Kamatne stope -izražavanje, teorija i predviđanje

UNIVERZITET U ISTOČNOM SARAJEVU

EKONOMSKI FAKULTET

TEMA: KAMATNE STOPE – IZRAŽAVANJE, TEORIJA I 

PREDVIĐANJE

SEMINARSKI RAD

U Istočnom Sarajevu, septembar 2023.

2

Sadržaj:

Uvod................................................................................................................................................3

1. Pojam i uloga formiranja kamatne stope.................................................................................. 4

1.1.

Teorija kamate i kamatne stope.........................................................................................5

1.2.

Savremene teorije..............................................................................................................6

1.2.1.

Teorija preferencije likvidnosti..................................................................................6

1.2.2.

Teorija kreditnih fondova...........................................................................................7

2. Vrste kamatne stope..................................................................................................................9

2.1.

Nominalna kamatne stope...............................................................................................11

2.2.

Realna kamatna stopa......................................................................................................11

2.3.

Efektivna kamatna stopa.................................................................................................12

2.4.

Stvarna kamatna stopa.................................................................................................... 13

3. Metod i način obračuna kamatne stope..................................................................................13

Zaključak.......................................................................................................................................15

Literatura........................................................................................................................................16

4

1. Pojam i uloga formiranja kamatne stope

Kamata   je   cijena   koju   zajmoprimac   –   dužnik   plaća   zajmodavcu   –   kreditoru   za   upotrebu 

pozajmljene   sume   –   glavnice   u   određenom   vremenskom   periodu.   Kamata   se   izražava   kroz 

kamatnu stopu kao odnos nominalnog iznosa kamate i glavnice. Uobičajeno je da se kamata 

vezuje za godišnji period. Ako je, na primjer, dužnik pozajmio 100 novčanih jedinica na period 

od jedne godine sa obavezom da uz glavnicu vrati i 10 novčanih jedinica kamate po dospjeću, 

kamatna   stopa   će   iznositi   10%   (izražena   apsolunim   brojem   ona   je   0,10).   Prema   tome,   u 

kvanitativnom pogledu kamatna stopa je izraz cijene ustupljenih sredstava. Kvalitativno, ona je 

cijena upotrebe kapitala, te je stoga uslovljena njegovom sposobnošću da kreira višak. 

U najopštijem izrazu, kamatna stopa izražava cijenu korišćenja kreditnih i novčanih resursa na 

finansijskom tržištu. Visina kamatne stope kao cijene korišćenja kreditnih i finansijskih resursa je 

povezana   sa   stopom   korisnosti   sredstava   u   odnosu   na   vrijeme   njihovog   korišćenja.   Stopa 

korisnosti sredstava uvijek je veća u sadašnjem vremenu u odnosu na neko buduće vrijeme, pa je 

i   kamatna   stopa   kao   izraz   cijene   korišćenja   odgovarajućih   novčanih   i   finansijskih   resursa 

različita i saglasna određenoj stopi njihove korisnosti. To je i osnovna razlika sadašnje i buduće 

potrošnje, odnosno odlaganja potrošnje u obliku štednje i sticanja imovine u nekom budućem 

vremenskom periodu.

1

Uopštavajući   to   sa   stanovišta   makro   aspekta,   može   se   reći   da   kamatna   stopa   predstavlja 

instrument   uravnotežavanja   između   obima   štednje   i   ponude   kapitala   (kredita)   sa   težnjom 

finansisjkih resursa i mobilnosti kapitala . Za poslovanje banke je važno poznavanje suštine i 

uloge kamatne stope na makro, ali i na mikro nivou. Mikro aspekt kamatne stope, sa stanovišta 

banke,   u   pogledu   upravljanja   rizikom   kamatne   stope   veoma   je   značajna.   Brojne   su   vrste 

bankarskih  poslova u  kojima  promenljivost  kamatne  stope može biti jedan  od  uzroka  lošeg 

poslovanja banke, naročito u nestabilnim ekonomskim uslovima (kakvi su, na primjer, uslovi 

inflacije).   Kamatna   stopa   je   bitan,   a   može   se   reći   i   najvažniji   instrument   funkcionalnog 

poslovanja banke.

1

Šoškić D., Živković B., „Finansijska tržišta i institucije“, Ekonomski fakultet

5

1.1. Teorija kamate i kamatne stope

Tokom čitavnog XIX i XX vijeka kamata nije bila monetarni fenomen. Naime, klasična teorija 

smatrala je da je kamata sastavni dio profita koji se prenosi na zajmodavca aktom otplate kredita 

pokazujući na taj način da predstavlja rezultat proizvodne funkcije realnog kapitala (proizvodna 

teorija   kamate).   Zajmodavac   prenosi   na   preduzetnika   funkcionalnu   sposobnost   kapitala   i 

naplaćuje kamatu za ustupljeni kapital. Postojanje profita (prinosa) na uloženi kapital u procesu 

proizvodnje je izvor kamate kao što je postojanje proizvodnog kapitala nužno za valorizaciju 

štednje, jer vladanje nad sadašnjim novcem je vladanje sadašnjim resursima, koji mogu biti 

pretvoreni   u   buduće   robe,   uz   profit.   Postojanje   profitne   stope   jedan   je   od   razloga   što 

stanovništvo, koje bi moglo i samo da uposli novac profitabnlno nije voljno da ga ustupi bez 

neke naknade.

Podjela profita na:

a) Kamatu – koja pripada zajmodavcu i

b) Preduzetničku dobit – koja pripada preduzetniku.

Određena je ponudom i tražnjom zajmovnog kapitala. Klasična teorija pretpostavlja identičnost 

akumulacije – štednje i investicija, odnosno sam čin štednje je istovremeno i čin investiranja, 

čime se zanemaruje karakter kamate kao vremenske vrijednosti novca. Ovo obilježje kamate 

važno je posebno sa stanovišta vrednovanja različitih investicionih mogućnosti. Marks je djelio 

shvatanje klasične teorije. To je proisticalo kako iz uticaja klasika, tako i po Hilferdingovom 

mišljenju, iz uticaja okolnosti engleskog novčanog sistema tog doba.

2

Klasična teorija nije poznavala posebne zakonitosti formiranja kamatnih stopa na tržištu novca i 

kapitala,   nezavisno   od   stanja   proizvodnje.   Takođe   ona   nije   objašnjavala   posebne   razloge 

sklonosti zajmodavca ka štednji koji bi, nezavisno od ustupanja akumulacije preduzetnika, mogli 

da objasne kamatu. Obrazloženje ovog drugog pitanja inicirao je tek Bern Barvek, početkom XX 

vijeka. On je smatrao da je kamata premija na sadašnja dobra koja se ostvaruju u razmjeni za 

buduća dobra.

2

https://www.moj-bankar.hr/Kazalo/K/Kamatna-stopa