ДИДАКТИКА ФИЗИКЕ
Мићо Митровић
Андријана Жекић
Београд, 2013.
Предговор
Овај уџбеник је намењен студентима Физичког факултета који су своју
професионалну оријентацију усмерили ка подучавању младих генерација
знањима из једне од најлепших и најсвеобухватнијих природних наука -
физике.
Студенти, будући наставници физике, у току студија овладавају знањима
неопходним за стварање чврсте основе из уже стручне области, у оквиру
Педагогије и Психологије знањима која им обликују педагошки профил и
приступ ученицима, колегама, друштвеној заједници. Кроз Дидактику физике
будући наставници овладавају методологијом преношења знања и применом
свих компетенција стечених у току студирања.
Гледиште да је посао наставника сигуран, удобан и опуштен данас је
напуштено. У савременом друштву настава је значајно захтевнија и напорнија,
а наставници су они који треба да иду напред, храбро и одговорно према
ученицима али и према себи. Не постоји професија која пружа толико
могућности нашим ученицима и стога од нас захтева интензивно усавршавање
и улагање у сопствене ресурсе знања.
Надамо се да ће овај Уџбеник допринети изградњи и уобличавању
наставника у вама
, да ће наредни нараштаји младих физичара бити резултат
вашег залагања што ће и аутори овог рукописа доживети као лични успех.
У Београду,
Аутори
27.07.2013.
2
Педесетих година прошлог века почиње да се развија истаживачки тип
наставе. Овакав тип наставе подразумева да ученици сами откривају нова знања
чиме развијају истаживачке способности и навике за истраживачки рад.
Модерни систем школства значајно помера тежиште у наставном
процесу са наставника на ученика што подразумева већу активност и једних и
других. О оваквом облику наставе више ће бити речи у наредним поглављима.
Васпитни процес у настави се одвија сам од себе и у савременом
друштву значајну улогу поред наставника имају педагози и психолози који
својим стручним деловањем овај процес усмеравају. Васпитни процес укључује
изгарђивање код ученика позитивних гледишта и коректно понашање према
људима и околини. Другим речима наставник треба да подстиче понашање које
је у складу са етичким и моралним нормама.
ФАКТОРИ НАСТАВНОГ ПРОЦЕСА
Основни фактори наставног процеса су ученик, наставник и наставно
градиво. Илустративно се могу представити тзв. дидактичким троуглом у коме
се види спрега између појединих чинилаца.
Ученик
Наставник
Наставно
градиво
Према дидактичком троуглу могуће релације су:
1. ученик - градиво,
2. наставник - ученик и
3. наставник - градиво.
Занимљиво је да се ученик може третирати и као објекат и као субјекат у
наставном процесу. Наиме, са становишта да је наставник носилац нових
сазнања и организатор процеса наставе ученик се третира као објекат. Као
субјекат, имајући у виду да је учење активан процес, ученик предствља
индивидуу одређених мотива, способности и могућности за усвајање нових
знања.
Наставник неоспорно представља основни фактор у настави. Он је тај
који располаже новим сазнањима, осмишљава наставни процес у складу са
4
дидактичким принципима и реализује га. Наставник треба да буде
професионалан у сваком сегменту своје делатности, да има педагошку и
дидактичко-методичку културу.
Наставно градиво представља трећу карику у дидактичком троуглу.
Улога овог фактора се мењала у зависности од односа снага прва два. Наиме, у
одређеним периодима кроз историју сматрало се да наставник треба да пренесе
што је могуће више информација ученицима како би их ови запамтили.
Међутим, како се мењала улога ученика тако се и наставно градиво
модификовало и прилагођавало ученику.
Савремени дидактичари проширују дидактички троугао у четвороугао.
Нови фактор наставе је наставна техника и њен значај у настави физике је
изузетно велик. Квалитет наставе се употребом наставне технике (наставних
средстава, учила) значајно повећава.
Очигледно је да су сви фактори наставе међусобно повезани, и да
пажљивим и одмереним балансирањем њихове заступљености наставни процес
добија на квалитету.
ДИДАКТИЧКИ СИСТЕМИ НАСТАВЕ
Као последица различитог међусобног односа између три основна
фактора наставе развијали су се различити дидактички системи којима је
одређивана стратегија наставног процеса. Најпознатији су:
1. хеуристичка,
2. програмирана,
3. егземпларна,
4. проблемска и
5. менторска настава.
1. Хеуристичка настава
Према хеуристичком концепту у образовању имају значај само наставни
садржаји које ученици у потпуности разумеју, док садржаји које нису разумели
и усвојили представља, у педагошком смислу, образовни промашај. Сматра се
да наставници својим начином излагања и узајамном комуникацијом наставник
- ученик, мисаоно воде ученике до разумевања садржаја. Због тога се овакав
облик наставе назива и развојна или индуктивна настава. Пажљивим
усмеравањем и вођењем ученика кроз фазе решавања проблема елиминише се
могућност механичког учења.
Основне каратеристике хеуристичке наставе су:
1. доминантна улога наставника као фактора који осмишљава и води
наставни процес,
5
3. Егземпларна настава
Представља дидактички систем који укључује поучавање наставника,
самостални рад ученика и креативни рад ученика и наставника. Развијен је као
последица преопширних програма у образовању а суштина је садржана у томе
да наставник са ученицима не обрађује сво градиво предвиђено програмом већ
само одређене репрезентативне теме. Егземпларна настава се реализује у
неколико етапа. Најпре наставник анализом наставног садржаја издваја оне који
су слични а затим из њих издваја оно што је суштинско и репрезентативно. На
тај начин се издваја егземпларни (ужи) и аналогни (шири) наставни садржај.
Најпре се анализира егземпларни садржај а резултат треба да буде
потпуно разумевање и усвајање наставног садржаја од стране ученика као и
усвајање модела о обрађеном егземпларном садржају.
Следећа етапа треба да буде самостално обрађивање аналогних садржаја
од стране ученика. Након тога следи понављање свих (егземпларних и
аналогних) обрађених садржаја као и проверавање усвојености знања. Пример
оваквог реализовања наставног процеса била би тема Физичка поља. Имајући у
виду да се у оквиру теме изучавају гравитационо, електростатичко, магнетно,
итд., поље, може се као егземпларни садржај издвојити гравитационо поље а
остала изучавати као аналогни садржаји.
Предност егземпларне наставе се огледа у делимичној самосталности и
креативности ученика с обзиром да у раду прате модел који је поставио
наставник. Ово им омогућава усвајање методичких модела за обрађивање
градива. Осим тога, постоји довољан простор за оригинално сагледавање и
решавање проблема.
4. Проблемска настава
Овај дидактички систем оспособљава ученике за решавање специфичних
задатака. То су у суштини две дидактичке категорије и то проблем и проблемска
ситуација. Проблем са аспекта проблемске наставе није нешто на шта ће ученик
одговорити проучавањем градива изложеног у уџбенику или из предавања.
Проблем захтева дубље размишљање и ангажовање. Проблемска ситуација,
било стручно изабрана било конструисана, својом провокативношћу и
занимљивошћу често делује на ученике као снажан мотивациони фактор.
Ученици настоје да реше постављени проблем уз помоћ наставника.
Ученик као субјект има примарну улогу док је помоћ наставника у другом
плану. Решавањем проблема ученици развијају стваралачко и креативно
мишљење. Примена оваквог начина учења доводи до значајнијих резултата од
употребе шаблона. Због тога се проблемска настава сматра изузетно тешким
дидактичким системом.
7
