UVOD
PROMENA PONAŠANJA I OČEKIVANJA KUPACA
U dobu znanja, kupci (mušterije) stiču nova prava i nove mogućnosti. Pre svega kupci
više neće biti suočeni sa ograničenim izborom i neće zavisiti od milosti ograničenih
distributivnih sistema. Umesto toga, individualni izbor će postati centralno pravilo na
svakom tržištu. I u industrijama koje se međusobno dosta razlikuju kao industrija sveže
hrane i auto industrija, kupci su sada u situaciji da specificiraju indivudualne zahteve,
uključujući i oblik, veličinu, boju, vreme i mesto isporuke. Proizvodni i distributivni
sistemi moraju da se u potpunosti prilagode ovom novom usmerenju na kupca. Vrednost
dobrog korisničkog servisa neprekidno raste. Globalna informaciona struktura
omogućava pomeranje od masovnog ka individualnom kupcu. Elektronsko poslovanje,
povezujući heterogene poslovne sektore kao što su bankarstvo, industrija hrane i zabava,
proširuje izbor i pogodnosti koje stoje na raspolaganju potrošačima. Kupci su sve više u
mogućnosti da precizno odrede šta žele i kako to žele.
Potrošačka tržišta postaju sve diferenciranija, uz stalno smanjenje cene koju kupci plaćaju
za fizičke robe. Ovo ukazuje na sledeću karakteristiku privrede zasnovane na znanju.
Cene roba nastavljaju da se smanjuju, dok se novostvorena vrednost (bogatstvo) u
privredi zasniva na uvećavanju usluga koje se uključuju u ove robe. Ustvari, smanjenje
cena proizvoda može čak postati osnovni orjentir za vrednosno pozicioniranje ostalih
usluga. Ovo opšte pravilo jednako se primenjuje na meso kao i na mobilne telefone.
Današnje pametne mesne kompanije shvataju da su u biznisu sa hranom, i stvaraju
solidan profit od srodnih usluga koje pružaju, kao što su polupripremljena jela.
1. ŠTA JE TO E- POSLOVANJE
Na zapadu u poslednjih nekoliko godina popularno je koristiti termine koji pocinju sa
slovom "e" (buzzwords) i koji označavaju različite nove tehnike i tehnologije poslovanja
na Internetu.
Zanimljiv je primer navoda jednog od voditelja diskusije (članak na adresi
http://www.techweb.com/wire/story/TWB19990428S0004) na konferenciji "Internet &
Electronic Commerce Conference and Trade Show" iz 1999. g. Učesnici u diskusiji su se
složili da ne znaju kako da definišu pojmove e-commerce i e-business. Voditelj diskusije
je to prokomentarisao na svoj način: "Nemam pojma, to za mene ništa ne znači. To su za
1
mene e-Bogovi. Mi ovde pričamo o trgovini putem Interneta, znači, mi koristimo Internet
da bi poslovali."
Prethodni primer plastično prikazuje da se pojmovi sa slovom "e" (electronic -
elektronsko), uključujući i termin elektronsko poslovanje, u poslednje vreme isključivo
vezuju za Internet terminologiju.
1.1. Definicija e-commerce-a i e-poslovanja
e-Commerce
(Electronic Commerce EC - elektronska trgovina) je kupovina ili prodaja
dobara ili usluga putem Interneta, narocito putem servisa World Wide Web. U praksi se
ovaj termin često koristi umesto novijeg termina e-business, što znači poslovanje putem
Interneta.
Termin e-Commerce može se definisati i kao
proces upravljanja online finansijskim
transakcijama od strane pojedinaca ili kompanija
. Ovaj proces uključuje kako
maloprodajne, tako i veleprodajne transakcije. Termin Online je sinonim za Internet (biti
na liniji = biti na Internetu).
Fokus e-Commerce-a
je u sistemima i procedurama pomoću kojih dolazi do razmene
razlićitih finansijskih dokumenata i informacija. Ovi sistemi ukljućuju transakcije
kreditnim karticama, e-cash (elektronska gotovina), e-billing (elektronsko plaćanje), e-
cheques (elektronski čekovi), electronic invoices (elektronski računi), narudžbine i
finansijske izjave. e-Commerce praktično omogućuje nastavak korišćenja tehnologije
elektronskih razmena podataka (EDI).
Electronic Data Interchange
(EDI) je razmena poslovnih podataka gde se koristi
razumljivi format ovih podataka. Ovaj sistem razmene podataka je prethodio pojavi
Interneta i obično se koristio u razmeni podataka izmedu korisnika koji su medusobno
vec bili u kontaktu (sistem 1 na 1).
Kao sto se moze videti iz prethodnih definicija, pojam elektronskog poslovanja je mnogo
siri od definicija najcesce koriscenog njegovog sinonima e-Commerce. Mnogo prikladniji
termin za elektronsko poslovanje jeste e-Business.
Electronic Business
(EB - elektronsko poslovanje) jeste vodenje poslova na Internetu,
što ne podrazumeva samo kupovinu i prodaju, nego i brigu o klijentima i poslovnim
2
mreža namenjenih preduzećima i njihovim poslovnim partnerima (ekstranet) i preko
privatnih mreža. Najvažnija su područja elektronskoga poslovanja: poslovanje između
preduzeća (business to business) preduzeća i krajnjih kupaca (business to consumer).
Najveći deo poslovanja između preduzeća i kupaca zauzima on-line kupovina
podstaknuta stalnim rastom broja korisnika.
Elektronsko je poslovanje na internetu prošlo do sada nekoliko faza:
● predstavljanje preduzeća na mreži
● prikaz kataloga robe i usluga
● prikupljanje zahteva kupaca
● preuzimanje narudžbina
● prodaja robe stanovništvu, pojedincima (B2C)
● poslovanje između preduzeća (B2B)
Elektronska trgovina omogućava ljudima on-line nabavu proizvoda kao i razmenu
informacija o poslovnim transakcijama. Iako je primena interneta kao platforme za
poslovne transakcije relativno nova, internet je svakako ostvario najzapaženiji uspeh u
odnosu na druge platforme za poslovanje prisutne u poslednjih nekoliko decenija.
Elektronska trgovina omogućava kompanijama poboljšanu produktivnost i pouzdanost
poslovnih procesa kroz automatizovane transakcije.
Iako je organizovanje poslovanja i međusobnog komuniciranja kao i trgovine između
kompanija putem Interneta u začetku, više niko ne sumnja u to da je takav način
poslovanja budućnost većine svetskih kompanija. Reorganizacija poslovanja zahteva
visoke troškove. Stručnjaci, međutim, procenjuju da su oni znatno manji od moguće
dobiti, koja se ostvaruje ne samo putem smanjenja troškova nego i povećanjem profita .
Novi se poslovni obrazac na internetu, o kojem se mnogo govori ove godine, a neki ga
analitičari već najavljuju kao najveću inovaciju u poslovanju u proteklih četrdesetak
godina, zove business to business ili, skraćeno, B2B.
Postoje dva osnovna tipa B2B trgovanja: vertikalni i horizontalni. Vertikalni je tip
usmeren na trgovinu unutar jedne industrije ili industrijskog sektora, naprimer,
automobilske ili hemijske. Posredi je nešto češća primena modela B2B, pomoću kojega
preduzeća koje se nalaze u istom industrijskom sektoru mogu on-line kupiti najrazličitije
moguće proizvode potrebne za njihove proizvodne procese.
Horizontalna B2B trgovina se razlikuje od vertikalne po tome što nije ustrojena oko
pojedinih industrijskih sektora, nego oko konkretnih proizvoda i usluga, koji onda mogu
zainteresovati moguće kupce u mnogim industrijskim granama. Takva su B2B mesta za
trgovinu specijalizovana za ponudu proizvoda poput rezervnih delova, avionskih karata
ili ponudu raznih usluga.
(
http://www.monstercommerce.com/ecommerce_solutions_what_is.asp
)
4
1.3. Razvoj B2B poslovanja
Do prvih elektronskih B2B trgovanja došlo je, zapravo, inicijativom kompanija koje su
bile zainteresovane za trgovinu proizvodima i uslugama. Takve bi kompanije otvorile
svoje intranet mreže spoljniim korisnicima i isporučiocima. Intranet se, podsetimo, služi
istim tehologijama kao i internet. No, intranet se njima koristi za ustroj računarske mreže
unutar preduzeća i nisu u načelu namenjene spoljnim korisnicima. Kada je veći broj
preduzeća spajao svoje intranet mreže, stvarale su se šire ekstranet mreže (sastavljene od
dvaju ili više intraneta), a to je bio i začetak B2B poslovanja jer su preduzeća tako počele
razmenjivati
proizvode
i
usluge.
Ipak, elektronsko B2B poslovanje, koje su ustrojili sami korporativni korisnici, danas je u
manjini. Najveći deo B2B trgovina, naime, ustrojen je od posebnih preduzeća koja su
nezavisna i od kupaca i od prodavaca. Takva su nezavisna preduzeća često bila : razne
informatičke kompanije koje su svoje znanje i poznavanje određenih industrijskih grana
upregnule u pokretanje takve usluge, dobro uočivši šta je to što je potrebno ponuditi
poslovnim
korisnicima.
Obrazac B2B, naime, nudi goleme prednosti, kako u finansijskome pogledu, tako i u
vremenskom. Na takvim Web stranama nalazi se mnogo prodavaca i kupaca. To s jedne
strane povećava mogućnost izbora kupcima, a istovremeno se smanjuju i administrativni
poslovi. S druge strane profitiraju i sami proizvođači kojima se povećavaju izgledi da
svoje robu i usluge prodaju i sasvim novim korisnicima. No, najvažnije u svemu jeste to
što se tako – i jednima i drugima – itekako smanjuje cena poslovnih transakcija. U
odnosu prema tradicionalnim poslovnim modelima, B2B poslovanje troškove može
smanjiti
i
desetak
puta.
2.. ELEKTRONSKA TRŽIŠTA (E-MARKETPLACES)
E-marketplaces su jedan od najvažijih smerova evolucije interneta do danas. E-
marketplaces: To su virtualne tržnice na kojima kupci, dobavljači, distributeri i prodavci
pronalaze i izmenjuju informacije. Početak e-marketplace u Europi datira od 1996.
godine kada je britanski Telekom postao jedna od prvih organizacija koja je uspostavila
PDE – privatnu digitalnu razmenu poznatu kao BT tržnica. Ubrzo je shvaćeno da je taj
način poslovanja preuranjen za to vreme i njen je dalji razvoj zaustavljen.
Godine 1998., koncept e-marketplaces su postala prihvaćena u širim krugovima i BT je
odlučio da ponovo pokrene svoj zaustavljeni projekt koji se pokazao kao vrlo uspešan.
5
gde plavo jeste e-marketplace sistem
gde crveno jeste vlasnik e-market place sistema
gde žuto jesu ponuđači, koji nemaju deo u sistemu
gde teget jeste kupac, nema deo u sistemu
Izvor: Total Romtec/EITO
.
2.1.2. E-marketplace koje je osnovao dobavljač
Taj je model e-marketplace-a je osnovao konzorcijum ponuđača i prodavača, kako bi
bolje organizovali prodaju i distribuciju proizvoda do njihovih kupaca putem interneta.
Primeri su: Global Healthcare Exchange and MetalSite
Slika 2. Model (e-marketplacea) koje je osnovao dobavljač
7
