УНИВЕРЗИТЕТ У ИСТОЧНОМ САРАЈЕВУ

ПЕДАГОШКИ ФАКУЛТЕТ У БИЈЕЉИНИ

ЕДУКАТИВНЕ РАДИОНИЦЕ У НАСТАВИ ПРИРОДЕ И ДРУШТВА

Завршни рад

Ментор: Студент:

проф. Др Стево Пашалић Јелена Петровић

Бијељина, 2020. године

САДРЖАЈ

УВОД

1.ПОЈАМ И ЗНАЧАЈ ИНТЕРАКТИВНОГ УЧЕЊА 4

2.ОСНОВНИ ЦИЉЕВИ

3.УЛОГА НАСТАВНИКА И УЧЕНИКА

3.1. Улога наставника

3.2. Улога ученика 7

4. ТИПОВИ ЗАДАТАКА

5.МОГУЋНОСТИ РЕАЛИЗАЦИЈЕ 9

6.ПРИМЈЕР ЕДУКАТИВНЕ РАДИОНИЦЕ 10

7. ПРЕТХОДНЕ ПРИПРЕМЕ ЗА РЕАЛИЗАЦИЈУ РАДИОНИЦЕ

7.1. Припрема наставника за реализацију радионице

7.2. Припрема ученика за реализацију радионице 13

8. ГЛАВНИ КОРАЦИ РАДА 13

8.1.Формирање група и давање инструкција свим групама

8.2. Проучавање писаног материјала и изабране литературе

8.3. Израда извјештаја и постера

8.4. Извјештавање група

8.5. Провјера наученог градива

8.6. Евалуација радионице 20

ЗАКЉУЧАК 21

ЛИТЕРАТУРА

ПРИЛОГ

9. ПРИПРЕМА ЗА НАСТАВНИ ЧАС ПРИРОДЕ И ДРУШТВА

9.1.Формирање група и давање инструкција свим групама

9.2. Проучавање писаног материјала и изабране литературе

9.3. Израда извјештаја и постера

9.4. Извјештавање група

9.5. Провјера наученог градива

9.6. Евалуација радионице 31

ПОЈАМ И ЗНАЧАЈ ИНТЕРАКТИВНОГ УЧЕЊ

Интерактивно учење

има за циљ да се наставна акција пренесе са наставника на

ученике.   ,,У   мајширем   значењу   интеракцију   можемо   схватити   као   акцију   која   се
размјењује између X или Y може бити особа, група људи или медиј. Уколико је једна од
двије стране пасивна, не постоје услови да се оствари интеракција. Насупрот интеракцији
стајала би једносмијерна акција X и Y, односно индивидуална акција. Потврду за ову
дефиницију   интеракције   налазимо   у   Осфордовом   Енциклопедијском
рјечнику   ,,интерактиван   -   остварити   интеракцију   између   двоје   или   више   људи   или
ствари’’ (Advance Learners Encyclopedic Dictionary, 1993, str. 471).“

,,Да би се остварио

наставни интерактивни поступак између двије или више особа или група, то
подразумијева једну или више радњи, а реализује се у оквиру интерактивних и других
метода. Интерактивна настава подразумијева да се напусте неки уобичајени начини рада
који су доминантни у традиционалној настави: централну позицију наставника и његову
вербалну доминацију, предоминацију фронталног облика и сл.“

Због својих квалитета

овај начин рада у школама побољшава учење и уклања недостатке традиционалне
наставе. То не значи да традиционална настава треба бити у потпуности замијењена
интерактивним учењем. Наставник треба да процијени који су садржаји одговарајући за
примјену интерактивних метода а који за традиционалне методе рада. Интерактивно
учење у настави пружа измјене, предности, разноликост и могућност примјене великог
броја интерактивних метода што је огромно богатство овог начина рада. ‘’Резултати
истраживања које је провело Британско друштво за аудио - визуелна истраживања
показују да човјек памти 10% оног што чита, 20% оног што чује, 30% оног што види, 50%
оног што види и чује, 70% онога што каже и 90% онога што каже и ради. Видимо, дакле,
да је вербална и репродуктивна настава на најнижем нивоу ефикасности. То значи да
само активним радом ученика обезбјеђујемо ефикасно учење.“

2. ОСНОВНИ ЦИЉЕВИ

Сузић, Н. (2003): Појам и значај интерактивног учења, Настава бр. 1-2, стр. 33-51

Ћурчић, М. (2006): Методичка и организациона структура наставе Природе и друштва, Источно

Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства

Ћурчић, М. (2006): Методичка и организациона структура наставе Природе и друштва, Источно

Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства

Циљ

означава очекивано, жељено, будуће стање које желимо постићи одговарајућим

активностима и средствима. Основни циљ едукативних радионица јесте стицање неког
знања и вјештине, али може бити и израда неког конкретног производа (постер, цртеж,
проспект, извјештај и др.) и наставник је усмјерен на то конкретно знање, вјештину или
производ.

Због тога се може закључити да је за радионицу карактеристично

конвергентно

учење

које подразумијева учење жељеног рјешења, али је у радионици обавезна и једна

фаза дивергентног учења у којој ученици разматрају што већи број рјешења за неку
ситуацију. Затим се та рјешења сажимају, одбацују нереална и задржавају могућа
рјешења.
Циљеви едукативних радионица, поред стицања конкретног знања су и:



Подстицање мотивације за учење и интелектуални рад;



Усвајање општих интелектуалних умјења прикупљања и анализе потребних
података;



Разумијевање природних законитости;



Развијање способности сарадње у групи;



Способност самосталног рада, али и заједничког рада на рјешавању једног
задатка у тиму;



Развијање способности и повезивања знања из различитих области;



Оспособљавање за једноставна истраживања;



Развијање способности комуникације и дијалога;



Развијање стваралаштва и др.

Осим тога циљ едукативних радионица је да ученици раде заједно, у паровима или

малим групама, да би остварили заједнички задатак, истражили заједничку тему и
створили нове идеје.

Кроз едукативне радионице ученици ће лакше открити и разумјети сложене

појмове имајући прилику да међусобно разговарају о ономе што уче. У циљу постизања
већег успјеха у едукативној радионици, наставник оспособљава ученике за овај рад,
припрема, организује, прати, усмјерава и анализира.

Методички поступак би био следећи:



Припрема ученика;



Упознавање са задацима група;



Рад у групама;



Извјештавање група;



Провјера наученог градива;



Завршни рад.

Ученици кроз едукативну радионицу самосталним истраживањем и долажењем

до знања развијају стваралачко мишљење. Ученици боље памте оне садржаје до којих су
сами дошли приликом рјешавања постављеног задатка. др.) и наставник је усмјерен на то
конкретно знање, вјештину или производ.

3. УЛОГА НАСТАВНИКА И УЧЕНИКА

Ученик у току едукативне радионице није само пасиван слушалац, већ активни

учесник у разноврсним активностима у којима социјална и емоцијална страна личности
долази до изражаја. Неки задаци подстичу ученика да учествује у активностима у
којима до тада није учествовао, попут глуме, писања извјештаја, сналажења у простору,
док друге активности подстичу неке вјештине, попут јавног излагања, сарадње са
другим ученицима и сл. Од ученика се очекује да допринесе рјешавању проблема,
повеже ваншколска знања и искуства са градивом које учи, оствари добру
комуникацију са осталим учесницима радионице, испољи креативност у активностима
и др. Ученици су стављени у директан однос према образовно – васпитним
садржајимаи изворима сазнања природе и друштва па је њихова самостална активност
оснивна претпоставка успјеха у раду. ``Сматра се да су велике групе најпогодније за
предавања и тумачења нових образовно – васпитних садржаја, увођења у веће теме и
цјелине, тумачења различитих правила и аудио – визуелних наставних средстава,
подношење извјештаја појединаца или група, проучавање литературе, прикупљање
података на екскурзијама, излетима и посјетама.“

Едукативна радионица омогућава

активност свих ученика у свим етапама наставног процеса, према томе и њихово
самообразовање и самоконтролу. У наставном процесу, наставник и ученици
међусобно су повезани припремањем наставе, радом и вредновањем резултата који су
добијени радом. Наставник је у непосредној интеракцији са ученицима. Он одабиром
различитих облика и метода рада настоји наставни процес учинити квалитетнијим,
разноврснијим и примјеренијим доби ученика са којим ради. Ученици најбоље уче у
околини која им је наклоњена, емоционално сигурна, подстиче њихову знатижељу,
укључује коришћење различитих материјала те повезује школско искуство са
искуством ван школе.

4. ТИПОВИ ЗАДАТАКА

Ћурчић, М. (2006): Методичка и организациона структура наставе Природе и друштва, Источно

Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства