Megatrend univerzitet Beograd
Fakultet za menadžment Zaječar
doc. dr Dalibor Miletić
E K O N O M I J A
skripta
Zaječar, 2013.
2
SADRŽAJ
PREDGOVOR
.................................................................................................... 3
1. NASTANAK I RAZVOJ EKONOMIJE
.......................................................... 4
2. PREDMET IZUČAVANJA EKONOMIJE
..................................................... 7
3. OSNOVNI PRINCIPI EKONOMIJE
............................................................... 7
4. POJAM MAKRO I MIKROEKONOMIJE
.................................................... 11
5.
NAUČNI PRISTUP I METODE IZUČAVANJA EKONOMIJE
.................. 14
6.
KLASIČNA EKONOMSKA MISAO
............................................................... 17
7.
KEJNSIJANSKA EKONOMSKA TEORIJA
................................................. 18
8.
OSNOVE MONETARISTIČKOG PRAVCA
................................................. 19
9.
TEORIJA RACIONALNIH OČEKIVANJA (NOVA KLASIČNA
EKONOMIJA)
....................................................................................................
20
10. TEORIJA EKONOMIJE PONUDE
................................................................. 21
11. NOVI PRAVCI KEJNSIJANIZMA
................................................................. 23
12. OSNOVNE EKONOMSKE KATEGORIJE
................................................... 25
13. PONAŠANJE I IZBOR POTROŠAČA
............................................................ 29
14.
PONAŠANJE PROIZVOĐAČA – RACIONALAN IZBOR I ODLUKE
PROIZVOĐAČA
................................................................................................
30
15. OPŠTE KARAKTERISTIKE SISTEMA NACIONALNIH RAČUNA
........ 31
16. MERENJE BRUTO DOMAĆEG PROIZVODA
............................................ 34
17.
BRUTO NACIONALNI DOHODAK, NETO NACIONALNI DOHODAK
I RASPOLOŽIVI DOHODAK
..........................................................................
36
18. NOMINALNE I REALNE EKONOMSKE VELIČINE
................................ 37
19. DEFINISANJE PRIVREDNOG SISTEMA
.................................................... 38
20. OSNOVE PRIVREDNOG SISTEMA
.............................................................. 39
21. KLJUČNI ELEMENTI PRIVREDNOG SISTEMA
...................................... 41
22. TIPOLOGIJA PRIVREDNIH SISTEMA
....................................................... 44
23. PRIVREDNI SISTEM I TRANZICIJA
........................................................... 46
24. TRŽIŠTE, VRSTE I FUNKCIJE TRŽIŠTA
................................................... 48
25. KLASIFIKACIJA I MORFOLOGIJA TRŽIŠTA
.......................................... 50
26. OSNOVNA OBELEŽJA SAVRŠENE TRŽIŠNE KONKURENCIJE
......... 52
27. NEPOTPUNA TRŽIŠNA KONKURENCIJA
................................................. 53
28. OSNOVNA OBELEŽJA PONUDE NA TRŽIŠTU
......................................... 56
29. ELASTIČNOST PONUDE
................................................................................ 58
30. OSNOVNA OBELEŽJA TRAŽNJE NA TRŽIŠTU
....................................... 59
31. ELASTIČNOST TRAŽNJE
.............................................................................. 61
32. TRŽIŠNA RAVNOTEŽA (URAVNOTEŽENOST PONUDE I TRAŽNJE)
63
33. KAPITAL KAO FAKTOR PROIZVODNJE I NJEGOVO TRŽIŠTE
........ 64
34. ZEMLJA KAO FAKTOR PROIZVODNJE I NJENO TRŽIŠTE
................ 65
35. RAD KAO FAKTOR PROIZVODNJE I NJEGOVO TRŽIŠTE
..................
66
36. POJAM, ZNAČAJ I FUNKCIJE CENA
.......................................................... 67
37. VRSTE CENA
..................................................................................................... 69
38. UTVRĐIVANJE CENE KOŠTANJA
.............................................................. 70
39. KONTROLA CENA
........................................................................................... 72
4
PREDGOVOR
Ekonomija kao nauka postoji i razvija se tek nešto više od dva veka. U svom razvojnom
periodu ekonomska teorija kontinuirano se bavila istraživanjem razvojnih procesa. Ipak, može
se reći da još uvek postoji značajan broj nedovoljno istraženih ekonomskih pojava.
Mnogo prostora bilo bi potrebno da se objasni izvorište ekonomske misli za sve probleme i
pojave koji su kroz istoriju bili prisutni u izučavanju ekonomista. Učinjen je napor da se ukaže
samo na neke najznačajnije pojave i kategorije, kao i na najznačajnija pitanja iz oblasti
ekonomije.
Skripta je namenjena studentima prve godine Fakulteta za menadžment, Megatrend
univerziteta. Namera je bila da se gradivo prilagodi studentima kako bi se na jednostavniji
način upoznali sa ekonomskim pojavama i problemima.
Mnogo bi prostora bilo potrebno da se napravi makar izvorište ekonomske misli za sve
probleme i pojave koji su kroz istoriju bili prisutni u izučavanju ekonomista. U ovoj knjizi
učinjen je napor da se ukaže samo na neke najznačajnije pojave i kategorije, kao i na
najznačajnija pitanja iz oblasti ekonomije.
Osnovni motiv pisanja ove skripte je da se početnicima olakša u savladavanju osnovnih
pojmova iz ekonomije.
Osim toga, autor je imao u vidu i činjenicu da se, u daljem toku
studija, studentima prezentira još niz disciplina iz oblasti ekonomije i stoga je nastajao da im
ova knjiga bude osnov za lakše učenje svih ostalih ekonomskih disciplina na višim godinama
studija.
Pri obradi celokupne materije, težnja je bila da maksimalno bude zastupljen aspekt aktuelnosti,
odnosno način na koji se ova materija izlaže na prestižnim univerzitetima u svetu. Osim toga, u
koncipiranju materije, zastupljeni su udžbenici sa većine fakulteta u Srbiji koji imaju ovaj
predmet na svojim studijama.
5
1. NASTANAK I RAZVOJ EKONOMIJE
Reč “ekonomija” grčkog je porekla. Nastala je kombinacijom reči oikos, što znači kuća,
odnosno imanje i nomos što znači upravljati
. Pod ekonomijom
Ksenofon
je podrazumevao
pravila upravljanja gazdinstvom.
Aristotel
je ekonomiju identifikovao sa veštinom pribav-
ljanja dobara potrebnih za život i korisnih za kuću i državu. Proizilazi da reč ekonomija
doslovno prevedena na srpski jezik znači upravljati imanjem, gazdinstvom.
Od samog nastanka ljudskog društva čovek je nastojao da limitirane resurse što je moguće
racionalnije pretvori u dobra koja će zadovoljavati određene potrebe, potrošne ili proizvodne.
Ukratko, u najopštijem smislu reči ekonomija se definiše kao ljudska aktivnost kojom se želi
ostvarenje odabranih ciljeva upotrebom ograničenih resursa.
Prvi celoviti sistem ekonomskog razmišljanja nalazimo u delu britanskog klasičnog
ekonomiste
Adama Smita (1723-1790)
pod nazivom
”Istraživanje prirode i uzroka bogat-
stva naroda”
, objavljenom 1776. godine. Premda po mnogim analitičarima Smitovo delo nije
predstavljalo otkriće bilo čega što se nije znalo u samoj zbilji ekonomskog života ili što već
kao zapažanje ili ekonomsko promišljanje činjenica iz ekonomske stvamosti nije bilo
zabeleženo u pojednačnim radovima njegovih prethodnika, ono kao sveobuhvatno i takoreći
enciklopedijsko sistematizovanje dotadašnjih ekonomskih saznanja, sa jasno opredeljenim
uverenjima o prirodi i karakteru ekonomskih zbivanja i sa jasnim preporu- kama šta treba činiti
da bi se ekonomska aktivnost dalje unapređivala, predstavlja prvu veliku inauguraciju
ekonomske nauke i njeno svrstavanje u red do tada već afirmisanih i razvijenih nauka iz
različitih domena prirode i društva.
Adam Smit, u pomenutom delu je pokazao da sve što se dešava u ekonomskom životu ljudi
predstavlja istovremeno i su- prostavljanje njihovih interesa. Kategorije poput, kapitala, rada,
zemlje, zarada, profita, itd. predstavljaju ili osnov za prisvajanje ili samo prisvajanje izvedenih
dobara, logično, izraženih u odgovarajućem cenovnom izrazu.
Karl Marks (1818-1883)
daje ekonomskoj nauci izrazitu ideološku dimenziju. On
političku borbu suprostavljenih klasa tretira osnovnim generatorom privrednog i društvenog
razvoja. Međutim, veliki ekonomisti već tokom druge polovine devetnaestog i čitavog
dvadesetog veka su nastojali da ekonomiju oslobode ideoloških opterećenja, tako da se u
vodećim tržišnim zemljama ustalio naziv ekonomija.
U ovom kontekstu nezaobilazno je ime britanskog ekonomiste
Alfreda Maršala (1842-1924)
i
njegovog dela
”Principi ekonomije”
, izdatog 1890. godine. Iako istraživanja temelji na
pretpostavkama slobodne konkurencije, maršalijanska ekonomija se ne zalaže za nekritičko
vrednovanje tržišnih zakonitosti i apsolutno nemešanje države u privredni život.
Nesumnjivo, centralno mesto u afirmaciji ekonomske nauke pripada
Džonu Majnardu
Kejnsu (1883 -1946)
i njegovom delu
”Opšta teorija zaposlenosti, kamate i novca”
iz 1936.
godine. Od Kejnsa pa sve do današnjih dana ekonomija se grana u dve velike celine:
7
u potpunosti ih zadovoljiti. Potrebe se vremenom menjaju, po pravilu uvećavaju kao posledica
intenzivnih tehnoloških usavršavanja i novih zahteva potrošača.
Okolnost da su ekonomski resursi limitirani, a da su potrebe praktično neograničene implicira
neophodnost njihove maksimalno racionalne upotrebe u cilju dobijanja optimalne količine
robe i usluga, odnosno dobijanja optimalne količine dobara. U tom smislu može se zaključiti da
su ljudi primorani da tokom celog svog života donose najrazličitije odluke bilo kao pojedinci, ili
kao članovi pojedinih grupa, od domaćinstva do nivoa cele privrede.
Nezavisno od toga da li to oni čine kao pojedinci odlučujući, na primer, koje će proizvode
kupovati, članovi domaćinstva kada je u pitanju raspodela i trošenje kućnog budžeta ili to oni
rade na nivou privrede, bitno je zapaziti da rešavanje najrazličitijih ekonomskih problema
može biti efikasnije ukoliko se savladaju elementarna ekonomska znanja.
Slika 1.
Usklađivanje ograničenih resursa sa neograničenim potrebama
Ako zaključimo da ekonomija proučava ljudsko ponašanje kao odnos između ciljeva i
oskudnih sredstava koja imaju alternativnu upotrebu, onda je ona pre svega nauka o
racionalnom ekonomskom izboru. Drugim rečima, ekonomija kao naučna disciplina ima za
cilj otkrivanje pravila kojima ljudi treba da se rukovode u vlastitom ekonomskom
ponašanju, a koja zavise od stvarnog istorijskog i društvenog okruženja u kome se ljudi kreću
i donose svoje odluke. Ako je ekonomija nauka koja proučava ljudsko ponašanje kao odnos
između ciljeva i oskudnih sredstava koja imaju alternativnu upotrebu, onda je ona pre svega
nauka o racionalnom ekonomskom izboru.
Ona nastoji da otkrije pravila kojima ljudi treba da se rukovode u svom racionalnom
ekonomskom ponašanju, a koja zavise od stvarnog istorijskog i društvenog okruženja u kome
se ljudi kreću i donose svoje odluke.
Ekonomija je pozitivna nauka koja iz svojih teorija i
zakona isključuje svaki ideološki ili vrednosni sud.
Istovremeno ona nastoji da odredi
kriterijume na osnovu kojih je moguće zaključiti da li je jedan ekonomski sistem superiorniji
od drugog.
