Uvod
Kapča (eng. CAPTCHA, potvrdni kod) je vrsta odgovor
a
testa koji se koristi u
računarstvu kako bi se odredilo da li je korisnik čovek ili mašina. Postupak podrazumeva jedan
računar (server), koji traži od korisnika da odradi jednostavan test koji je računar sposoban da
stvori i oceni. Pošto bi računar trebalo da bude nesposoban da reši taj test, svaki korisnik koji
unese tačan odgovor smatra se čovekom. Uobičajene kapče traže od korisnika da unese nekoliko
slova i/ili brojeva koja su prikazana na neki način na iskrivljenoj slici.
Skraćenica CAPTCHA dolazi od engleskog Completely Automated Public Turing test to
tell Computers and Humans Apart (u prevodu: potpuno automatizovani javni Tjuringov test za
razlikovanje računara i ljudi).
Tjuringov test je predlog testa mašinske sposobnosti da demonstrira inteligenciju. Alan
Tjuring ga je opisao 1950. godine u radu „Računske mašine i inteligencija
”
. Test se sprovodi na
sledeći način: ljudski sudija se upušta u konverzaciju prirodnim jezikom sa jednim čovekom i
jednom mašinom, a oba sagovornika pokušavaju da se predstave kao ljudi. Ako sudija ne može
sa sigurnošću da odredi koji sagovornik je čovek, a koji mašina, onda je mašina prošla test. Kako
bi test bio jednostavan i univerzalan (da bi se eksplicitno testirala lingvistička sposobnost
mašine, a ne njena sposobnost generisanja glasa), konverzacija se obično odvija nekim kanalom
za prenos teksta, kao što je teleprinter koji je Tjuring predložio, ili u današnje vreme IRC ili neki
drugi servis za razgovaranje preko Interneta.
Problem koji stvaraju uobičajene kapče jeste što onemogućuju pristup ne samo
računarima, već i slepim i slabovidim licima, koja nemaju načina da odgovore na traženi upit.
Neki od načina za rešavanje ovog problema, mada se u praksi još uvek relativno retko koriste,
jesu omogućavanje slepim ili slabovidim licima da klikom na odgovarajuće dugme zatraže da
umesto slikovne pokrenu zvučnu kapču, ili da se obrate administratoru sistema, koji će im
omogućiti otvaranje naloga.
Kako vreme prolazi, razvijaju se sve napredniji algoritmi za čitanje kapči, pa i same
sličice postaju sve složenije. Ovo s jedne strane znači da ponekad čitanje slova sa slike i za
5
5
čoveka može da predstavlja veliki izazov, neki sistemi nude korisniku da zameni sliku ukoliko
mu je nečitljiva. S druge strane, novi algoritmi razvijeni za razbijanje sistema kapči mogu da
unaprede tehnologiju za optičko prepoznavanje znakova (OCR).
Neki od izumitelja sistema kapči su ugradili način da se deo napora koji korisnici ulažu
da odgovore na ove testove praktično iskoristi u vidu sistema raspodeljenog rada. Po ovoj ideji,
jedan deo kapče predstavlja uobičajeni tekst koji je nečitljiv za mašinu, ali server zna šta na slici
piše, pa može da proveri da li je korisnik uneo tačan odgovor, dok drugi deo predstavlja mali deo
skeniranog teksta koji OCR čitači nisu uspeli da razaberu, pa se korisnikov odgovor koristi da
dešifruje taj deo teksta.
Najraniji primerci kapče su izgledali poput ove:
Slika 1. Rani izgled kapče
Vremenom, razvijanjem tehnologije koja se razvijala rapidno kada su u pitanju
informacione tehnologije, došlo je do potrebe unapređivanja kapče tako da su novije kapče
pokušale da otežaju segmentaciju tako što su dodale liniju koja ide preko slova poput slike 2.
Slika 2. Kapča sa linijom preko slova
Postoji još načina da se oteža segmentacija i mogućnost da se oteža probijanje kapče
botovima, odnosno kompjuterizovanim robotima-mašina, a to je i zbijanje slova koja su čitljiva i
prepoznatljiva ljudskom biću, dok je računaru teško da ih prepozna poput ove na slici 3.
Slika 3. Kapča sa zbijenim slovima
Poglavlje 2
Šta je bot?
Bot je softverski robot, odnosno inteligentni softverski agent. Botovi
uključuju elemente veštačke inteligencije. Bot može da bude internet bot koji se integriše na veb
lokacijama i ponaša se poput čoveka u cilju pomaganja korisniku prilikom pružanje tehničke
pomoći ili zbog reklamiranja i spamovanja. Najzastupljene su dve vrste: čet bot i spam bot.
Postoji i igrački bot koji se koristi u računarskim igrama i oponaša protivnika igraču kao što je to
slučaj u igrama poput šah, igre sa kartama i sl.
Čet bot
može da bude dobronameran u cilju pružanje tehničke podrške kako bi pomogli
korisniku da dođe lakše do željenih informacija. Takođe, može da bude i predstavljen kao
instruktor ili predavač u oblasti obrazovanja. Međutim, čet bot može da bude zlonameran,
odnosno mašina koja se predstavlja kao čovek i koja reklamira određenu veb lokaciju i upućuje
korisnika tamo. Najčešće ih ima na veb-čet lokacijama ili u vidu banera na sajtovima.
Spam bot
spada u kategoriji zlonamernih softvera čiji zadatak je da ostavlja veliki broj
poruka u vrlo kratkom vremenu, najčešće su na meti brojni forumi gde ovi botovi ostavljaju
svoje reklamne poruke ili zagađuju diskusiju među korisnicima čime smanjuju rejting tom
forumu, a služe i u slučajevima kada je potrebno izvršiti napade na sajt u cilju rušenja istog.
Kao odgovor u cilju zaštite javlja se CAPTCHA, gde ljudi mogu veoma lako da prođu
ovaj test, ali računar ne može. Ljudi ga koriste svakodnevno na internetu, kada ostavljaju
komentare, prijavljuju se na naloge i sl. Karakteristična su deformisana slova i brojke, često puta
precrtan, ali takođe postoje i drugi vidovi CAPTCHA programa. S obzirom da su često zbog
odgovora na kapču zaštitu, botovi opremljeni alatima da razbiju kapču, onda se radi sve više
sofisticiranija kapča, pa dolazi do toga da i ljudi vode borbu sa ovim programom i muče se da
prepoznaju slova i brojeve na slici koju daje program i često puta i odustanu posle više pokušaja.
Kapča je slična Turingovom testu [2] (utvrđuje sposobnost računara za inteligentnim
mišljenjem). Razlika je u automatizovanom i neautomatizovanom zaključivanju o prirodi
sagovornika.
