Пореска   обавеза   произилази   из   припадности   једној   држави,   јер   порез   под   одређеним
условима   плаћају   и   страни   држављани,   осим   дипломатских   представника   на   основу
реципроцитета. Принудно давање је прва карактеристика пореза јер порез уводи држава
на   основу   свог   финансијског   суверенитета.   Према   законским   прописима,   порески
обвезници своје обавезе морају испунити у одређеном року. Давање без директне накнаде
је још једна карактеристика пореза. Порези представљају давање од прихода, а ређе од
имовине. У савременим финансијама наплата пореза се врши у новцу, а само изузетно у
натури.   У   савременој   држави,   сви   порески   приходи   се   спајају   у   заједнички   буџет   и
користе за задовољавање колективних потреба. Средства прикупљена од појединих врста
пореза   нису   наменска,   па   савремена   држава   није   у   обавези   да   објашњава   пореском
обвезнику у које сврхе ће користити порез. Током историјског развоја друштва мењали су
се циљеви опорезивања. У различитим друштвено-економским формацијама узимани су
различити   елементи   за   објашњење   циљева   опорезивања   и   коришћени   су   различити
критеријуми. Дуго се сматрало да је опорезивање један од главних инструмената којима
јавне власти обезбеђују своје приходе. Дакле, сврха опорезивања би била обезбеђивање
финансијских   средстава   држави   и   другим   јавним   органима   за   финансирање   њихових
функција.