S K R I P T A

EKONOMIJA SPOLJNE TRGOVINE

MEĐUNARODNI EKONOMSKI ODNOSI

Međunarodni ekonomski odnosi su deo sveukupnih međunarodnih odnosa tj. podsistem
sistema međunarodne politike. Međunarodni ekonomski odnosi predstavljaju skup svih

ekonomskih odnosa između nacionalnih privreda u svetu i uključuju spoljnotrgovinsku saradnju,
transfer i razmenu kapitala, transfer tehnologija, povezivanja i direktne investicije. Glavni

subjekti – DRŽAVE / institucije

Međunarodni ekonomski odnosi imaju dve osnovne oblasti odnosno dva toka, i to:

Međunarodni trgovinski odnosi – robni tokovi i

Međunarodni finansijski odnosi – finansijski tokovi

Međunarodni finansijski odnosi, predstavljaju sve odnose koji se tiču finansijske saradnje
država međusobno (bilateralni) ili sa međunarodnim finansijskim institucijama (multilateralni)

Bilateralni fin.odnosi: saradnja ministarstava, centralnih banaka... Multilateralni fin.odnosi:
saradnja vlada država preko ministarstava i CB sa međ.fin.institucijama (globalnim i

regionalnim) – MMF, Svetska banka, ECB, Fondovi EU za razvoj.....
Primer: SEKTOR ZA MEĐUNARODNE FINANSIJSKE ODNOSE MINISTARSTVA FINANSIJA RS

SEKTOR ZA MEĐUNARODNE FINANSIJSKE ODNOSE

Odsek za saradnju sa multilateralnim finansijskim organizacijama

2. Odeljenje za evropske integracije
3. Odsek za bilateralne finansijske odnose

Postojei povezanost spoljne politike i međunarodne trgovine kroz tri TEORIJE:

Teorija EKONOMSKOG RATOVANJA

(1936) Vilijam Rapar (William Rappard), koja

podrazumeva

da svi pravni i administrativni akti vlada država, kojima se politički utiče na uvoz/izvoz, transfer
dobara i resursa, cena u okviru jedne države i u ostalim delovima sveta

Teorija EKONOMSKOG DRŽAVNIŠTVA

(1985) - Dejvid Boldvin (David Baldwin),

podrazumeva sva ekonomska sredstva i mere kojima strani kreatori spoljne politike pokušavaju
da utiču na druge međunarodne subjekte, pozitivni i negativni oblici koji utiču na robne tokove

i kretanje kapitala.

Negativni oblici trgovine

: Embargo, Bojkot, Povećanje carina, Damping, Gubljenje statusa

najpovlašćenije nacije, Carinska diskriminacija – nepovoljna, Stavljanje na crnu listu, Kvote,
Ukidanje trgovinskih dozvola

Negativni oblici kapitala

: Blokada sredstava na ino-računima, Kontrola trgovine, Suspenzija

finansijske pomoći, Nacionalizacija, Oporezivanje – nepovoljno

Pozitivni oblici trgovine: Carinska diskriminacija – povoljna, Dobijanje statusa najpovlašćenije
nacije, Umanjenje carinskih stopa, Direktne nabavke, Subvencionisanje trgovine, Odobrenje i

lakše dobijanje trgovinskih dozvola.
Pozitivni oblici trgovine: Davanje finansijske pomoći, Investicione garancije, Oporezivanje –

povoljno

Teorija EKONOMSKE ZAVISNOTI

– gde se značajnim partnerom naziva ona država

(metropola) koja ostvaruje određeno učešće u pojedinim oblastima ekonomske razmene druge

država (sateliti).

3. Savremen menadžment i marketing
4. Savremenu tehnologiju i opremu u poslovnim procesima

5. Sposobne i školovane kadrove

Učesnici u spoljnotrgovinskom poslu

i sistemi komunikacije bez obzira da li se radi o uvozu

ili izvozu:

1. carinska služba
2. špediter uvoznika ili izvoznika

3. prevoznik
4. skladištenje

5. osiguravajuća društva
6. institucije kvaliteta i kvantiteta

7. administracija

OBLICI POVEZIVANJA PREDUZEĆA U SPOLJNOJ TRGOVINI

Pod uticajem različitih faktora, a u cilju obezbeđenja stabilnosti profita, kapital nastoji da se na
razne načine proširi i stvori široku bazu uticaja i vlasti. Ovi procesi naročito su intenzivni u

periodu ekonomske krize i nezadovoljavajućeg poslovanja preduzeća (loši poslovni rezultati), u
uslovima slabog odziva tržišta. U takvim uslovima javljaju se monopolske organizacije i

monopolski kapital.

Monopolisti diktiraju uslove privređivanja ostalih preduzeća i određuju uslove na tržištu. U
ovom procesu ekspanzije monopolista, preduzeća koja nisu obuhvaćena monopolom

(autsajderi), imaju velike teškoće u poslovanju sve dok se ne priključe monopolistima (pod
uslovom da su oni za to zainteresovani)

Monopolska preduzeća javljaju se u više oblika i imaju različite forme organizovanosti.

Najpoznatije forme su: koncerni, karteli, trustovi, konzorcijumi, holding kompanije, pulovi
Značajna forma povezivanja – INDUSTRIJSKI KLASTERI

4. INDRUSTRIJSKI KLASTERI

Klaster – eng. Cluster – grupa, skup stvari. Vodeće izvozne kompanije ne funkcionišu i ne
posluju izolovano, već su deo široke grupe međusobno zavisnih kompanija, čiji su oni

predstavnici na međunarodnom tržištu. Ovakve grupe međusobno zavisnih i povezanih
kompanija, Porter naziva klasteri i u njima vidi izvore konkurentske prednosti kao npr.

korišćenje zajedničkih resursa koje vodi povećanju produktivnosti, brza razmena ideja,
tehnologija, know-how dovodi do rasta inovativnosti itd.

Definisanje klastera

(1) Grupa industrija i kompanija koje su povezane u odnosima kupovine i prodaje, ili koji dele
istu infrastrukturu, klijente i znanje, čije veze poboljšavaju konkurentsku prednost kako na

nacionalnom tako i međunarodnom tržištu.
(2) Geografski koncentrisani skupovi međusobno povezanih kompanija, specijalizovanih

snabdevača, davalaca usluga i institucija povezanih unutar određene oblasti, prisutni unutar
nacionalnog tržišta ili regiona.

Suština

klastera nalazi se u industriji ili grupi kompanija koje snabdevaju tržište istim

proizvodom. Povezivanje unutar industrije odnosi se na lance nabavke, transfer tehnologija,
know-how,proizvodnih i ljudskih resursa, poslovne prakse i veština, imidža itd.

Ključne koristi klastera su:

1. rast produktivnosti
2. povećani kapaciteti firme i razvoj inovacija

stimulisanje porasta stope novoformiranih kompanija

4. veća fleksibilnost u reagovanju na promene
5. zajednički marketing, promocija i trening

6. za klasterisana mala i srednja preduzeća veća fleksibilnost, specijalizacija i sigurnost

Razlozi

za nastanak klastera:

Da se razvije infrastruktura potrebna da se nacionalna ekonomija pogura unapred

2. Da se razviju i ojačaju regioni u državi
3. Da se obezbedi razvoj kompanija i poveća konkurentnost putem razvoja novih proizvoda

Da se poveća stepen inovativnosti i kvalitet proizvoda

5. Da se reši tekuća i projektovana nestašica radne snage
6. Da se kreira efikasniji i uspešniji menadžment

7. Da se poboljša mareketing i olakša pristup novim tržištim

Koristi koje klasteri donose mogu biti:

Pristup specijalizovanoj radnoj snazi koja se formira u klasterima

2. Pristup specijalizovanim snabdevačima
3. Pristup mreži informacija i podataka

Koristi lokalne zajednice (jačanje lokalne industrije i uključivanje u globalne tokove), Inicijatori
formiranja klastera su: velike kompanije, naučno-istraživačke institucije, regionalna i lokalna

infrastruktura i država. Najveći je broj slučajeva da klasteri nastaju u okruženjima velikih
industrijskih giganata (npr. Fiat i General Motors u auto industriji, Microsoft u računarskoj i

Warner Bros. u filmskoj industriji)

Nastanak klastera i uloge

Inicijatori formiranja klastera su: velike kompanije, naučno-istraživačke institucije, regionalna i

lokalna infrastruktura i država. Najveći je broj slučajeva da klasteri nastaju u okruženjima
velikih industrijskih giganata (npr. Fiat i General Motors u auto industriji, Microsoft u

računarskoj i Warner Bros. u filmskoj industriji)

POJAM, ZNAČAJ I OSNOVNE FUNKCIJE MEĐUNARODNOG MENADŽMENTA

Međunarodni menadžment se može definisati kao proces planiranja, organizovanja,

rukovođenja i kontrole poslovanja na međunarodnom (svetskom) tržištu. Dobro poznavanje
principa i pravila međunarodnog menadžmenta predstavlja osnovu uspeha multinacionalnih

kompanija. Postoji verovanje da na praksu međunarodnog menadžmenta utiče više elemenata,
kao što su: kultura, jezik, religija, poslovni običaji, oblici upravljanja i vrednovanje zaposlenih i

sl. Primera radi, zemlje EU i SAD imaju relativno sličnu praksu menadžmenta, dok npr. Japan,
Korea i Egipat imaju sasvim drugačije vrednovanje u okviru menadžment prakse.

Osnovne oblasti delovanja međunarodnog menadžmenta su:

1. međunarodno tržište,
2. međunarodna konkurencija,

3. međunarodni rizici,
4. kulturni i etički razvoj

Funkcije međunarodnog menadžmenta. Savremeni međunarodni menadžment ima šest
osnovnih funkcija:

1.Strategijsko planiranje razvoja međunarodnog poslovanja kompanije
2.Internacionalno organizovanje

3.Međunarodna politika ljudskih resursa (kadrova)
4.Internacionalno komuniciranje

5.Pregovaranje i zaključivanje internacionalnih operacija (poslova)
6.Kontrola internacionalnog poslovanja i poslova

JAPANSKI MENADŽMENT

Osnovne karakteristike japanskog menadžmenta:

specifični stil menadžmenta koji se zasniva na grupnoj dinamici i donošenju odluka na bazi
koncenzusa i obrnutog odlučivanja, veza postulat ovog stila menadžmenta je jaka domaća

konkurencija: samo onaj ko izdrži domaću konkurenciju, može očekivati uspeh u
međunarodnoj. japanski stil odlikuje radna disciplina i efikasnost po kojoj su najjači na svetu.

Ovome se dodaje specifična kultura proistekla iz japanskog etnosa. Red i čistoća u firmama su
na najzavidnijem nivou.

Proizvodni japanski menadžment je najrazvijeniji i najefikasniji na svetu. Zasniva se na:

1. Justi-in-time proizvodnji (u pravo vreme)

Zalihe na nuli (proizvodnja bez zaliha)

3. Zero defect (proizvodnja sa nula grešaka – škart na nuli)

Osnovne karakteristike globalizacije:

1. Globalno tržište (tržište se posmatra kao jedno, ne pravi se razlika među nacionalnim i

regionalnim tržištima)

2. Globalni proizvod (jedinstveni proizvod koji se prodaje sa istovetnim karakteristikama na

svim tržištima – pr. Coca-Cola, Marlboro,Pampers)

3. Globalni resursi (jeftinije sirovine, repromaterijali, jeftina radna snaga i sl.)

Ekspanzija multinacionalnih i transnacionalnih kompanija (sve je veći broj velikih svetskih
kompanija prisutnih u svim delovima sveta, putem otvaranja novih kompanija, investiranjem,

preuzimanjem, stvaranjem alijansi). Prebacivanje proizvodnje velikih kompanija sa zapada na
istok (jeftinija radna snaga, jeftiniji resursi – pr. Nike je svoju proizvodnju prebacila na daleki

istok, u Tajvan, Tajland, Singapur).

Globalna konkurencija (kompanije koje nisu ili imaju slabu internacionalnu aktivnost
jednostavno nestaju pred naletom velikih multinacionalnih kompanija). Strategijske alijanse

(jedna od formi partnerstva kompanija radi lakšeg osvajanja tržišta i povećanja dobiti).
Inostrane investicije (dve forme: inostrane direktne investicije i inostrane portfolio investicije)

11.

STRATEGIJSKE ALIJANSE

Strategijske alijanse (strategijsko partnerstvo, ugovorena saradnja) predstavljaju sve oblike
saradnje među preduzećima u međunarodnoj ekonomiji koji su nešto više od uobičajenih

tržišnih transakcija, a manje od spajanja i pripajanja preduzeća. Cilj ulaska u strategijske
alijanse (u daljem tekstu (SA) je jačanje konkurentske prednosti na celini globalnog tržišta ili na

segmentima tog tržišta.

U velikom broju slučajeva se pokazalo da su glavni razlozi za ulazak nekog preduzeća u SA
sledeći:

1. Smanjivanje troškova razvoja novih proizvoda

Pribavljanje kapitala za investicije

3. Pribavljanje tehnologije

4. Lakši ulazak na nova tržišta
5. Pribavljanje menadžment/marketing know-how

Prednosti strategijske alijanse

1. Manje potrebe za kapitalom i drugim resursima
2. Podela rizika

3. Pristup stručnim znanjima i lakši kontakt sa lokalnim tržištima

Ograničenja strategijske alijanse

1. Potencijalni problemi i konflikti među partnerima

2. Problemi vezani za komunikacije i menadžment
3. Delimična kontrola

PRIMER - Strategijska alijansa (partnerstvo) INTERBREW (IN BEV)sa Apatinskom i Nikšićkom
pivarom

12.

INOSTRANE INVESTICIJE

Inostrane investicije predstavljaju ulaganja kapitala u strane zemlje u očekivanju prinosa.
Javljaju se u više formi, kao što su javne investicije od strane države, investicije preduzeća i

investicije pojedinaca i grupe. Pri tome, inostrane investicije se dele u dve grupe:

1. inostrane portfolio investicije (IPI)

2. inostrane direktne investicije (IDI)

Prednosti inostrane direktne investicije

1. Povećanje prodaje

2. Pribavljanje vrednih izvora

Smanjenje rizika i povećanje konkurentnosti