УВОД

Након добијања ове теме за семинар, заинтересованост нашао сам у самом појму моћи

и чињеници да је он био универзална тема за многе великане и историјске личности, у

разним сферама живота и самог друштва те да се кроз историју много енергије и

памети потрошило да се он објасни и приближи ″нормалном″ човеку. Феномен моћи су

многи научници објашњавали на свој начин и на различит начин и што још овај

феномен чини већим, сви су били или у истини или врло близу истине. Посебан

акценат у овом раду је усмерен ка друштвеној моћи и њеним елементима

Моћ је појам који је предмет истраживања многих научних дисциплина које се баве

проучавањем живота и рада људи и њиховим међуодносима. У ранијим периодима

могли смо углавном говорити о војној моћи или о економској моћи или чак и о

идивидуалној моћи појединца његовој харизми и његовом печату који оставља у

историји. Такве личности су својим акцијама и одлукама утицали на друге људе а тај

утицај је прожимао све аспекте живота и рада човека,утицао на развој друштава па и

целих држава. Саме те индивидуалне моћи су утицале на неке друге моћи,

војне,економске , друштвене итд...

У овом раду ћемо се фокусирати на друштво, друштвену моћ и њене елементе. Сам

почетак ће ми бити појам Моћ а методом од општег према посебном покушаћу да

дођем до друштвене моћи и појашњења како њени елементи утичу на њу саму. Већина

људи не жели или неће да призна да цео свој живот теже ка моћи и да је поседује а они

који је пак поседују на безброј начина покушавају да је прикрију и умање а све у циљу

сачувању исте. Некад се питамо зашто је то тако? Одговор је једноставан, зато јер ако

неко примети то тежиће да увећа сопствену моћ а то подразумева умањење наше јер

што мање људи поседује моћ она је већа и друго, признање моћи подразумева

одговорност за њено коришћење.

Ниче је говорио “Где год сам открио живот открио сам и жељу за моћи”. Неоспориво

можемо рећи да је инстикт за моћи огромна покретачка снага сваког човека и друштва.

У сваком случају моћ означава способност појединца да у међусобним односима утичу

на понашање људи у оквиру групе, тима, организације а моћ групе, тима , организације,

друштва на друге групе, тимове , организације, друштва...

Одређени мислиоци кроз историју су овако видели појам моћи у друштвеним

односима:

1. “способност да водимо рачунао сопственим жељама” (М.Корда)

2. “вероватноћа да актеру друштвеним односимабуде у позицији да изнесесвоје

сопствено мишљење, упркос отпорима” (М. Вебер)

3. “способност или капацитетутицаја на људе или процесе, најчешће путемконтроле

ресурса” (Вајти Беднар)

4. “способност особе А да утиче на понашање особе Б, тако да се она понаша онако

како се иначе не би понашала( Робинс)

5. “могућност, потенцијал да сена друге утичеу служби добра и зла..”(Блејн Ли)

Основне детерминанте сваке врсте моћи су:

• жеље, могућнотии амбиције појединцa,

• утицај на другеи на окружење, ширу срединуи сл.).

У савременим условима повећање друштвеног богатства и високог животног стандарда

све више губи на значају. Већину људи покреће жеља за моћи и испољавање моћи над

другима тј. обезбеђивање што више личних предности, позиција и бенефиција. У “игри

моћи” по традицији она подразумева унапређења, титуле, награде, повишице али и

страх од казне, санкција, губитка позиција,привилегија,радног места тј.губитка моћи.

Сматра се да је суверенитет нужна карактеристика државе, али сви смо сведоци

чињенице да је данас развој међународних односа и економска експанзија, уз промену

политичких односа на светској сцени, довео и до промењеног односа по питању

суверености држава, чак до те мере да је питање суверенитета у потпупности доведено

у питање.

И поред тога што се као главни стратешки циљ Србије истиче њен улазак у Европску

унију, Србија се суочава са озбиљним изазовом истовременог очувања њеног

територијалног интегритета и државног суверенитета. А све има блиске везе са њеном

друштвеном моћи.

Циљ овог семинарског рада је да приближи и појмовно одреди моћ, елементе и врсте

моћи са акцентом на друштвену моћ и њене елементе, да представи значај и улогу

моћи, којом располаже једно друштво.

По Карлу Фридриху

(CarlFriedrich)

моћ је „однос између људи који се испољава у

понашању оних који је извршавају или када понашање једне групе људи одговара

жељама једног или групе међу њима, такав однос се назива односом моћи. Ова

дефиниција је директна и позитивна са премисама бихејвиоризма. Однос моћи је тако

дефинисан да неки појединц иу томе следедруге.Али, како их они не следе ни увек ни у

свему,разлика између директне или позитивне дефиниције с једне стране,и индиректне

или негативне,с друге стране, не представља одлучујући значај.

ФредерикШуман(FrederickSchuman)

истиче да у међународном систему где нема

заједничке владе,свака политичка јединица, неопходно тежи сигурности ослањајући се

на своју сопствену моћ, а на моћ својих суседа гледа са предострожношћу”.

Овим је

Шуман желео да направи разлику између моћи и власти.

По Арону(RejmonAron)

„моћ је способност чињења, производње или уништења“ и исту

дефиницију употпуњује дефинишући моћ као „способност чињења али, пре свега,као

могућност утицаја на понашање и осећања других“.

Преведено на језик међународних односа, то значи да једна политичка јединка може

наметнути своју вољу другој. Оваквим се схватањем Арон приближава

Шварценбергеру.

Даље,Арон прави разлику између две врсте моћи:



Одбрамбене-

која подразумева способност једне политичке јединице да јој се не

наметне воља и



Нападачке-

која подразумева наметање воље другоме.

У савремену науку појам моћи први је увео Томас Хоб

(TomasHobs)

суделу

„Ограђанину“ , истичући моћ државе као највећу моћ, јер је она збир појединачних

моћи највећег броја људи.

При проучавању међународне политике, моћ је

незаобилазан појам. Дал сматра да моћ представља „способност да се натера други

субјект да учини оно што иначе не би урадио.“

Сличан приступ при одређењу значења

термина моћ има и Кенет Волц

(KenetNilVolc)

тврдећи да „Моћан је онај ко утиче на

другог више него онај на њега“.

Дакле, борба за моћ се сматра борбом за изграђивање

Словић С., Традиционалниконцептодносаизмеђусиле,моћи и... Институт за српску културу,

Приштина.,Лепосавић, 2010., стр.106.

Фредерицк Шуман (1904-1981), амерички политиколог и историчар, и професор међународних односа.

Исто стр.107.

Француски теоретичар међународних односа (RejmonAron).

Енглески филозоф - TomasHobs (1588–1679)

Тадић, Љ. , Наука о политици, БИГЗ, Београд, 1996, стр. 79.

Dahl, R. , Modern Political Analisys, наведено у: Симић, Д. , Поредак света, стр. 224.

Амерички политиколог и професор „UniverzitetuKolumbija“,KenetNilVolc(1924–2013).

Kenneth, W. , Theory of International Politics, Reading, MA: Adison-Wesley, 1979. стр.132

способности утицаја и сам утицај на друге субјекте у међународним односима, ради

остваривања својих интереса и циљева.

Говорећи о моћи у политичком и правном смислу, Ристо Тубић

одређује је „као

могућност једног човека или групе људи да остваре своју вољу у заједничкој акцији“. У

тој анализи посебно је апострофирано мишљење Б.Расела

(BertrandRasel)

да је

човекова жеља за материјалним и другим добрима неодвојива од жеље за моћи и

славом. Када је у питању друштвена моћ, економска моћ се сматра основом свих

осталих моћи.Макс Вебер

(MaksVeber)

дефинише моћ на следећи начин: „Моћ

представља изгледе да се у оквиру једног друштвеног односа спроведе сопствена воља

упркос отпору, без обзира на то на чему се заснивају ти изгледи“.

Они који имају већу

моћ законито теже владавини над онима који имају мању моћ. „Моћ је способност

појединца, групе или државе да наметне своју вољу другоме, ослањајући се при том на

ефикасност средстава силе у случају непокоравања“.

Амерички теоретичар Кулски сматра да „моћ“, није ништа друго него средство за

постизање жељених циљева, она никад не може бити циљ сама по себи.“ При томе он

истиче да међународни односи не могу бити сведени на борбу за моћ, зато што велики

део међународних односа поприма облике сарадње између влада, чије су акције

усмерене ка истим циљевима“.

Појам моћи спада у ред појмова којима се служе бројне науке да би објасниле феномене свог

предмета истраживања. Феномен моћи је пратилац свих друштвених група и социјалних

интеракција током целе историје развоја човечанства. Без њега друштвене групе не би могле да

опстану нити би се односи између социјалних ентитета могли остварити. То важи, како за

најмање социјалне групе тако и за глобалну заједницу.

Многи аутори у свету и у нашој земљи нису до краја дефинисали поуздане теоријске

ставове о елементима моћи,врстама моћи и њиховој улози у савременом свету.

Немогућност анализе и објашњења појединих елемената моћи и силе утицала је на

карактер теорија.

Велики број научника сматрао је да становништво значајно одређује моћ државе својом

бројношћу, квалитетом, националним и социјалним саставом. Привредна моћ једне

Тубић, Р. , Енциклопедијски речник марксистичких појмова, Веселин Маслеша, Сарајево, 1974.
стр.56.

Енглески филозофBertrandRasel (1872–1970)

Немачки научник и један од утемиљивача савремене друштвене науке MaksVeber (1864–1920).

Поткоњак, Н. , Шимлеше, П. , Педагошка енциклопедија 2, Завод за уџбенике и наставна средства,

Београд, 1989.стр 67.

Вебер, М. , н. д. , стр. 57-58.

Kulski, W. W. , International Politics. . . . , 1964, стр. 34.

Табела 1 - Елементи и параметри моћи држава

КРИТЕРИЈУМИ

САД

Јапан

Немачка Француска Британија Русија

Кина

Индија

О С Н О В Н И

Територија

хиљадама км

9.8

643

245

17.

075

9.5

2.76

Становништво

милионима

303

140

1.3

1.14

Стопа писмености %

99,

90,

В О Ј Н И

Нуклеарне бојеве

главе

5.5

<350

200

16.

000

70-

120

Буџет у милијардама

долара (2007)

626

35,

45,0

58,6

70,

90,

19,0

Људство

1.42

6.700

9.430

200

.500

259.05

195.9

1.03

7.000

2.25

5.000

1.325

.000

Е К О Н О М С К И

Друштвени производ

милијардама

долара, по паритету

куповне

снаге

(2007)

13.

860

417

2.8

2.067

2.14

2.0

7.0

2.96

Друштвени

производ по глави

становника

доларима,

по

паритету куповне

снаге (2007)

46.

000

.800

34.

400

33.80

35.3

14.

600

5.3

2.70

Број корисника

Интернета

на

хиљаду становника

(2005)

630

430

473

152

Развој наука, информатичке технологије и моћних софтвера, намеру мерења моћи све

више чини реалном и извесном. На једну такву могућност указао је 1963. године

немачки физичар Фукс

(WilhelmFuks)

понудивши формулу, према којој моћ одговара

Подаци у табели дати на основу информација са сајтова: https://www. cia. gov/library/publications/the-
world-factbook/geos/us. html; http://hdr. undp. org/en/reports/global/hdr2007-2008/ и http://web. worldbank.
org/посећено 05.11.2018. у 20.15ч.

WilhelmFuks немачки физичар.