Digitalna štampa i njen razvoj

ISTORIJAT ŠTAMPE

Od davnina ljudi su imali potrebu za ukašavanjem svoje odeće. Štampanje tkanine je jedan od prvih načina ukrašavanja. Arheološka ispitivanja pokazuju da se štampa na tekstilu primenjivala još 2000 godine pre nove ere. Tada se na odeći pojavljuju jednostavni ali raznoliki elementi.
Tadašnja štampa nije bila otporna na vodu, trenje i bila je veoma kruta. Štampanje se uglavnom vršilo bojama koje se mogu naći u prirodi, kalupima napravljenim od gline i drveta.
Početkom nove ere štampa na tekstilu se pojavljuje u Kini i Indiji. I tada se štampalo sa prirodnim bojama (korenjem, biljkama, lišćem…). Tada i prvi put boja je fiksirana odredjenim metalnim solima. Pored dotadašnjih kalupa od drveta i gline javljaju se gravirani baljci od metala.
Štampa u Evropi se razvija mnogo kasnije u VIII veku nove ere, a koristila se drevna štamparska tehnika. Krajem VIII veka otvaraju se prve štamparije u Holandiji i Engleskoj i tada počinju da se koriste gravirane ploče. Neke od ovih tehnika su se odmah ugasile, dok se neke i danas dani usavršavaju.
Važniji dogadjaji koji su obeležili razvoj štamparstva su neki od sledećih:

– 1610 – prve štampane novine
– 1787 – metalna presa za štampanje 150 otisaka po satu
– 1796 – pronalazak ravne štampe – litografija
– 1805 – prva mašina za livenje olovnih slova
– 1812 – prva štamparska mašina sa mehanizovanim kretanjem
– 1839 – pronalazak fotografije
– 1843 – početak proizvodnje papira iz drveta
– 1862 – prva rotaciona mašina
– 1875 – prva novinska rotaciona mašina za velike tiraže
– 1881 – počinje upotreba rastera – reprodukovanje višetonkih originala
– 1884 – prva mašina za slaganje slova
– Razdoblje automatizacije 1900 – 1950.
– Razdoblje elektronike i računarske tehnike od 1950. do danas
– Najznačajnije tehničko tehnološke inovacije u neprekidnom procesu unapredjenja i modernizacije štamparstva, a sve u funkciji bolje, brže i jevtinije:
– Fotoslog potiskuje olovni slog
– Intenzivnija upotreba računara u grafičkoj proizvodnji (unos podataka, prelom i slično.)
– Upotreba katodne cevi za osvetljavanje
– Upotreba lasera (helijum – neon) za osvetljavanje
– Elektronska obrada slike pomoću skenera
– Direktna izrada štamparske forme na osnovu digitalne pripreme CtP
– Upravljanje štamparskim mašinama pomoću računara
– Upravljanje kompletnim procesom proizvodnje grafičkih proizvoda pomoću računara – digitalni radni procesi.
Kroz istoriju možemo saznati na koji način su prve poruke bile pisane ili umnožavane: papirus su koristili stari Egipćani, dok su kasnije papir koji se dalje godinama usavršavao otkrili Kinezi. Dugo su se poruke ispisivale ručno na papiru ili životinjskoj koži, a kako je ručno pisanje, odnosno umnožavanje postalo isuviše sporo, kopije su retko pravljene, a pisana reč je bila dostupna malom broju ljudi. Potreba za pravljenjem kopija je vremenom postajala sve veća, a time je i započeo proces razvoja štamparskih tehnika.
Kao prvi pokušaj štampe, pojavila se tehnika klesanja ili ucrtavanja poruka na drvenim blokovima i nanošenjem boje oslikavanje na papiru. Kako je i ovaj proces bio spor i neefikasan u svakom smislu (uglavnom zbog jednokratne upotrebe blokova), bilo je neophodno osmisliti novi način umnožavanja. Tako je Johan Gutenberg 1439. godine osmislio prva „pokretna slova“ pravljena od metala koja su se mogla koristiti više puta, kao i štamprasku presu. Njegov pronalazak postaje epohalan jer je kombinacija ovih elemenata u praktičan sistem čija je upotreba omogućila masovnu proizvodnju štampanih knjiga. Gutenbergove štamparske tehnologije proširile su se ubrzo širom Evrope, a kasnije i sveta.
Sredina petnaestog veka 1445. godina se smatra godinom izuma štamparstva, odnosno tada je počela upotreba prese sa pokretnim metalnim slovima. Prve štamparske mašine su bile u obliku ravne ploče, a pritisak se ostvarivao pomoću druge ravne ploče. ovi prvi oblici su predstavljali tehniku visoke štampe. Ubrzo je je štampa na ovakvim mašinama postala neefikasna zbog nemogućnosti podjednakog pritiska na celoj površini za štampanje, te je ovaj oblik mašine polako dobijao drugačiji oblik, odnosno započinje štampa na mašinama sa rotacionim kretanjem.
Vremenom grafičke mašine i tehnike su usavršavane, a izdvojilo se 5 različitih tehnika: visoka štampa, duboka štampa, sito štampa, ravna (ofset) štampa i digitalna štampa