Dijetetski suplementi sa
amino kiselinama za
sportiste
[Type the document subtitle]
Seminarski rad iz Dijetetike
Milena Ivanović 689f
Decembar 2014.
4
Uvod
Skeletni mišići su jako prilagođeni da reaguju na stimulus kao što su mehaničko
opterećenje I izdržljivost, hormone I sastojke ishrane (amino kiseline I protein), što tkivu daje
posebnu karakteristiku označenu kao plastičnost. Zapravo mišići čine 75% čiste telesne mase, a u
njima se nalazi oko 60-75% svih proteina u telu od čega( 35% su amino kiseline razgranatih
bočnih lanaca tzv BCAA (leucin, izoleucin, valin).S obzirom na ovakvu strukturu mišićnog
tkiva, amino kiseline predstavljaju gradivne jedinice, I za sintezu proteina mišića potrebno je 20
amino kiselina od čega su 9 esencijalne (tu spadaju BCAA) I njihovi bočni lanci se ne mogu
sintetisati endogeno već ih treba uneti hranom ili dijetetskim suplementima. [1]
Mnogi sportisti I atletičari kriste pomoćna sredtsva od kojih očekuju povećanje mase
skeletnih mišića I poboljšanje njihovih sposobnosti. Postoje podaci koji ukazuju da upotrebom
esencijalnih amino kiselina se podstiče anabolički efekat, kao I pozitivni učinak BCAA na snagu
mišića. [2]
Upotreba suplemenata sa amino kiselinama u cilju poboljšanja performansi, njihova
zloupotreba, odnos pozitivnog I štetnog učinka na organizam su proveravani u mnogim
istraživanjima, a biće tematika ovog rada.
Slika 1: Suplementi sa amino kiselinama za sportiste [3]
4
indiretno utiču na sintezu proteina posttranslacionom modifikacijom transkricionih faktora
stimulišući inicijalnu fazu translacije, takođe povećavaju efikasnost ove prve faze translacije
favorizujući bolje vezivanje ribozoma i iRNK. Utvrđeno je i da je povećana sinteza proteina u
mišićima odgovor na kombinaciju mahaničkih stimulacija i suplementacije amino kiselinama.
Signalni put koji je jako značajan za kontrolu sinteze mišićnih proteina je serin/treonin kinaza
mTOR, pa tako ingestijom amino kiseline leucina dolazi indukcije akivnosti mTOR puta
fosforilacijom negovih signalnih molekula, pre svega eukariotsi inicijalni translacioni faktor 4E
vezujućeg proteina 1 (4E-BP1), koji je jako osetljiv na leucin. Dalje dolazi do interakcije između
iRNK i 40S ribozoma, translacije i sinteze proteina.[1]
Ne postoje dugotrajne studije koje objašnjavaju efekat suplementacije amino kiselinama u
kombinaciji sa fizičkim vežbama na sintezu proteina, ali se kroz kratkoročne stuje utvrdilo da
izolovane amino kiseline, naročito BCAA I leucin vrše fosforilaciju proteina koji učestvuju u
sintezi, I da njihova akumulacija objašnjava hronični efekat na mišićnu masu I snagu.[1]
Tokom ovaj porast je prolongiran I spor zbog čega je njihov uticaj na sintezu slabiji.
Bitan zaključak izveden iz ovih studija takođe tvrdi da primena 20-25g brzo svarljivih I
resorbovanih proteina ( po preporuci sastavljenih od (10g esencijalnih amino kiselina od kojih 2-
3g leucina) mogu da obezbede brz I kratkotrajan porast sinteze proteina nakon vežbi izdržljivosti
kojim se postiže plato, pa dalje povećanje doze ne vodi povećanju sinteze.[1]
Utvrđeno je da suplementacija samo leucinom kao I da suplementacija esencijalnim
amino kiselinama bez leucina ima isti efekat kao suruktka na sintezu proteina u kombinaciji sa
vežbama izdržljivosti, dok samo dodatak proteina ne utiče na sintezu proteina bez aktivnosti.
Međutim, jedino proteini surutke su obezbedili povećanje sinteze I do 5 sati nakon vežbi dok
leucin ima kraći efekat, do 3 sata nakon vežbi. Isti učinak kao leucin ima I smeša esencijalnih
amino kisena bez leucina, što upućuje na mogućnost kompenzacije nedostatka leucina drugim
amino kiselinama npr izoleucinom.[1]
Dietary reference intakes (DRI) preporučuje dnevni unos 34, 15 I 19 mg/kg leucina,
izoleucina I valina. Najbogatija BCAA je hrana životinjskog porekla kao što je mleko, čime se
objašnjava najbolji učinak surutke na sintezu proteina, a u manjoj meri su prisutne u biljnim
namirnicama kao što je soja. Značaj preporučene doze amino kiselina koja se sme uneti se
