UNIVERZITET U NOVOM SADU
EKONOMSKI FAKULTET SUBOTICA
ISTRAŽIVAČKI RAD
TEMA:
Operativni rizici u bankarstvu
Profesor: Vera Zelenovic
Studenti: Jelena Petrović P027/08
Asistent: Milivoje Davidović
Karolina Arvaji A017/08
Nebojša Bulatović B015/08
Nataša Milutinov M068/08
Subotica, maj 2012.
2
SADRŽAJ
Uvod………………………………………………………………………………..
3
1.
Pojam operativnog rizika…………………………………………………………..
4
1.1 Definisanje operativnog rizika……………………………………………….
4
1.2 Izvori operativnog rizika……………………………………………………..
7
2.
Upravljanje operativnim rizicima………………………………………………….. 11
2.1 Osnovna načela za upraljanje operativnim rizikom…………………………. 11
2.2 Ključne funkcionalnosti upravljanja operativnim rizikom…………………... 13
2.3 Faze upravljanja operativnim rizicima………………………………………. 15
2.3.1 Identifikacija…………………………………………………………. 15
2.3.2 Ocena………………………………………………………………… 16
2.3.3 Kontrola……………………………………………………………… 17
2.3.4 Praćenje……………………………………………………………… 18
3.
Primer iz prakse……………………………………………………………………. 19
Zaključak…………………………………………………………………………... 22
Literatura…………………………………………………………………………... 23
4
PRVI DEO
1.
POJAM OPERATIVNOG RIZIKA
1.1
DEFINISANJE OPERATIVNOG RIZIKA
Operativni rizik je rizik od gubitka koji nastaje zbog neadekvatnosti, odnosno
manjkavosti internih procesa, ljudskih resursa, sistema za podršku ili zbog spoljnih uticaja (Basel
Committee 2004)
1
. Najznačajnije karakteristike ove definicije su:
1) fokusirana je na interne aspekte koje banka može i treba da stvori i da na njih utiče. To
su uglavnom odnosi na njene neuspešne aktivnosti, kao i neuspešne aktivnosti njenog osoblja.
Ovi rizici, jasno su odvojeni od tržišnih i kreditnih rizika,
2) značaj orijentacije je ka procesima u konceptu operativnog rizika, jer su operativni
rizici u bankarskom sektoru sličniji rizicima u industriji, nego tržišnim i kreditnim rizicima,
3) sledeće je presudna uloga koju ima ljudski faktor, ali i greške koje pri tome nastaju, a u
ovom kontekstu postoje tri tipa operativnog rizika, i to su rizici, greške i konflikti,
4) spoljašnji događaji su prirodni, politički ili vojni događaji, gubici ili deficiti tehničke
infrastrukture, kao i promene i problemi sa zakonskim, poreskim i drugim sistemima, odnosno
svi oni koji se događaju van oblasti kreditnog i tržišnog rizika,
5) značajnu ulogu igra sistem unutrašnje kontrole, elementi i pravila koja su poznata i
prihvaćena tokom proteklih godina, ali se često zaboravljaju ili negiraju tokom perioda
restruktuiranja proizvoda i inovacije procesa, na osnovu čega se zaključuje da su mnogi od opšte
poznatih gubitaka u nedavnoj istoriji bankarstva mogli biti izbegnuti ili ograničeni da su se
primenjivala pravila.
Izazovi za operativni rizik izmedju ostalog, jesu:
da nema najbolje prakse (prvi pokušaj je u BIS-ovoj Sound Practices…);
veliko je pitanje: Kvalitet i kvantitet potrebnih podataka?
određene operativne rizike je teško, čak i nemoguće kvantifikovati;
trošak kapitala za operativne rizike može proizvesti paradoksalne pobude;
upravljanje operativnim rizicima je na početnom stadijumu, i veliki je izazov stavljen pred
risk management;
za sada postoje tri velike prepreke koje treba prevazići: podaci, procena i uključenost višeg
menadžmenta.
1
Izvor: Cvetinović M., (2008),
Upravljanje rizicima u finansijskom poslovanju
, Beograd, Univerzitet Singidunum,
str. 16
5
Komitet ukazuje i da ova definicija isključuje sistemski, pravni rizik i rizik reputacije
(negativnog publiciteta). U tekstu standarda su ponuđene tri metode za izračunavanje kapitalnih
zahteva za operativni rizik, i to od vrlo jednostavnih do složenih internih modela:
2
1.
Pristup osnovnog pokazatelja (The Basic Indicator Approach);
2.
Standardizovani pristup (The Standardised Approach);
3.
Pristup naprednog merenja (Advanced Measurement Approach, AMA).
Eksplicitno uvođenje minimuma nužnog kapitala za operativni rizik prvi put se pojavljuje
s Bazelom II. Kako je poznavanje ovog rizika na dosta niskom nivou, još nije razvijena ni
regulativa iz tog područja. Naime, značaj rizika nije bio dovoljno priznat sve dok se nisu pojavili
slučajevi gde je upravo, neprepoznavanje i neadekvatno upravljanje operativnim rizikom banke,
dovelo do velikih gubitaka. Međutim, u poslednje vreme sve više preovladava mišljenje da je
operativni rizik drugi po značaju u bankarskom poslovanju.
Ovaj deo standarda bilo je najteže definisati s obzirom na to da ne postoji dugogodišnja
praksa banaka u upravljanju tim rizikom. Zbog toga je to područje regulisano vrlo fluidno,
posebno pristup naprednog merenja. U tekstu standarda je navedeno da će Bazelski odbor pratiti
razvoj novih pristupa merenju operativnog rizika u bankarstvu i nadalje kako bi se pronašli
pristup i način merenja tog rizika koji bi proizveo verodostojne i konzistentne procene
potencijalnih gubitaka. Nakon toga, ukoliko bude potrebno, postoji mogućnost da se revidira taj
deo standarda.
Zbog heterogene prirode operativnog rizika, neadekvatnih baza podataka i
neodgovarajuće IT podrške teško je upravljati operativnim rizikom na jednoznačan način u svim
poslovnim područjima banke, posebno ako se ne primenjuje AMA pristup. S obzirom na to da bi
primena AMA pristupa trebalo da rezultuje adekvatnim kapitalnim zahtevima, banke bi trebalo
da se stimulišu da unapređuju svoje sisteme upravljanja rizicima i što više primenjuju AMA
pristup za one delove poslovanja koje model pokriva. Iz tog razloga proizilazi mogućnost da se
dopusti delimična primena AMA pristupa za određeni segment poslovanja, dok se za ostale
delove mogu primenjivati preostala dva modela navedena u standardu.
Pristup osnovnog pokazatelja je najjednostavniji metod izračunavanja minimuma nužnog
kapitala. Trogodišnji prosek neto operativnog prihoda banke množi se sa fiksnim alfa postotkom
(15%). Kako je najjednostavnija metoda najčešće ujedno najmanje precizna, pristup osnovnog
pokazatelja se ne preporučuje za velike internacionalne banke.
Standardizovani pristup - minimumi nužnog kapitala se prema standardizovanom pristupu
izračunavaju tako što se ukupne aktivnosti banke podele na osam poslovnih linija (korporativne
finansije, trgovanje i prodaja, poslovanje sa stanovništvom, komercijalno bankarstvo, plaćanje i
naplata, agencijske usluge, upravljanje imovinom, maloprodajna brokerska delatnost). Nakon
toga se neto operativni prihod svake poslovne linije množi sa beta faktorom propisanim za svaku
poslovnu liniju. Ukupni minimum nužnog kapitala za banku se izračunava kao zbir pojedinačnih
minimuma za osam poslovnih linija.
Banke moraju zadovoljiti minimalne kvalitativne zahteve koje je propisao Bazelski odbor,
da bi mogle primenjivati standardizovai pristup za proračun minimuma nužnog kapitala, a to su:
banka mora da formira organizacionu jedinicu koja će imati jasnu odgovornost za
upravljanje operativnim rizikom;
mora da osigura redovno praćenje podataka o operativnom riziku, uključujući značajne
gubitke po pojedinoj poslovnoj liniji;
2
Izvor: Matić dr V., (2010),
Bankarstvo,
Bankarski rizik 16, Basel II – operativni rizici, broj 3-4, str. 164-167.
7
Slika 2. Operativni rizik
Izvor: Matić dr V., (2010), Bankarstvo, Bankarski rizik 16, Basel II – operativni rizici, broj 3-4,
str. 167.
Na osnovu slike 2, vidi se da su operativni rizici grupa nefinansijskih rizika, koji nastaju
iz poslovnog procesa, zbog grešaka koje čini čovek u tom procesu, sistemskih propusta,
neadekvatnih procedura, nedovoljno obuhvatne i konzistentne kontrolne funkcije ali i eksternih
faktora. Ovako širok spektar ovih rizika, čini mogućom i različite kvalifikacije.
Opšta klasifikacija, koja je široko prihvaćena, određuje sledeće kategorije operativnih
rizika:
rizike neadekvatne ili nedovoljne infrastrukture (zastarele mere i kapaciteti, nejasno
definisan sistem odgovornosti, nedostatak praktičnog iskustva zaposlenih i ostalo),
tehnološke rizike (u savremenom bankarstvu, to su pre svih rizici informacione podrške),
rizike operacija ili poslovnog procesa (neadekvatne ili zastarele procedure, kritični delovi
procesa zbog tehničko – tehnoloških problema i drugo),
rizike ljudskog faktora (nedovoljna kultura ponašanja u odnosu na izloženost
operativnim rizicima, nedovoljan broj zaposlenih, rizik upravljanja, interne kriminalne
aktivnosti i drugo),
rizike eksternih događaja (eksterne kriminalne radnje, prirodne katastrofe i drugo).
1.2.
IZVORI OPERATIVNOG RIZIKA
Bazelski odbor za nadzor banaka uviđa da će kontretan pristup upravljanju operativnim
rizikom koji izabere pojedina banka zavisiti od niza činjenica, uključujuci njenu veličinu i nivo
tehničke opremljenosti, kao i prirodu i složenost njenih aktivnosti. Međitim, uprkos tim
razlikama, jasne strategije i nadzor odbora direktora i više uprave, snažna kultura operativnog
rizika, kao i kultura unutrašnje kontrole, delotvorno unutrašnje izveštavanje kao i planiranje za
slučaj nepredviđenih okolnosti, ključni su elementi okvira za delotvorno upravljanje operativnim
rizikom banaka svih vrsta i veličina.
