V I S O K A P O S L O V N A Š K O L A
S T R U K O V N I H S T U D I J A
SEMINARSKI RAD:
PREDMET: Operativni sistemi
TEMA: CPU- Centralna proceroska jedinica
Profesor: Student:
Suzana Marković Marko Cekić
1. UVOD
Glavna kompjuterska komponenta naziva se centralna procesorska jedinica (Central
Processing Unit) ili skraćeno CPU. CPU je u stvari jedan veoma mali komad silicijuma i cesto se
naziva silikonski čip ili procesorski čip. Ovaj sićušni deo je mozak kompjutera. On je za komjuter
isto sto i motor za automobil iz razloga što on sarađuje sa svim ostalim delovima kompjutera. U
njegovom sastavu su upravljačka, aritmetičko logička jedinica i registri, što mu u stvari
omogućava da upravlja radom čitavog računara. Što je brži čip to je brži i celi kompjuter. CPU je
takođe odgovoran za pravilno izvršavanje svih funkcija mikroračunara. CPU generiše većinu
impulsa za kontrolu vremenskog redosleda po kome spoljne jedinice komuniciraju sa računarom.
Većinu upravljačkih funkcija računara vrši hardver ili mašina sa konačnim brojem stanja ili FSN
(Finite-State-Machine), koja je deo CPU-a. Ova mašina primorava procesor da sekvencijalno
izvršava naredbe upisanog programa. Kad uključimo napajanje računara, FSM zna odakle treba da
očita prvu naredbu iz programa. Kada preuzme neku naredbu, upiše je u registar naredbi gde se
dekodira.
Mikroprocesor se u principu može podeliti na četiri glavna elementa, koja su šematski
prikazana na slici 1. Ti elementi su:
a) Adresna jedinica (Address Unit) koja ima zadatak da upravlja pristupom memoriji
injenom zaštitom. Na primer ona proverava da li je dozvoljen pristup određenoj zoni
memorije, što može da bude izuzetno značajno u multitasking okruženjima.
b) Jedinica magistrala ili ulazno izlazna jedinica (BUS Unit) predstavlja mesto preko
koga se mikroprocesor povezuje sa spoljašnjim svetom, to jest prima i šalje podatke. Ova
jedinica takođe pristupa instrukcijama koje se nalaze u memoriji.
c) Instrukcijska jedinica (Istruction Unit) prihvata instrukcije koje dolaze iz jedinice
magistrala i dekoduje ih (prepoznaje ih), pa ih u odgovarajućem formatu šalje u izvršnu
jedinicu.
d) Izvršna jedinica (Execution Unit) je srce mikroprocesora. Ona se, kao što se sa slike
1 vidi, sastoji od tri glavna dela:
Aritmetička i logička jedinica (Arithmetic and Logical Unit) – ALU. U ovoj
jedinici se obavljaju operacije koje su zadane instrukcijom.
Skup registara. Uloga registara je da privremeno sačuva podatke koji su
potrebni da bi se obavila zadata instrukcija. Broj registara, njhova vrsta i veličina
(broj bitova) je različita kod različitih mikroprocesora. Veličina registara određuje
bitnost procesora. Kada se kaže da je, na primer, Pentijum procesor 32-bitni, to
znači da njegovi registri imaju veličinu od 32 bita.
Mikrokod je blok u kome se nalazi skup instrukcija i tabela na osnovnom
nivou koje kontrolišu i određuju rad samog mikroprocesora.
