novca, to jest nalaze se u okviru institucije koja ga oličava. U tom smislu možemo govoriti o
takozvanom međubankarskom deviznom tržištu. Pored toga, mogu se formirati i kao samostalne
institucije. Tada se nazivaju devizne berze. U oba slučaja reč je o organizovanim mestima gde dolazi
do organizovanog susretanja kupaca i prodavca, to jest ponude i tražnje deviza.

Takođe, u slučaju

takve organizacije tačno su definisana pravila poslovanja, vreme, učesnici, način plaćanja i isporuke
i ostala važna pitanja.

Devizno tržište ima veliki značaj u finansijskom sistemu jedne zemlje. Ono predstavlja vezu

nacionalne privrede sa međunarodnim okruženjem. Osnovna svrha postojanja ovog segmenta
finansijskog tržišta je između ostalog da omogući nesmetano obavljanje međunarodnog platnog
prometa i održavanje međunarodne likvidnosti zemlje. Na ovim tržištima, preko cene domaće valute
- deviznog kursa najbolje je moguće sagledati efikasnost jedne nacionalne ekonomije. Devizno
tržište ima više specifičnosti od drugih segmenata finansijskog tržišta i koje mu daju poseban značaj.

1.1. Specifičnosti deviznog tržišta

Možemo reći da su sledeće specifičnosti deviznog tržišta:



finansijski instrument koji je predmet trgovine - devize su same po sebi specifične.



Na poslovanje deviznog tržišta utiče veliki broj makroekonomskih faktora, kao što su: mere
ekonomske politike, posebno kreditno monetarne politike, devizne politike, stanja platnog
bilansa, nivo privredne aktivnosti.



Ovo tržište je veoma osetljivo na političke uticaje i poremećaje.



Veliki uticaj spoljno-trgovinske politike. Tako npr. mere ograničenja uvoza ili podizanje, ili
smanjivanje carina mogu imati ogroman povratni uticaj na povećanje ili smanjivanje ponude
i tražnje za devizama.



Usled velike osetljivosti poslova na ovom segmentu finansijskog tržišta, definišu se
rigorozna pravila poslovanja. Ona su vrlo često usklađena između različitih zemalja, kako bi
se što više olakšalo poslovanje.



Devizno tržište predstavlja vezu između finansijskih tržišta različitih zemalja. Njegova
organizovanost i efikasnost su često ogledalo funkcionisanja zakonitosti u jednoj zemlji.

Ono kao takvo u sebi objedinjuje

1. devizno kreditno – zajmovno i depozitno tržište, gde se susreću ponuda i potražnja za

deviznim kreditima, zajmovima i deviznim depozitima

2. valutno tržište – na kome se susreću ponuda i potražnja za efektivom-valutom,

odnosno važećim novčanicama stranih centralnih banaka

3. devizno tržište – na kome se susreću ponuda i potražnja za devizama, odnosno

potražnja jedne nacionalne ekonomije od druge iskazane u stranim sredsvima
plaćanja, a koja se nalzi na računima stranih subjekata u inostranstvu,

4. primarno i sekundarno tržište deviznih hartija od vrednosti – na kome se emituju i

sekundarno prodaju emitovane hartije od vrednosti koje glase na strana sredstva
plaćanja.

Ilić B., Međunarodna ekonomija i finansije, Beograd, 2006.

Isto

1.2. Devizni rizici i način osiguranja (terminske devizne transakcije, svop
opcije i fjučersi)

Devizni rizik je rizik promene deviznog kursa. Učesnici na deviznom tržištu mogu se

osigurati od ovog rizika na sledeće načine:

1. terminskim deviznim transakcijama,
2. svop transakcijama,
3. derivatnim instrumentima (fjučersi, opcije i valutni svopovi).

1) Terminska transakcija je kupoprodaja deviza po utvrđenom kursu na dan zaključivanja

transakcije, sa isporukom na određeni dan u budućnosti. Ovim transakcijama banka može da zaštiti
vrednost očekivanog novčanog toka izraženog u stranoj valuti, od fluktuacije deviznog kursa.
Motivi mogu biti da se očuva profitabilnost transakcija ili zaštita od političkih rizika i drugih rizika
koji su uključeni u međunarodne transakcije. Terminski devizni kurs je retko jednak tekućem, jer on
izražava razliku u kamatnim stopama koje važe za te valute na domaćem tržištu na dan kada je
transakcija ugovorena.

Efekat viših kamatnih stopa u jednoj zemlji biće neutralisan nižom terminskom vrednošću

njene valute, kako bi se ostvario jednak prinos na uložena sredstva. Razlika između višeg
terminskog i nižeg promptnog kursa je terminska premija, a razlika između višeg promptnog i nižeg
terminskog kursa je terminski diskont.

2) Standardno ponašanje banaka obično ne pretpostavlja korištenje terminskih transakcija u

čistom obliku. Češće se terminska trgovina obavlja kao svop transakcija: istovremena prodaja i
kupovina strane valute u dva različita dana izvršena po utvrđenom kursu. Time se izbegava rizik
promene deviznog kursa jer banka vezuje prodaju i kupovinu iste sume. Obično se koriste
standardni rokovi dospijeća.

Najčešći oblik svopa je tekući za terminski, u kome banka kupuje-prodaje devize po istom

kursu, i za tekuće i za buduće izvršenje.

Drugi oblik je termin za termin, gde se utvrđuju dva buduća datuma izvršenja kupovine-

prodaje.

3) Pored klasičnih terminskih transakcija, osiguranje od deviznog rizika se vrši i operacijama

sa   finansijskim   derivatima.   U   ovom   slučaju,   rizik   promene   deviznog   kursa   može   se   izbeći
kupovinom   fjučersa   ili   opcija   izraženih   u   valuti   zemlje   u   kojoj   treba   izvršiti   plaćanje   na   neki
određeni budući dan. Zaštita od ovog rizika posredstvom deviznih opcija ima prednost nad deviznim
fjučersima, jer korisnika ne sprečava da ostvari dobit ako kretanje kursa bude povoljno na dan
plaćanja obaveza. I to zato što opcija daje pravo korisniku da izvrši transakciju, ali ga i ne obavezuje
da je izvrši. Valutni svopovi se koriste za osiguranje od kreditnog rizika kada učesnici u transakciji
mobilišu   kapital   u   valuti  svoje   zemlje  radi   investiranja  u   drugoj   zemlji.   Umesto   da   konvertuje
domaću u stranu valutu on je razmenjuje sa rezidentom zemlje investiranja, koji želi da ulaže u
zemlju prvog učesnika (investitora).

U toku trajanja svopa oba učesnika plaćaju kamatu i glavnicu u

valuti koju su dobili zamenom.

Kovač O., Međunarodne finansije, Ekonomski fakultet Beograd, Beograd 2002.