Računovodstvo malih i srednjih

preduzeća

Elektronski dokument

E-poslovanje

E- poslovanje je skup poslovnih aktivnosti koje se odvijaju
posredstvom ICT tehnologija, a posebno Interneta, i koje
podrazumevaju:



optimizaciju

poslovnih

procesa

(proizvodnja,

marketing,

veleprodaja, distribucija, naplata, isporuka, dopuna zaliha);

unapređenje

odnosa

ciljnim

javnostima

(klijentima,

zaposlenima, dobavljačima i distributerima);

unapređenje

ostalih

poslovnih

servisa

podrške

(banke,

advokatske agencije, računovodstvene agencije, zakonodavstvo
i vladine agencije).

Elektronski dokument



Elektronski dokument je skup podataka sastavljen
od slova, brojeva, simbola, grafičkih, zvučnih i video
materijala, u elektronskom obliku.



Elektronski dokument (engl.

Electronic document

)

predstavlja bilo kakav skup podataka u elektronskom
obliku, čija je namena korišćenje u elektronskoj ili
štampanoj formi.



Sačinjen na odgovarajući način ima istu valjanost kao i
dokument na papiru



Elektronskom

dokumentu

može

osporiti

punovažnost, dokazna snaga, kao ni pisana forma samo
zato što je u elektronskom obliku.

Elektronski dokument



Primena elektronskog dokumenta:



E-Business



E-Commerce



E-Banking



E-Government



E-Learning



E-Healthcare

Elektronski dokument

Izrada elektronskog dokumenta



Elektronski dokument se izrađuje primenom jedne od
dostupnih i upotrebljivih informaciono komunikacionih
tehnologija, ako zakonom nije drugačije određeno.



Elektronski dokument koji predstavlja arhivsku građu
izrađuje se u formi koja zadovoljava uslove propisane
ovim zakonom za pouzdanu pripremu za elektronsko
čuvanje.

Original i kopija elektronskog

dokumenta



Elektronski

dokument

koji

izvorno

nastao

elektronskom obliku smatra se originalom.



Elektronski dokument koji ima istovetan digitalni zapis
originalnom

elektronskom

dokumentu

smatra

originalom.



Kopija elektronskog dokumenta na papiru izrađuje se
štampanjem spoljne forme elektronskog dokumenta.



Elektronski dokument koji je nastao digitalizacijom
izvornog dokumenta čija forma nije elektronska, smatra
se kopijom izvornog dokumenta.



Elektronski

dokument

može

imati

kopiju

elektronskom obliku

Dostavljanje elektronskih

dokumenata



Potvrda o prijemu elektronskog dokumenta je dokaz da
je taj dokument primljen od strane primaoca.



Potvrdu o prijemu elektronskog dokumenta izdaje
primalac ili informacioni posrednik.



Potvrda o prijemu elektronskog dokumenta može biti
sačinjena u formi elektronskog dokumenta.



Svaki primljeni elektronski dokument smatra se
posebnim dokumentom, osim ako je više puta primljen
istovetan dokument.

Čuvanje i zaštita elektronskih

dokumenata



Pravna i fizička lica i organi vlasti dužni su da čuvaju i
arhiviraju elektronska dokumenta u informacionom
sistemu ili na medijima koji omogućavaju trajnost
elektronskog zapisa za utvrđeno vreme čuvanja, u
skladu sa zakonom kojim se uređuje arhivska građa,
zakonom kojim se uređuje elektronski potpis i propisima
o kancelarijskom poslovanju.



Pravna i fizička lica mogu poslove tekućeg čuvanja
elektronskih dokumenata poveriti drugom pravnom licu
koje je dužno da ove poslove vrši u skladu sa ovim
zakonom, svojim aktima i zaključenim pravnim poslom.

Sistemi za upravljanje dokumentima



Sistem

koji

omogućava

prikupljanje,

čuvanje

prezentovanje dokumenata korisnicima u lokalnim
računarskim mrežama kao i širom interneta



Omogućava logičnu organizaciju dokumenata u foldere,
ali i praćanje toka dokumenata



Omogućava praćenje razvoja dokumenta od ulaza do
izlaza uz kontrolu izvršavanja zadataka

Sistem za upravljanje dokumentima



90% informacija je na papiru



7.5% svih papirnih dokumenata se trajno izgubi



3% svih papirnih dokumenata se zagubi



Prosečan dokument se kopira 19 puta



Mnoge kopije se takođe arhiviraju



A4 dokument ~ 20 Kb



1 CD = 32.000 dokumenata



1 HDD = 2.000.000 dokumenata



1 HDD = 148 arhivska ormara

Sistemi za upravljanje dokumentima



Rezultati uvođenja DMS-a:



Povećanje raspoloživosti dokumenata



Lakša kontrola dokumentacije



Kontrola pristupa informacijama



Efikasnije poslovanje



Ušteda materijalnih i ljuskih resursa



Smanjenje troškova poslovanja

Elektronski potpis

Zbog otkaza sistema ili zloupotrebe na Internetu

može doći do:



direktnih finansijskih gubitaka kao posledica prevare



gubljenja vrednih i poverljivih informacija



gubljenja poslova zbog nedostupnosti servisa



neovlašćene upotreba resursa



gubljenja poslovnog ugleda i poverenja klijenata



troškova izazvanih neizvesnim uslovima poslovanja

Mere bezbednosti u elektronskom

poslovanju



Tehnološke



Autentifikacija



Poverljivost (tajnost)



Integritet podataka



Pravne

Mere bezbednosti u elektronskom

poslovanju



Kriptografske tehnike koje se koriste da bi se
implementirali bezbednosni servisi su:



šifriranje i



digitalni (elektronski) potpis



Osnovni element zaštite - šifarski sistem



Svaki šifarski sistem obuhvata par transformacija
podataka



šifrovanje



dešifrovanje.



Šifrovanje - procedura koja transformiše originalnu
informaciju (otvoreni tekst) u šifrovane podatke (šifrat)



Dešifrovanje - rekonstruiše otvoreni tekst na osnovu
šifrata

Kriptografske tehnike

Vrste šifarskih sistema



simetrični sistemi



asimetrični sistemi ili sistemi sa javnim i tajnim
ključevima.

Simetrični sistemi



Ključ šifrovanja je identičan ključu dešifrovanja.



Ključ mora da se drži u tajnosti

pošiljalac i primalac poruke moraju pre slanja poruke

da se dogovore o ključu ili da postoji centar za

distribuciju ključeva koji ih distribuira korisnicima

šifarskog sistema putem sigurnog kanala

Kriptografija sa javnim ključem



Radi

uvođenja

šifarskih

sistema

javnim

ključevima, definiše se jednosmerna funkcija (One-
Way Function, OWF)

f:M



takva da je "lako"

izračunati

f(m)=c

dok je "teško" izračunati inverznu

funkciju

-1

(c)=m



Postoje dve funkcije koje se smatraju kandidatima za

funkcije sa pomenutim svojstvima



proizvod celih brojeva, čija inverzna funkcija je

faktorizacija dobijenog broja



diskretna eksponencijacija, čija inverzna funkcija

je diskretni logaritam.



Ove dve funkcije su lake za izračunavanje, dok se

veruje da to nije slučaj sa njihovim inverznim

funkcijama.

Rivest-Shamir-Adleman (RSA)



1983. godine Rivest, Shamir i Adleman su patentirali

šifarski sistem sa javnim ključevima poznat pod imenom

RSA (inicijali autora):



Svaki korisnik izabere dva prosta broja (danas se

preporučuje da ti brojevi imaju više od 200 cifara)

računa







Hash funkcija je izračunljiva funkcija koja primenjena

na poruku

promenljive dužine daje njenu

reprezentaciju fiksne dužine koja se naziva njenom

hash vrednošću



U opštem slučaju,

je mnogo manjih dimenzija

. Na primer,

može da ima dužinu od jednog

megabajta, dok

može imati svega 64 ili 128

bita.

 

Hash funkcije



Upotrebom hash funkcija, problem dužine poruke ili

digitalnog potpisa se rešava tako što se umesto da

se šifruje ili digitalno potpisuje cela poruka

potpisuje se ili šifruje samo rezime poruke



Hash funkcije koje se najviše koriste u kriptografske

svrhe su MD2, MD4 i MD5 (Message Digest), koje je

predložio Rivest. Ove funkcije daju rezimee dužine

128 bita.

 

Hash funkcije



Digitalni potpisi se klasifikuju na različite načine:



Implicitni

– ako se nalaze u samoj poruci.



Explicitni

– ako su dodati uz poruku, kao neodvojivi

deo.



Privatni

– ako ga može identifikovati jedino neko ko

poseduje zajedničku tajnu informaciju sa pošiljaocem.



Javni

(ili istinski) – ako bilo ko može da identifikuje

pošiljaoca na osnovu javno dostupne informacije.

Digitalni potpis



Digitalni potpisi moraju se jednostavno kreirati i

verifikovati, a teško falsifikovati.



Proces digitalnog potpisivanja jedne poruke sastoji se od

dva dela:



najpre se računa potpis korisnika koji odgovara

poruci, koji samo korisnik može generisati na osnovu

svog privatnog ključa i poruke koju želi da potpiše,



zatim se šifruje potpis i šalje se javnim kanalom.

Digitalni potpis

Elektronski potpis



Elektronski potpis predstavlja tehnologiju čijom se
primenom

sistemima

elektronskog

poslovanja

omogućava provera autentičnosti potpisnika (analogno
svojeručnom potpisu)



Elektronski

potpis

ima

dodatnu

osobinu

štiti integritet elektronski potpisane poruke

Elektronski potpis



Aplikacije u kojima se koristi elektronski potpis:



zaštićene veb transakcije



zaštićene e-mail poruke



zaštićeni FTP servisi



formiranje VPN (IPSec) mreža



bezbedno upravljanje dokumentacijom



bezbedna plaćanja putem Interneta

Zakonska regulativa



Zakon o elektronskom potpisu



Pravilnik o tehničko-tehnološkim postupcima za formiranje

kvalifikovanog elektronskog potpisa i kriterijumima koje
treba da ispune sredstva za formiranje kvalifikovanog
elektronskog potpisa

Ovim pravilnikom propisuju se tehničko-tehnološki postupci za
formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa i kriterijumi koje
treba da ispune sredstva za formiranje kvalifikovanog elektronskog
potpisa

Elektronski potpis



Podaci za formiranje elektronskog potpisa

su podaci,

kao što su kodovi ili privatni kriptografski ključevi, koje
propisnik koristi za izradu elektronskog potpisa.



Sredstva za formiranje elektronskog potpisa

odgovarajuća tehnička sredstva (softver i hardver) koja
se koriste za formiranje elektronskog potpisa, uz
korišćenje podataka za formiranje elektronskog potpisa.



Elektronski potpis može imati pravno dejstvo i može se
koristiti kao dokazno sredstvo u zakonom uređenom
postupku, osim kada se, u skladu sa posebnim
zakonom, zahteva da samo svojeručni potpis ima pravno
dejstvo i dokaznu snagu.

Elektronski potpis

Kvalifikovani elektronski potpis

Postupak provere kvalifikovanog elektronskog potpisa
obuhvata i postupak provere kvalifikovanog elektronskog
sertifikata potpisnika, koji se sastoji od:



provere roka važnosti datog sertifikata



provere podataka o sertifikacionom telu koje je izdalo
kvalifikovani elektronski sertifikat potpisnika



provere da li se dati sertifikat nalazi na listi opozvanih
sertifikata.



Kvalifikovani elektronski potpis formira se primenom
jednog od standardizovanih asimetričnih kriptografskih
algoritama:



1) RSA (Rivest Shamir Adleman) primenom standarda PKCS#1
uz minimalnu dužinu RSA modulusa n od 1024 bita;



2) DSA (Digital Signature Algorithm) sa minimalnim dužinama
parametara p i q od 1024 i 160 bita, respektivno;



3) ECDSA (Elliptic Curve Digital Signature Algorithm) sa
minimalnim dužinama parametara p i q od 192 i 160 bita,
respektivno.

Kvalifikovani elektronski potpis

Infrastruktura javnih ključeva -PKI



Jedan način da se formira sigurna povezanost između
ključa i identiteta je angažovanje određenog servisa, kao
sigurne treće strane (

trusted third party

)-TTP.



Organizacija kojoj mogu verovati svi korisnici sistema.



Kao šema identifikacije to može biti vladina organizacija.



U sistemima plaćanja to bi bila finansijska institucija.

Infrastruktura javnih ključeva -PKI



Infrastruktura sistema sa javnim ključevima (Public Key
Infrastructure - PKI), predstavlja kombinaciju hardverskih
i softverskih elemenata za realizaciju funkcija sistema sa
primenom javnih ključeva, uključujući i opšta i interna
pravila rada sertifikacionog tela (Certification Authority-
CA)



Osnovna

funkcija

PKI

sistema

pouzdano

uspostavljanje digitalnog identiteta svih ovlašćenih
korisnika datog Informacionog sistema, specificiranog u
obliku digitalnog sertifikata

Infrastruktura javnih ključeva



Elektronski sertifikat

je elektronski dokument kojim se

potvrđuje

veza

između

podataka

proveru

elektronskog potpisa i identiteta potpisnika.



Sertifikaciono telo

je pravno lice koje izdaje elektronske

sertifikate u skladu sa odredbama zakona.

Sertifikacioni autoritet



Sertifikacioni autoritet (Certificate authority - CA) je

treća strana od poverenja (TTP) koja izdaje i

potpisuje sertifikate



Verifikacijom potpisa na sertifikatu se istovremeno

verifikuje identitet vlasnika odgovarajućeg privatnog

ključa



Verifikacijom potpisa se ne verifikuje identitet izvora

sertifikata!



Sertifikati su javni!



Veliki problem nastaje kada Sertifikaciono telo napravi

grešku (CA izda nekom drugom već izdati Microsoftov

sertifikat!)



Zajednički format za sertifikate je standard X.509

Elektronski sertifikat



Kvalifikovani elektronski sertifikat, u smislu zakona, je elektronski
sertifikat koji izdaje sertifikaciono telo za izdavanjee kvalifikovanih
elektronskih sertifikata i koji mora da sadrži:

1) oznaku o tome da se radi o kvalifikovanom elektronskom

sertifikatu;

2) skup podataka koji jedinstveno identifikuje pravno lice koje

izdaje sertifikat;

3) skup podataka koji jedinstveno identifikuje potpisnika;
4) podatke za proveru elektronskog potpisa, koji odgovaraju

podacima za izradu kvalifikovanog elektronskog potpisa a koji su
pod kontrolom potpisnika;

5) podatke o početku i kraju važenja elektronskog sertifikata;
6) identifikacionu oznaku izdatog elektronskog sertifikata;
7) kvalifikovani elektronski potpis sertifikacionog tela koje je izdalo

kvalifikovani elektronski sertifikat;

8) ograničenja vezana za upotrebu sertifikata, ako ih ima.

Elektronski sertifikat

Izgled sertifikata



TTP (CA) napraviti sertifikat, koji će imati određeni broj
polja, od kojih je najvažniji identitet i odgovarajući javni
ključ.



TTP (CA) potpisuje ovaj sertifikat korišćenjem svog
privatnog ključa u procesu garantovanja da je javni ključ
povezan sa navedenim korisnikom

Elektronski sertifikat

CRL je binarna datoteka koja sadrži sledeće informacije:



listu povučenih sertifikata sa razlogom povlačenja,



naziv izdavaoca CRL,



vreme kada je CRL izdato,



vreme kada će sledeća verzija biti publikovana.

Vremenski žig

Timestamp



Vremenski

žig

zvanično

vreme

pridruženo

elektronskom dokumentu kojim se potvrđuje sadržaj
elektronskog dokumenta u to vreme, odnosno garantuje
autentičnost i pravnu važnost elektronskog dokumenta



Vremenski žig u kombinaciji sa elektronskim potpisom i
odgovarajućim korisničkim aplikacijama potreban je i
dovoljan uslov da se u skladu sa važećim pravnim
okvirima pređe sa papirnog na elektronsko poslovanje.

Vremenski žig



Tehnologija vremenskog žiga omogućava potvrđivanje
postojanja elektronskih podataka u određenom vremenu
na poverljiv i proverljiv način. Elektronski podaci overeni
vremenskim

žigom

mogu

kasnije

budu

neprimećeno izmenjeni.



Zakon

elektronskom

dokumentu,

elektronskoj

identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom
poslovanju („Službeni glasnik RS“ broj 94/17) i Pravilnik
o izdavanju vremenskog žiga utvrđuju okvir za izdavanje
pouzdanih vremenskih žigova od strane izdavalaca
upisanih u Registar izdavalaca vremenskog žiga.

Vremensko žigosanje je tesno povezano sa elektronskim
potpisivanjem dokumenata i transakcija, i predstavlja
dodatnu

vrednost

elektronskom

potpisu.

Razlozi

korišćenja vremenskog žigosanja su: •



Vremenskim žigosanjem se onemogućava lažiranje trenutka
elektronskog potpisivanja, jer se vremenskim žigosanjem koje
sprovodi TSA telo dobija tačno vreme žigosanja, koje nekoliko
trenutaka kasni u odnosu na trenutak elektronskog potpisivanja.
Znači,

nemoguć

događaj

trenutak

elektronskog

potpisivanja bude posle trenutka vremenskog žigosanja•



Vremenskim žigosanjem je omogućena uspešna verifikacija
elektronskog potpisa i posle isteka roka važnosti elektronskog
sertifikata kojim je elektronski potpis kreiran



Vremenskim žigosanjem je omogućena uspešna verifikacija
elektronskog potpisa i posle opoziva elektronskog sertifikata
kojim je elektronski potpis kreiran

Vremenski žig

Elektronski potpis u praksi

Elektronski potpis u Word-u

Elektronski potpis u PDF-u

Sertifikati na ličnoj karti:



Osnovna razlika između sertifikata za autentikaciju i
sertifikata za elektronski potpis je njihova namena, što je
definisano u detaljima sertifikata i atributu

Key Usage



Key Usage je kod sertifikata za autentikaciju:

Digital

Signature, Key Encipherment

; a kod sertifikata za

elektronski potpis:

Digital Signature, Non-Repudiation