FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE I PRAVO
UNIVERZITET „UNION“ NIKOLA TESLA
BEOGRAD
PRAVNO EVROPSKE UNIJE
TEMA: EVROPSKA CENTRALNA BANKA
Profesor:
Student:
Doc. dr Vladan Stanković
Aleksandar Subotić
Doc. dr. Marija Mijatović
grupa 17
I0629-19
Evropska centralna banka
SADRŽAJ:
Uvod
3
1. Ekonomska i monetarna unija
5
1.1. Evrosistem
6
2. Evropska centralna banka
8
2.1. Strukstura i zadaci ECB
8
2.2. Upravna tela ECB
9
2.3. Upravni savet
9
2.4. Izvršni odbor
9
2.5. Generalni savet
9
3. Institucionalna nezavisnost ECB
10
4. Strategija ECB
11
5. Instrumenti monetarne politike ECB
11
5.1. Operacije na otvorenom tržištu
12
5.2. Kreditne olakšice
12
5.3. Obavezne rezerve
12
6. Najznačajnija međunarodna dostignuća evra
13
Zaključak
14
Literatura
15
2
Evropska centralna banka
i vođenje međunarodnih pregovora o monetarnim pitanjima. Sporazumi i drugi pravni akti koje
Evropska centralna banka prihvati ili odobri obavezujući su za sve države članice.
Bankom upravlja Veće guvernera, Upravno veće i Generalno veće. Ugovorom iz
Lisabona (2007./2009.) predviđeno je da Evropska centralna banka dobije status institucije EU.
Sedište banke je u Frankfurtu, u Nemačkoj.
4
Evropska centralna banka
1.
EKONOMSKA I MONETARNA UNIJA
Ekonomska i monetarna unija (
Economic and Monetary Union
- EMU) naziv je procesa
harmonizacije ekonomskih i monetarnih politika država članica EU s ciljem uvođenja zajedničke
valute -
evra
.
EMU je uređena
Ugovorom iz Mastrichta
iz 1991. godine, koji uređuje harmonizaciju u
tri faze:
PRVA FAZA
-
trajala je od 1.6.1990. do 1.1.1994. godine. U ovoj fazi uspešno je
kompletirano jedinstveno tržište roba, usluga i kapitala, ostvarena je potpuna liberalizacija
kretanja kapitala unutar Zajednice i uspostavljeni su mehanizmi čvršće koordinacije
ekonomskih i monetarnih politika. Ovu vazu su pratili nepovoljni ekonomski uslovi (recesija,
velika nezaposlenost, javni dugovi pojedinih zemalja, povećane margine oscilacija deviznih
kurseva u odnosu na paritete u okviru EMS (Ekonomskog monetarnog sistema).
DRUGA FAZA
-
počela je od 1.1.1994. godine i trajala je sve do 1997. (ako većina zemalja
članica ispuni kriterijume konvergencije za ulazak u treću fazu), a najduže do 1999. godine.
Predviđeno je bilo jačanje koordinacije monetarnih politika zemalja članica, kako bi se
pripremio teren za konstituisanje i vođenje jedinstvene monetarne politike u trećoj fazi. Na
početku ove faze osnovan je Evropski monetarni institut (EMI), kao prethodnica ECB.
Njegove članice su različite evropske banke, i njegov zadatak je da pripremi put za treću
fazu.
TREĆA FAZA
-
na početku ove faze, EMI je zamenila ECB, čiji su izvršni odbor imenovale
države članice koje su bile spremne da učestvuju u jedinstvenoj valuti. ECB zajedno sa NCB
biće odgovorna za upravljanje novom valutom, čime se predviđa da: „Zemlje članice mogu
izdavati metalni novac u skladu sa odobrenjem ECB za količinu. Savet može, u skladu sa
kvalifikovanom većinom predloga Komisije, i nakon konsultacija sa ECB, a u saradnji sa
Evropskim parlamentom, usvojiti mere za usaglašavanje denominacija i tehničkih
specifikacija svog metalnog novca u prometu...“
1
Na samitu u Madridu decembra 1995. doneta je odluka da nova monetarna jedinica treba
da se zove evro, i da u odnosu prema ekiju treba da se razmenjuje jedan prema jedan. U februaru
1996. raspisan je konkurs za izgled novčanice evra i predlozi su izloženi na samitu u Dablinu
decembra 1996.
1
Ugovor iz Mastrihta, Leonard Dik,
Vodi kroz Evropsku uniju
č
,, Narodna knjiga, Beograd 2004, str. 45
5
