EVROPSKI UNIVERZITET U BRČKO DISTRIKTU
PREDRMET:ISTORIJA DIPLOMATIJE
SEMINARSKI RAD
TEMA:DEFINICIJA I ISTORISKI RAZVOJ DIPLOMATIJE
PROFESOR:IVAN BALTA STUDENT:PREDRAG ILIĆ
Семинарски рад: Дефиниција дипломатије, историјски развој и кодификација дипломатског
права
2
Семинарски рад: Дефиниција дипломатије, историјски развој и кодификација дипломатског
права
4
УВОД
Појам дипломатије у пуном и правном значењу није могуће одредити без његовог
повезивања са појмом „спољне политике”, јер је историја дипломатије дуга колико и
историја друштва и државе, права и политике. Развој савремене дипломатије се, у
начелу, посматра у два периода:
раздобље од почетка старог века до XV вијека и
раздобље од XV вијека до данас.
У политичкој и правној теорији не постоји универзална, општеприхваћена
дефиниција којом би се могла изразити суштина и комплексност дипломатије, поред
осталог, јер сажетост и свеобухватност није једноставно ускладити. Према томе,
дипломатија се дефинише на више начина:б„средство спољне политике дате државе”,
„примјена интелигенције и такта за вођење званичних односа између влада независних
држава ...или, још краће, вођење послова између држава мирним средствима”, “означава
спољно политичку дјелатност државе у односу на друге субјекте међународног права и
међународних односа – државе и од њих основане међународне организације”. У ужем
смислу дипломатија “значи вјештину, окретност и сналажљивост”, а у ширем смислу
“државни апарат, апарат помоћу кога држава успоставља и одржава односе с другим
државама, заштићујући своје интересе у иностранству”. У првом раздобљу владари
(суверени) су повремено слали и примали дипломатске изасланике. У другом раздобљу
створена је установа сталне дипломатске мисије и уведена пракса сталних дипломатских
представника у односима међу сувереним државама.
Зачеци дипломатије као спољнополитичке праксе датирају од времена постојања
древних народа и њиховихдржавних творевина, као што су биле државе Старе Индије,
Хетотско царство (недалеко од данашње Анкаре),Вавилон, Асирија, Персија, Египат,
Кина и др.
Семинарски рад: Дефиниција дипломатије, историјски развој и кодификација дипломатског
права
5
1. ПОЈАМ ДИПЛОМАТИЈЕ
Дипломатија је грана политике која се бави односима између држава; вјештина
заступања интереса једне државе, владе, владара или друштвене групе у иностранству, у
међународним преговорима, у спољњој политици уопште.
Дипломатија као ријеч има неколико значења:
вођење државних послова на подручју вањске политике путем службених
контаката с другим субјектима међународних односа,
цјелокупна државна структура која служи представљању неке земље у
свијету и појединим државама, као и одржавање службених односа с
другим земљама и међународним организацијама. Ту државну структуру у
првом реду чине министарство вањскх послова те дипломатско-
конзуларна представништва,
професија, каријера, струку представљања државе у међународним
односима којом се бави дипломат.
У неформалном, односно у социјалном смислу, дипломатија означава начин
рјешавања неспоразума, размирица, сукоба мирним путем. Дипломатија као појам
значи:
Дипломатија је, прије свега, облик државних активности усмјерених на односе с
другим земљама и међународним судионицима
.
Исти појам означава и цјелокупну државну структуру која служи за
представљање властите земље у свијету и за одржавање службених односа с другим
субјектима међународних односа. Саставни су дијелови те структуре, готово у свакој
земљи, министарство вањских послова те дипломатско-конзуларна представништва.
Поријекло овог појма потиче од грчке ријечи „диплома“ која значи свечано
писмо, повеља или исправа пресавијена на двоје као акт суверена који би једна страна
(држава) предавала другој, а ова првој на завршетку преговора о неком послу, односно
споразума.
У најопштијем смислу, у народном говору под дипломатијом се подразумијева
способност, спретност, односно умјешност у вођењу неког посла.
Ниједно друго значење није могуће одредити без његовог повезивања са појмом
„спољне политике“ државе коју она води као субјект међународних односа и
међународног права. Зато се и најчешће истиче да је дипломатија средство спољне
политике државе. Спољна политика има велики значај за државу те с тога спољна
политика једне државе је увијек у надлежности њених врховних државних органа.
У области спољне политике основне ингеренције у већини случајева припадају
највећим дијелом извршној и законодавној власти, а само у спорним ситуацијама
судској.
Према спољној политици, функција представљања државе, како у земљи тако и у
иностранству, припада Шефу државе, био он Предсједник републике, колективно
Предсједништво или монарх.
Оперативно вођење спољних послова повјерава се извршним органима (владама)
које дјелују преко посебних органа, чији је задатак одржавање дипломатских односа с
