EKONOMSKI FAKULTET
MIKROEKONOMIJA
S E M I N A R S K I R A D
IZ MIKROEKONOMIJE
DRUŠTVENI TROŠAK MONOPOLA
Ime i prezime profesora:
Ime i prezime studenta:
Banja Luka (April, 2022)
2
Sadržaj:
Uvod...............................................................................................................................................3
1. Pojam monopola.......................................................................................................................... 4
2. Faktori nastanka monopola...................................................................................................... 5-6
3. Monopolske cijene i monopolski profit....................................................................................7-8
3.1. Prodajna cijena..........................................................................................................................7
3.2.Monopolska prodajna cijena......................................................................................................7
3.3. Monopson..............................................................................................................................................7
3.4. Opšt
okviri za formiranje cijena............................................................................................................8
3.5. Elastičnost tražnje....................................................................................................................8
4. Oligopol i monopolska konkurencija.........................................................................................................9
4.1. Oligopol...................................................................................................................................9
4.2. Monopolistička konkurencija..................................................................................................10
5. Različite tržišne situacije i njihove osobine...............................................................................11
6. Društveni trošak monopola........................................................................................................12
ZAKLJUČAK................................................................................................................................13
LITERATURA:............................................................................................................................. 14
UVOD
4
U realnom privrednom životu, u modernom liberalnom kapitalizmu potpuna
konkurencija gotovo i ne postoji. Slobodna konkurencija postojala je na kraju XVIII i početkom
XIX vijeka.
Međutim, razvojem robne proizvodnje, otkrićem novih tehnologija, te pojavom
krupnog akcijskog kapitala, pojedina preduzeća rastu kako po obimu kapitala tako i po obimu
proizvodnje.
Ovakvo ukrupnjavanje im omogućuje da njihovo tržišno učešće postaje dominantno u
ukupnoj ponudi. U velikom broju savremenih privreda 80% ukupne proizvodnje (neke privredne
grane) proizvodi manje od 10 preduzeća. Poslovna politika ovako velikih preduzeća ima
dominantan uticaj na kretanje ponude i tražnje kako na užem tako i na širem tržišnom prostoru.
Procesom koncentracije i centralizacije proizvodnje u malom broju velikih privrednih subjekata
stvaraju se uslovi za nastanak monoplističkih tržišnih struktura.
Monopol je takva tržišna situacija koja je potpuno suprotna stanju potpune
konkurenacije. U uslovima monopolskog položaja, većinu ili cijelu ponudu nekog proizvoda na
tržištu obezbjeđuje jedno preduzeće. Neko preduzeće je u monopolističkoj poziciji ako u toj
državi ne postoji drugo preduzeće koje proizvodi isti ili zamjenski proizvod i ako nije dopušten
slobodan uvoz takvog proizvoda. Ekonomske osobine monopolskog tržišnog stanja potpuno su
suprotne od stanja potpune konkurencije. Dakle, u uslovima monopola na tržištu ne postoji veliki
broj manjih preduzeća kao u stanju potpune konkurencije, već cjelokupnu ponudu čini jedno
preduzeće. Ovakvo monopolističko preduzeće određuje uslove pod kojima će se obavljati
razmjena. Zahvaljujući činjenici da jedini proizvodi i nudi neki proizvod, monopolista određuje i
visinu njegove cijene koja je u skladu sa njegovim interesima.
U uslovima monopola ne postoji konkurencija.
Rastom prodajnih cijena kupci nisu u situaciji da se okrenu drugim proizvođačima istog
proizvoda jer oni ne postoje. U ovakvim monopolskim uslovima, kada dolazi do rasta cijena,
kupcima ostaje jedino da smanje ili potpuno prestanu kupovati dato dobro te pokušaju naći
supstitat, ukoliko on postoji na datom tržištu.
U ekonomskom sistemu postoji veliki broj primjera monopolskog tržišnog položaja.
Takvi monopolisti su npr.: pošta, koja je jedina u mogućnosti da pruža stanovništvu telefonske
usluge, željeznica, vodovod, elektrodistribucija i slično.
Nastajanje monopola u nekoj privredi leži u činjenici da postoje određene barijere za
nastajanje novih preduzeća u datoj privrednoj grani. Ta preduzeća bi trebala da proizvode iste
proizvode ili usluge kao i monopolsko preduzeće. Sprečavanjem nastanka novih preduzeća
sprečava se i stvaranje konkurencije u određenoj proizvodnoj oblasti. Neke od tih prepreka su
posljedica karakteristika proizvodne oblasti u kojoj se javlja monopol; neke su rezultat
ekonomske aktivnosti koje organizuje monopolista a neke su rezultat aktivnosti i mjera koje
preduzima država.
___________________________________________________________________________________________________
Ivanić Mladen „Principi Ekonomije“ Banja Luka 1999 godina str. 507
2. FAKTORI NASTANKA MONOPOLA
Faktori koji dovode do nastanka monopola mogu biti subjektivne prirode i produkt su
5
djelovanja preduzeća, a drugi su objektivne prirode i preduzeća ne mogu na njih djelovati.
Ekonomija obima:
Jedan od razloga koji sprečava nastajanje novih preduzeća u granama u kojima postoji
monopol proističe iz ekonomije obima. Ogromnu prepreku nastanku novog preduzeća čini samo
saznanje da će ono neminovno propasti pošto (zbog ekonomije obima) u toj grani može postojati
samo jedan proizvođač. To se odnosi na onu proizvodnju u kojoj savremena tehnolgija iziskuje
velika ulaganja. Umjesto ulaganja u novo preduzeće, dodatna tražnja se može zadovoljiti
povećanjem i racionalnim korištenjem kapaciteta već postojećeg preduzeća. Kod ovakvog
slučaja monopola i sama država može biti zainteresovana da u određenoj grani bude samo jedan
proizvođač. Ovaj princip važi za većinu država koje nastoje da imaju jedno preduzeće u oblasti
snabdjevanja vodom, električnom energijom i sl. U suprotnom kada bi u ovim oblastima
postojalo više preduzeća, cijena koštanja vode i struje bi morala biti veća kako bi se mogli
pokriti fiksni troškovi tih preduzeća. Zbog toga u granama u kojima postoji ekonomija obima,
neminovno dolazi do nastanka monopola.
Obim tražnje:
Drugi mogući razlog nastanka monopola u pojedinim granama proističe iz
nedovoljnog obima tražnje. Neka preduzeća stiču monopolsku poziciju jer je potražnja za
njihovim proizvodima niska, što onemogućava nastanak novog preduzeća. Takva je situacija u
malim privredama gdje jedno preduzeće zadovoljava potrebe kupaca. Takvo preduzeće ima
monopolski položaj sve dok tražnja ne poraste na toliki nivo da je ekonomski opravdano uložiti
kapital u osnivanje novog preduzeća iz iste oblasti.
Monopolska lokacija:
Treći razlog nastanka monopola je nedostatak prostora. Neko preduzeće u određenoj
gradskoj četvrti ima monopol pošto nema slobodnog prostora, predviđenog urbanističkim
planom, za izgradnju sličnog preduzeća. Ova vrsta monopola naziva se monopolom lokacije.
Državne dozvole:
Mjerama koje preduzima država može nastati monopol. Zakonski monopol nastaje
kada država zakonom, patentom ili licencom ograničava nastajanje novih preduzeća u određenim
granama privrede. Jedna od mogućih zakonskih prepreka nastajanja novih preduzeća je
postojanje državnih dozvola. Bez državnih dozvola nije moguće otvoriti zdravstvenu ambulantu,
TV i radio stanicu i sl. U suštini na ovakav način država podstiče monopolizacju i smanjuje
konkurentnost.
______________________________________________________________________________________________
Jovčić Jugoslav „ Osnovi Ekonomije“ Banja Luka 2010 godine str. 61
