Internet je u suštini mnogo više od računarske mreže. Njegova suština je u onome što
Internet može da pruži primenom u poslovnom procesu i zato se najčešće koristi termin
»internet tehnologije«. Tek njihova primena čini Internet »tržištem informacija«, podrškom
»istraživačkim delatnostima« i » poslovnim aktivnostima«.
Savremene digitalne multimedijalne tehnologije na informatičko-komunikacionoj
platformi, neophodan su osnov globalnih poslovnih procesa:
- poslovnih komunikacija
- elektronskog transfera novca
-
elektronskog transfera tehničke dokumentacije
-
poslovnih transakcija
-
servisa za rezervacije i kupovinu
-
ostalih procesa.
A da bi preduzeća uspešno poslovala moraju postati deo globalnih poslovnih procesa.
Obavljanje kompletnog bankarskog poslovanja direktno iz kuće, bez fizičkog prisustva u
banci, danas je uobičajena pojava u razvijenim zemljama sveta. Banke koriste različite
načine da klijentima omoguće što efikasnije i bezbednije obavljanje bankarskih transakcija
iz kuće.
Internet bankarstvo ili sajber bankarstvo (CyberBanking) predstavlja obavljanje
bankarskog poslovanja direktno iz kuće, posredstvom Interneta. Pri obavljanju bankarskih
transakcija u Internet bankarstvu:
nije potreban specijalan softver i ne postoje podaci uskladišteni na klijentovom hard
disku (veća sigurnost pri obavljanju transakcija
pristup banci i računu je moguć sa bilo kog mesta na svetu (pod uslovom da na tom
mestu postoji kompjuter priključen na Internet)
banka brine o održavanju sopstvenog hardverskog, softverskog i zaštitnog sistema
4
Elektronsko poslovanje
Tradicionalno poslovanje zasnovano je na korišćenju strukturiranih papirnih dokumenata u
prethodno definisanoj i opšteprihvaćenoj komunikaciji između učesnika u procesu
poslovanja.
Poslovanje u kome se poslovne transakcije prevashodno ostvaruju elektronskim
putem poznato je pod imenom elektronsko poslovanje (
e-business
).
Sa različitih stanovišta, elektronsko poslovanje se može definisati na različite načine.
Sa stanovišta komunikacija, predstavlja dostavljanje informacija, proizvoda/usluga, ili
plaćanje putem telefona, kompjuterske mreže, ili nekog drugog sredstva.
Sa stanovišta poslovanja, predstavlja primenu novih, digitalnih tehnologija nad već
automatizovanim poslovnim transakcijama.
Sa stanovišta usluga, predstavlja alat koji korisnicima usluga, daje podatke o firmama i
nudi servise boljeg uvida u ponudu, brže i jeftinije.
Sa stanovišta on-line perspektive, daje mogućnost kupovine i prodaje proizvoda i
informacija putem Interneta i drugih on-line servisa.
Generalno, elektronsko poslovanje je »
kupovina i prodaja informacija, proizvoda i
usluga putem računarske mreže i podrška za bilo koju vrstu poslovnih transakcija
putem digitalne infrastrukture
.«
Najpopularniji kanal elektronskog poslovanja jeste Internet.
5
trgovine odvijaće se preko inteligentnih mobilnih telefona korišćenjem bežičnog
aplikacionog protokola (WAP –
Wireless Application Protocol
).
Plaćanja putem Interneta
Modeli plaćanja u Internet poslovanju
Dva osnovna modela plaćanja su:
Cash-like
, sistem koji podrazumeva pretplatu. U ovakvim sistemima određena suma
novca se uzima od kupca pre nego što je trgovina obavljena. U ovu grupu spadaju:
Smart card, elektronski keš i bankarski čekovi.
Check-like
, sistem kod koga se plaćanje obavlja u trenutku kupovine ( pay-now) ili
po obavljenoj kupovini ( pay-latter). Primer za pay-now grupu su bankomati (ATM –
Automated Teller Machine), a za pay-latter je primer plaćanja kreditnim karticama.
Sredstva plaćanja
Elektronski ili digitalni novac
– predstavlja elektronsku zamenu papirnog novca, i
kao takav može se čuvati i trošiti.
Elektronski čekovi
– elektronski dokument, digitalno potpisan, analogno
potpisanom papirnom dokumentu, kojim se nalaže banci potpisnika da isplati iznos
novca sa potpisnikovog računa u određenom roku. E-ček može biti poslat i primljen
kao bilo koji e-mail.
Kreditne kartice
– podaci sa kartice se razmenjuju putem Interneta, bez šifriranja,
problem su tajnost podataka i identitet pravog vlasnika kartice;
Šifrovane kreditne kartice
– podaci o kreditnoj kartici se šalju u vidu šifrovane
poruke, primalac (prodavac) proverava identitet kupca kao vlasnika kreditne kartice,
7
