I
ПОЈАМ И СУШТИНА ОБРАЗОВАЊА
-
Образовање
је основна дидактичка функција.
-
То је процес стицања знања, вјештина и навика,
формирања погледа на свијет и психофизичоког
развоја
-
Образован је онај који зна , који је способан и који
посједује оба квалитета
-
З нање
је систем научно провјерених и логички
повезаних чињеница и генерализација о природи,
друштву и човјеку које је појединац усвојио
-
Знања се усвајају разумијевањем садржаја,
чињеница и генерализација.
-
Чињенице
су детаљи из спољног свијета које
сазнајемо перципирањем својим чулним апаратима
( бијело, црно, сјајно, тврдо, меко кисело, топло ,
хладно и сл .)
-
Чињенице се сазнају перциптивним путем ,
опажањем
-
Генерализације
су менталне радње вишег нивоа
( појмови, правила, судови ,закључци, закони)
-
Ми знамо неки садржај онда када схватимо
значење ријечи и појмова, њихову логичку
повезаност, када схватимо судове, закључке,
дефиниције
-
Нивои знања : /КВАЛИТЕТ /
1.
Знање на нивоу присјећања
-
најнижи ниво знања
- Од цјелине остало мало ( 2-3 стиха од пјесме )
2.
З нање на нивоу препознавања
-
Препознајемо садржај и знамо којој цјелини
припада и на том нивоу се оно завршава
3.
Знање на нивоу репродукције
-
Психолошки: Репродукција је рад по узору
-
Оваква знања карактерише добра репродукција
( прецизна вербална). У пракси долази до грешака.
Оба знања постају непримјењива у пракси.Студент
зна правила, али их не примјењује.
4.
Примјењено – оперативни ниво знања
-
Ово знање карактерише се добрим и темељним
владањем одређеним знањима наставних садржаја
-
То су знања активна, оперативна, примјењива,
функционална. Њима ученици темељно оперишу и
-
У 17. вјеку она означава посебну педагошку
дисциплину
-
Ратке и Коменски дидактику сматрају вјештином
проучавања у којој су садржане и дидактика и
методика
-
Хелвинг и Јунге траже да се у поучавању води
рачуна о ученику
-
Коменски:»Наставници мање да поучавају, а
ученици више да уче « или « Сви уче све «
( свеопшта вештина свих да се уче свему )
Он је поистоветио дидактику, методику и
педагогију
-
У романским и англосаксонским земљама умјесто
појма дидактика употребљавају се појмови:
технологија инструкција, моделовање процеса
учења, курикулум теори и проблеми поучавања,
наставне методе и технике и слично.Дидактика
шира
-
По институцијалном критеријуму разликујемо:
а) основношколску
б) средњошколску и
ц) високошколску дидактику
-
Интеграцијом дидактике са другим дисциплинама
настале су:
1. Информатичка дидактика
2. Медијска дидактика
3. Глотодидактика/ поучаванје језика /
4. Теледидактика / поучаванје на даљину / и друге
специјалне дидактике
Предмет и дефиниција дидактике
-
Адолф Дистеверг
- / 1790-1866 /
дидактику дефинише као науку о законитостима и
правилима наставног рада
-
Јохан Фридрих Хербарт
/ 1776-1841 /- То је
теорија васпитне наставе која се бави преношењем
знања на ученике који то знање треба да запамти
- XIX и XX вијеку- мишљења: Дидактика је теорија
образовања ( Каптеров, Кершенштајнер,Вилман) или
теорија наставе ( Штекер, Демков) или филозофијом
наставе ( Јесипов, Иљина )
-
СХВАТАЊА:
1.
Дидактика као теорија наставе:
Предмет=Настава
