Cerebralna paraliza

UVOD

      Cerebralna paraliza je prvi put ušla u medicinsku literaturu još 1862 god. pod imenom 
Morbus   Little,   kada   je   engleski   ortoped   W.J.Little   opisao   63-oje   dece   s   posebnim 
poremećajima   kretanja   smatrajući   ih   posledicom   oštećenja   mozga   tokom   patološke 
trudnoće.

       Ni danas kada je znanje o etiologiji kliničkoja slici i tretamanu cerebralne paralize 
produbljeno još mnogo toga ostaje nejasno.

       Cerebralna paraliza nije samo medicinski problem, ona je kompleksni medicinski, 
psihološki i socijalni problem. Čitav niz neuroloških i psiholoških  problema, problema 
učenja, školovanja i zapošljavanja traži interdisciplinarni pristup.

      Višestruki hendikep prisutan je kod više od četvrtine osoba s cerebralnom paralizom, 
a samo jedna petina osoba sa cerebrralnom paralizom nema potrebu za nekom posebnom 
zaštitom.

      Jedini mogući pristup u radu s cerebralnom oštećenom decom je celoviti tj. holistički 
pristup. Sam tretman deteta trajce celog života, 24 sata dnevno. Zato treba uvažiti i 
okolinu.

     Uvek se ide na kvalitet izvođenja određenih kretnji i zato treba vremena da se pacijent 
funkcionalno oporavi.

                                         Slika 1. cerebralna paraliza
                                     

1

CEREBRALNA PARALIZA

       Medicinski, cerebralna paraliza (CP) ili dečija cerebralna oduzetost (DCO) je trajni 
kvalitativni motorički poremećaj koji se javlja pre treće godine. To je neutološko stanje 
koga karakteriše neprogresivni poremećaj motornih funkicja, poketa, tonusa, položaja, 
koordinacije i osećaja ravnoteže.

            Dečija   cerebralna   paraliza   je   poremećaj   ili   gubitak   motorne   funkicije,   koji   je 
kngenitalan ili se javlja u prvim godinama života. To je kliničko stanje koje je nastalo 
dejstvom nekog fizičkog insulta pretežno na motorni sistem mozga koji je u razvoju 
nezreo. Ova oštećenja su trajna i stacionarna, ne pokazuju progresiju, a vremenom mogu 
nastati   izvesna   manja   poboljšanja.   U   svrari,   ovde   nije   uvek   u   pitanju   paraliza   već   i 
oštećenje motorne funkicje zbof nehotičnih pokreta i inkoordinacije.

           Dečija cerebralna paraliza nije bolest sa posebnom etiologijom, patogenezom i 
kliničkom   slikom,   nego   predstavlja   sindrom   u   kome   dominira   piramidni   ili 
ekstrapiramidalni poremećaj spastične paralize ili ataksije. Cerebralna paraliza je odraz 
nedovoljno razvijenog centralnog nervnog sistema ili patolosškog procesa odigranog na 
različitim delovima mozga u najranijoj dobi.

         Cerebralna paraliza, nije progresivna, već promenjiva smetnja držanja i kretanja, 
nastala kao posledica povrede ili razvojne smetnje nervnog sistema, u njegovom ranom 
razvoju.

      Pored osnovnog poremećaja u oblasti motorike, mogu postojati i poremećaji:



Gutanja



Govora



Salivacije



Vida



Sluha



Senzorni poremećaji



Epileptični napadi



Mentalni poremećaji



Promene karaktera

Pomenute disfunkcije nastaju kao posledica povrede mozga koji je  u razvoju.

2

TIPOVI CEREBRALNE PARALIZE

      Cerebralna paraliza nije samo jedan deo već grupa stanja klasifikovanih prema delu 
tela koji obuhvata i prema kliničkoj slici tonusa i nehoticnih pokreta. Klasifikacija u 
kliničkoj praksi omogućava razumevanje deficita motorne kontrole koja je u asocijaciji sa 
disfunkcijom mozga kod dece sa cerebralnom paralizom.

Podela i klinička slika

Postoji klinčka i topografska podela cerebralne paralize.

Klinička podela



Spastička forma



Atetotična forma



Ataksična forma



Mešovite forme     

            Spastička   forma

  uključuje   karakteristike   gornjeg   motornog   neurona 

(hiperefleksija,abnormalni uzroci kretanja, slabost).

            Atetoza

  pokazuje   znake  ekstrapiramidalnog   sistema,   sa   nehotičnim   pokretima, 

distonijom, ataksijom a ponekad rigiditet.

Ataksija

  to su znaci oštećenja malog mozga. Kaže se i da je ataksija retka kod 

cerebralne paralize i da je više zastupljena kod trauma glave.

Mešana forma

 predstavlja kombinaciju karakteristika spastičnosti, atetoze i ataksije.

      Topografska podela



Hemiplegija 



Diplegija



Quadriplegija (tetraplegija)

      Prava monoplegija i triplegija se verovatno nikad ne pojavljuje, ali neka deca mogu 
spadati u ovu kategoriju. Diplegija je karakteristika za bilateralni uzorak obično donjih 
ekstremiteta, ali se može opisati i na gornjim ekstemitetima.

4