Висока Економска школа струковних студија
Пећ – Лепосавић
С Е М И Н А Р С К И Р А Д
Предмет: Економија
Тема: Економски закони
Професор: Студент:
Sadržaj
1. У В О Д ............................................................................................................
2. Појам економских закона .............................................................................
3. Класификација економских закона ............................................................
4. Најзначајнији економски закони .................................................................
5. Закон сразмерне расподеле друштвеног рада ........................................
6. Закон вредности ............................................................................................
7. Закон понуде и тражње ................................................................................
8. Закон тенденцијског рада опште профитне стопе ..................................
9. Закон концентрације и централизације капитала ....................................
10. Закони неорганске природе ......................................................................
10.1. Закони органског света ...........................................................................
10.2. Друштвени закони ....................................................................................
11. З а к љ у ч а к ................................................................................................
12. Л и т е р а т у р а ...........................................................................................
2. Pojam ekonomskih zakona
Predmet izučavanja ekonomskih nauka predstavljaju upravo ekonomski zakoni kao
izraz suštine ekonomskih odnosa. Za ekonomske zakone je karakteristično to da deluju
u masi, kao suma najrazličitijih aktivnosti subjekata privrednog života. Zadatak
ekonomije je u otkrivanju ekonomskih zakona kako bi se preko njih spoznali načini
funkcionisanja privrede, a samim tim i načini da se na privredna kretanja utiče.
Ekonomski zakoni poseduju određene specifičnosti koje ih čine drugačijim od prirodnih
zakona. Najočiglednija razlika između ekonomskih i prirodnih zakona je u tome što se
prirodni zakoni manifestuju uvek na isti način ako su uslovi u kojima se odigravaju isti.
To nije slučaj sa ekonomskim zakonima pre svega zbog toga što oni deluju u ljudskom
društvu u kome se stvari nikada ne odvijaju na isti način. Za vršenje eksperimenata u
prirodnim naukama moguće je obezbediti laboratorijske uslove u kojima će se
posmatrana prirodna pojava analizirati. Ekonomski zakoni deluju u ljudskom društvu u
kome potpuno iste uslove nije moguće ostvariti. Zbog toga je ekonomske zakone
potrebno analizirati i verifikovati putem statističke analize odnosno preko većeg broja
posmatranih slučajeva kako bi se primetila pravilnost u ponašanju ekonomskih pojava.
Da bi se bolje razumele i uzročno-posledična priroda, ali i statistička priroda
ekonomskih zakona potrebno je bolje se upoznati sa osobinama ekonomskih zakona.
Osnovne osobine ekonomskih zakona su: -objektivnost, -manji stepen opštosti u
odnosu na prirodne zakone, - ispoljavaju se kao dugoročna tendencija.
Objektivnost
ekonomskih zakona sadržana je u tome što se ekonomski zakoni
ispoljavaju nezavisno od naše volje. Čak i ako ne razumemo suštinu delovanja
ekonomskih zakona ili ako svoje aktivnosti sprovodimo u suprotnosti sa njima,
ekonomski zakoni će ipak delovati. Pretpostavimo da postoji preduzeće koje posluje u
okviru određene privrede. Pretpostavimo dalje da to preduzeće ignoriše postojanje, na
primer, zakona tražnje i ponude po kome se sa padom cene određene robe povećava
tražnja, a smanjuje ponuda te robe. To preduzeće će u tom slučaju sa padom cene robe
koju proizvodi povećavati proizvodnju, njegovi troškovi će rasti, a prihodi će se
smanjivati. To će na kraju neminovno dovesti do velikih gubitaka, pa i do bankrota.
Činjenica da preduzeće nije poslovalo u skladu sa zakonom ponude i tražnje nije
sprečilo taj zakon da zaista i deluje.
Ekonomski zakoni imaju
manji stepen opštosti
u odnosu na prirodne zakone. Dok
prirodni zakoni važe uvek, ekonomski zakoni uslovljeni su istorijski (vremenski),
društveno i prostorno što znači da zavise od datog tipa ekonomskih odnosa. Najopštiji
ekonomski zakoni su oni koji predstavljaju suštinske osobine privređivanja i takvi
ekonomski zakoni najduže važe - zakon o vremenskoj kontinuiranosti proizvodnog
procesa, zakon o ravnoteži proizvodnje i potrošnje, zakon o ograničenosti ekonomskih
dobara itd. Nešto manjeg stepena opštosti su zakoni koji važe u različitim društveno-
ekonomskim formacijama kao što su zakoni koji se tiču robne proizvodnje - zakon
vrednosti, zakon ponude i tražnje, zakon društvene podele rada itd. Konačno, najmanji
stepen opštosti imaju ekonomski zakoni koji se odnose na samo jednu fazu razvitka
proizvodnih odnosa - robovlasništvo, feudalizam, kapitalizam. Naravno, kapitalizam je
kao epoha u razvoju proizvodnih odnosa proučen najbolje i postoji veliki broj
ekonomskih zakona koji se odnose na ovaj period. To su, na primer, zakon viška
vrednosti, zakon rente, zakon profita, zakon najamnine, zakon akumulacije i
centralizacije kapitala itd.
Ekonomski zakoni se ispoljavaju kao
dugoročne tendencije
zbog toga što u suštini
imaju spontan i slučajan (stohastički) karakter. Budući da su ekonomski zakoni izraz
ekonomskih odnosa i suprotstavljenih interesa pojedinaca i grupa u okviru društva oni
su i izraz jedinstva suprotnosti koje u društvu postoji. Kompleksnost najrazličitijih i često
potpuno suprotnih tendencija u društvu i privredi često može dovesti do utiska da se
procesi odvijaju u suprotnosti sa određenim ekonomskim zakonom. Međutim, ako se
procesi posmatraju statistički, kao dugoročne tendencije, može se zaključiti da
ekonomski zakoni ipak deluju.
Prirodu i društvo čini veliki broj pojava i procesa koji su međusobno povezani. Nauka
ima zadatak da otkrije uzročno-posledične veze i pravilnosti tih pojava i procesa u
prirodi i društvu. Zakoni su ''unutrašnje skrivene snage i odnosi uzajamne zavisnosti i
međusobne uslovljenosti pojava u prirodi i društvu."5) Zakoni su suština pojava i
