сопствене потрошње и ризике које преузима када поверава свој новац другима. Без камата
би било врло мало кредита, па би стога економска активност била мања.

Она се разликује од дивиденде коју компанија плаћа својим деоничарима
(власницима) из свог профита или резерви, али не по задатој унапред уговореној стопи,
већ сразмерно основи као удео у награди стеченој предузетничким узимањем ризика, када
остварени приход премашује укупне трошкове.

Камата је позната од најстаријих цивилизација, као што је сумерска. Била је

забрањена прописима многих религија, укључујући хришћанску, а и данас камату
одбацује ислам. Разлог је увек исти: остваривање прихода „без (опипљивог) рада“. Ове
забране се одувек заобилазе домишљатим решењима, као што је учешће зајмодавца у
заједничком послу са зајмопримцем.

1.2. Подела камате

По основу настанка, камате се деле на законске и уговорне.

1.2.1. Законске камате

Законске камате

имају свој темељ у законској норми којом се дужнику намеће, уз

подмирење главнице, и обавеза камате. Најпознатији пример законских камата су затезне
камате. Затезне или мораторне камате санкција су према дужнику који закасни с
испуњењем новчане обавезе. Висина стопе затезне камате утврђује се посебним законом
или другим прописима.

1 Ђорђе Николић. Облигационо право, Приручник за полагање правосудног испита. Београд: Пројуриш.