.

relational expression

Rezultat odnosne naredbe je Boolean vrednost odnosno

istinu

ili

laž (

true

ili

false

S ovom

tablicom možete videti kako to funkcioniše.

U ovoj tablici se koriste konkretne (

literal

) vrednosti koje ne mogu biti promenjene. 4 je

konkretna vrednost (konstanta), i ona se ne može menjati (moglo bi se menjati da se umesto
konstanta koriste promenljive).

Operator inkrementiranja i dekrementiranja

Operator

inkrementiranja ++

dekrementiranja --

su unarni operatori i javljaju se u

prefiksnom i postfiksnom obliku. Operator inkrementiranja ++ promenljivoj p dodaje vrednost 1,
dok operator dekrementiranja -- promeljivoj p oduzima vrednost 1, pa važi:

p++ je ekvivalentno p=p+1

p-- je ekvivalentno p=p-1

(postfiksni oblik)

++p je ekvivalentno p=p+1

--p je ekvivalentno p=p-1

(prefiksni oblik)

Ako se koristi oblik

++x

to znači da se

prvo uvećava pa tek onda koristi u izrazu. Oblik

x++

znači da se

prvo koristi u izrazu pa tek onda uvećava. Anaklogno važi za operaciju --.

x+=2 je

x=x+2

x/2

x=x/2

x*=2 je

x=x*2

x%=2 je

x=x%2

Rezervisane reči - Keywords

The following keywords are reserved and may not be used as an identifier for any other purpose.

auto

double

int

long

break

else

long

switch

case

enum

register

typedef

char

extern

return

union

const

float

short

unsigned

continue for

signed

void

default

goto

sizeof

volatile

static

while

Elementarne algoritamske strukture

Algoritamske strukture se dele u tri osnovne grupe:



Linijska (sekvencija)



Razgranata (selekcija)



Ciklična (iteracija)

Linijska struktura:

Karakteristika linijske strukture je da se svi elementi izvršavaju samo jednom i koraci se odvijaju u nizu
jedan za drugim bez ponavljanja ili "skretanja".

Primjer u BASIC-u

Primjer u C-u

INPUT a, b
zbir = a + b
PRINT zbir
END

#include <stdio.h>

void main () {
int a, b, zbir;

  printf("a,b? ");
  scanf("%d%d", &a, &b);
  zbir = a + b;
  printf("a + b = %d ", zbir);
}

Razgranata struktura:

Razgranata struktura će se pojaviti kod algoritma koji ima blok odlučivanja kao što su IF i CASE, pri čemu
se vrši testiranje određenog uslova a prema rezultatu (obično TRUE ili FALSE) algoritam se grana i
nastavlja tok jednom od grana- opcija. Primjer na slici je tipičan gdje se otklanja blokiranje programa
provjerom da li je djelilac jednak nuli. Ako je djelilac različit od nule, daće rezultat dijeljenja, u suprotnom
će dati samo poruku da dijeljenje nulom nema smisla i nastaviti dalje prema sledećoj proceduri ili kraju
programa.

Primjer u BASIC-u

Primjer u C-u

INPUT a,b
IF b <> 0 THEN
PRINT a/b
ELSE
PRINT "Ne mogu
deliti nulom"
END

#include<stdio.h>

void main () {
float a, b;

  scanf("%f%f", &a, &b);
  if (b == 0) {
  printf("Ne mogu deliti
nulom ");
  } else {
  printf("a : b = %f ", a / b);
  }
}

Ciklična struktura

Ciklični algoritam će se pojaviti kada treba isti posao uraditi više puta. Postoji više varijanti ove srtukture, a
dve osnovne poele su:



Broj iteracija (ponavljanja) je unapred poznat. Primer ove petlje je na slici i tu se obično koristi
petlja

FOR.



Iteracija se vrši dok se ne zadovolji određen uslov. Koriste se petlje tipa

WHILE...DO.

Kod Iteracije sa proverom istinitosti uslova (da li je uslov zadovoljen) postoje varijante s proverom uslova

int a=0,b=0,c=0;
printf(" a=%d b=%d c=%d ",a,b,c);
a=++b + ++c;
printf("a=%d b=%d c=%d ",a,b,c);
a=b++ + c++;
printf(" a=%d b=%d c=%d ",a,b,c);
a=++b + c++;
printf(" a=%d b=%d c=%d ",a,b,c);
a=++c + c;
printf(" a=%d b=%d c=%d ",a,b,c);

}

3. /*Napisati program kojim se obračunavaju troškovi putovanja ako je udaljenost S
kilometara, potrošnja automobila na 100 km L litara, a cena litra goriva C dinara.*/

#include<stdio.h>
void main()
{

float s,l,c,t;
printf("Rastojanje u kilometrima ");
scanf("%f",&s);
printf("Potrosnja u litrima na 100 km ");
scanf("%f",&l);
printf("Cena goriva u dinarima ");
scanf("%f",&c);
t=2*s*l*c/100;
printf("Troskovi putovanja su %0.2f dinara ",t);

}

4./*Napisati program koji datom prirodnom četvorocifrenom broju:

a) izračunava proizvod cifara;
b) izračunava razliku sume krajnjih i srednjih cifara broja;
c) izračunava sumu kvadrata cifara;
d) određuje broj koji se dobija ispisom cifara u obrnutom porektu.*/

a)
#include<stdio.h>

void main()
{

int n,a,b,c,d,proizvod;
printf("Uneti cetvorocifren broj ");
scanf("%d",&n);
a=n%10;
b=((n%100)/10);
c=((n/100)%10);
d=n/1000;
proizvod=a*b*c*d;
printf("Proizvod cifara broja %d je: %d ",n,proizvod);

}

#include<stdio.h>
void main()
{

int n,a,b,c,d,razlika;