SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA:
” E-Biznis i Internet marketing”
Tema: Cloud Computing
Profesor
Student
Gordana Tanasković Darko Nedić 2A1/0108/08
E-Biznis i Internet marketing Cloud Computing
Darko Nedic 2A1/0108/08
Tehnologija oblaka
-Cloud Computing-
1. Uvod
1.1. Šta je tehnologija oblaka?
S obzirom da je tehnologija oblaka naziv koji je relativno skoro postao popularan, dolazi se
u sličnu situaciju kao sa Web 2.0 konceptom gde svi imaju neku svoju sliku šta je to
tehnologija oblaka. Iako postoji dosta različitih definicija šta je to tehnologije oblaka, sve
one u sebi sadrže neke od sledećih principa:
• Tehnologija oblaka podrazumeva model isporučivanja (deployment) putem web-a.
• Svi servisi koji se iporučuju u oblaku su enkapsulirani u neki API.
• Oblak obuhvata i softverske i hardverske servise.
• Za korišćenje oblaka, ukoliko nije besplatno, plaća se samo ono što koristi i koliko se
koristi. Koristi se i naziv „plaćanje po upotrebi“.
1.2. Zašto baš ime „oblak“?
Naziv je nastao kao metafora za nešto što se dešava na internetu – u oblaku, to može
biti neka usluga u vidu softvera (poslovna aplikacija) ili hardvera (skladištenje podataka,
procesorska snaga ) čija fizička lokacija nije poznata, broj servera koji se koriste za tu
uslugu nije poznat, njihova infrastruktura takodje nije poznata, mogu biti u istoj zgradi ili
na različitim kontinentima. I sada se postavlja pitanje šte je poenta u tom znanju ili još bolje
rečeno, neznanju. Poenta je da to znanje nije ni potrebno. O tome se brine oblak. Jedina
briga korisnika oblaka je da mora biti povezan na internet i da mora imati web browser na
svom računaru da bi mogao da koristi obak.
Oblak se nalazi svugde oko nas, i većina ljudi verovatno ni ne zna da skoro
svakodnovno koristi oblak. Kada želimo da proverimo poštu koristimo Gmail, kada želimo
da se zabavimo koristimo Facebook, kada zelimo da odgledamo neki video i slušamo
muziku koristimo Youtube, kada želimo da se edukujemo koristimo Vikipediju, kada
upravljamo projektima koristimo Basecamp... Ako bi nastavili sa nabrajanjem, lista bi
1
E-Biznis i Internet marketing Cloud Computing
Darko Nedic 2A1/0108/08
tehnologija oblaka su se javili još u vreme Mainframe računara 60-tih godina prošlog veka
kada je John McCarthy, naučnik sa MIT univerziteta i dobitnik Tjuringove nagrade došao na
ideju „uslužnog računarstva“ (Utility Computing). Koncept je bio jednostavan: Kao što se
električna energija ili telefonske usluge naplaćuju, tako se i korišćenje računara može
naplaćivati u zavisnosti od potrošnje.
IBM je odmah prepoznao potencijal ogromne zarade u poslovanju zasnovanom na
takvoj ideji I brzo zavladao u pružanju računarskih usluga kompanijama, koje nisu bile
nimalo jeftine. IBM je omogućavao kompanijama pristup i korišćenje snage njegovih
supersnažnih Mainframe računara. Ti supersnažni računari su često bili toliko skupi,
glomazni i komplikovani da ih većina kompanija nije moglo priuštiti, pa su zato plaćale
usluge IBM-a.
Naravno, dolaskom personalnih računara koncept uslužnog računarstva je postao
više neka ekstravagantna operativna snaga koja većini kompanija nije bila potrebna. Toj
činjenici je doprinelo i to što su personalni računari postajali sve manji, brži, jeftiniji i lakši
za korišćenje. Al,i ipak postoje stvari koju su pomogle konceptu uslužnog računarstva da
odoli brzom rastu I razvoju personalnih računara. Kada su u pitanju brzina, snaga i prostor
za skladištenje podataka, personalni računari su imali ozbiljnih tehničkih ograničenja.
Kompanije koje su imale veće zahteve su i dalje iznajmljivale Mainframe računare pa se
koncept uslužnog računarstva ipak održao veoma profitabilnim još neko vreme.
Ubrzani rast i razvoj Interneta je promenio način korišćenja računara i prenosa
informacija. Sa davno nastalom idejom uslužnog računarstva kompanije kao što su Google,
Amazon kao I mnoge druge manje i više poznate kompanije su počele da investiraju u svoju
infrastrukturu kupujući farme servera kako bi svojim korisnicima ponudili što bolje i
kvalitetnije servise i tako dali svoj veliki doprinos razvoju tehnologije oblaka.
Ideja pretraživanja i indeksiranja Interneta usponom Yahoo-a, a zatim i Google-a,
nam je pokazala kako je upotreba ogromne mreže znanja dovela do interaktivnih servisa
koje danas koristimo sa tehnologijom oblaka. Pretraživanje je zaista bila prva verzija
tehnologije oblaka, I omogućilo je lako kretanje internetom medju ogromnom količinom
podataka koji se nalaze na serverima širom sveta.
2. Vrste tehnologije oblaka
Postoje tri vrste oblaka:
a. Javni,
b. Privatni i
c. Hibridni
3
E-Biznis i Internet marketing Cloud Computing
Darko Nedic 2A1/0108/08
Svaka od ovih vrsta oblaka ima ima svoje prednosti i mane. Menadzeri IT kompanija se
mogu odlučiti da li će koristiti javni, privatni ili hibridni oblak. Ta odluka zavisi od
problema koje kompanija želi da reši. Javni i privatni oblaci su dve komplementarne vrste
oblaka.
Figure 1. A public cloud offering is provided by a third party over the Internet; a private cloud is set up and managed by an enterprise’s own IT department and
runs inside the corporate firewall.
a. Javni
Za javni oblak se smatra da se nalazi “negde tamo” na Internetu i obično je prepušten
kompaniji koja nudi usluge tehnologije oblaka. To je inače najčešće korišćena vrsta oblaka.
Prednosti javnog oblaka u odnosu na privatni oblak su jako velike. Smatra se da su resursi
u javnom oblaku bukvalno neograničeni. Troškovi su značajno umanjeni, pošto nema
ulaganja u infrastrukturu. Održavanje je prepušteno distributerima oblaka.
b. Privatni
Privatni oblak se kreira za eksluzivno korišćenje samo jednog klijenta, omogućavajući
maksimalnu kontrolu nad podacima, sigurnosti i kvalitetom usluga. Kompanija poseduje
kompletnu infrastrukturu, i ima kontrolu nad aplikacijama koje se isporučuju u Privatnom
oblaku. Privatni oblak se može nalaziti u prostorijama preduzeća koja ga koristi, a može se
nalaziti i na nekoj posebnoj lokaciji, računarskom centru zaduženom za taj Privatni oblak.
4
