Markoekonomija – Principi ekonomije

~ 1 ~

UNIVERZITET „UNION-NIKOLA TESLA“ U BEOGRADU

FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE I PRAVO U BEOGRADU

SEMINARSKI RAD

Predmet:

Makroekonomija

Zadaci „Markoekonomija – Principi ekonomije“ N. Gregori Mankju

Predmetni profesor:

Prof.dr.Branko Tešanović

Predmetni asistent:

Student:

Mr.Suzana Pajić

Stefan Babić, I 113-15

Beograd, Jun 2016.godine

~ 2 ~

Zadaci

Markoekonomija – Principi ekonomije N. Gregori Mankju

1.Kečap je komplement ( kao i prolog ) za hot-dog. Ako se cena hot-dogova poveća, šta se
događa sa tržištem kečapa; a paradajza; a soka od paradajza; a soka od pomorandže?

2.Emilija je odlučila da trećinu svog dohotka potroši na odeću.

a.Kakva je njena dohodna elastičnost tražnje?

b.Kakva je njena cenocna elastičnost tražnje za odećom?

c.Ako se Emilijin ukus promeni i ona odluči da potroši samo jednu četvrtinu dohotka na odeću,
kako se menja njena kriva tražnje? Kakve su sada njena dohodna i cenovna elastičnost?

3.Predpostavimo da savezna vlada zahteva od onih koji piju pivo da plate porez u iznosu od 2
dolara za svaku kupljenu gajbu. ( U stvari, i savezna i republička vlada uvode neku vrstu poreza
na pivo ).

a.Nacrtaj dijagram ponude i tražnje na tržištu piva bez poreza. Pokažite cenu koju plaćaju
potrošači, cenu koju primaju proizvođači, i prodatu količinu piva. Kakva je razlika između cene
koju plaćaju potrošači i cene koju dobijaju proizvođači.

b.Sada nacrtajte dijagram ponude tražnje na tržištu piva sa porezom. Pokažite cenu koju plaćaju
potrošači, cenu koju dobijaju proizvođači, i prodatu količinu piva. Kakva je razlika između cene
koju plaćaju potrošači i cene koju dobijaju proizvođači. Da li se prodata količina piva smanjila ili
povećala?

~ 4 ~

1.UVOD

Ekonomija je nauka koja proučava kako društva raspodeljuju svoje retke resurse sa ciljem
zadovoljenja ljudskih potreba za proizvedenim robama i pruženim uslugama. Resursi su retki,
oskudni, ograničeni. Retkost znači da društvo ima nedovoljne i oskudne resurse i da, zbog toga,
nije u stanju da obezbedi sve potrebne robe i pruži sve usluge koja bi svi željeli. Zakon retkosti,
oskudnosti, je u suštini ekonomske nauke.

Reč  ekonomija  potiče  od  grčke  reči  što  znači  „оnaj  koji  upravlja  domaćinstvom“  .  Na  prvi
pogled  njeno  poreklo  može  izgledati  neobično.  Ali,  u  stvari,  domaćinstva  i  ekonomije  imaju
mnogo toga zajedničkog.

Jedno domaćinstvo mora da donese mnoge odluke. Mora da odluči: ko obavlja određene zadatke
i šta zauzvrat dobija? Ko kuva ručak? Ko pere veš? Ko dobija kolač više posle ručka? Ko bira šta
će se gledati na TV? Ukratko, domaćinstvo mora da alocira svoje oskudne resurse na svoje
članove, uzimajući u obzir sposobnosti, trud i želje svakog člana.

Poput domaćinstva, i društvo mora da donosi mnogobrojne odluke. Društvo mora da odluči koji
će se poslovi obavljati i ko će ih obavljati.

Ekonomski sistem čine pojedinci, domaćinstva i preduzeća (ekonomski ili privredni subjekti ili
akteri). Ekonomija proučava kako domaćinstva i preduzeća donose odluke (kako se ponašaju):
šta kupuju, koliko kupuju, kako raspoređuju stečeno, koliko štede, kako investiraju ušteđevinu;
kako međusobno utiču jedni na druge...

Маkroekonomija

proučava ponašanje države, kao privednog subjekta, sa stanovišta globalnog

privrednog  rasta  i  razvoja,  merenjem  BDP  i  troškova  života,  finansijskim  institucijama,
štednjom,  investicijama  i  uopšte  finansijskom  sistemom,  kao  i  finansijskim  instrumentima,
agregatnom  ponudom  i  tražnjom,  kao  i  donošonjem  odluka  o  upotrebi  proizvodnih  resursa,
odnosno  samo  ekonomsko  područje  delovanja  države  kao  privrednog  subjekta,  koja  je  i
najodgovornija za poslovni ambijent.

Makroekonomija

je naučna disciplina koja se bavi proučavanjem ponašanja države kao

privrednog subjekta. Ona predstavlja ekonomsku discipline koja proučava pojave na nivou

Osnovi makroekonomije, autor Branko Tešanović, profesor FPSP, UNIVERZITET “UNION – NIKOLA TESLA”

U BEOGRADU, strana 5

Knjiga „Мakroekonomija – Principi ekonomije“ N.Gregori Menkju treće izdanje skraćeno

strana 3

~ 5 ~

ekonomije kao celine i bavi se inflacijom, nezaposlenošću i privrednim rastom. Reč
makroekonomija je nastala od grčkih reči

macros

(veliki) i

oikonomia

(privreda), to bi u

prevodu značilo izučavanje globalnih ekonomskih pojava i mera koje država preduzima u
funkciji stvaranja povoljnog poslovnog ambijenta.

2.DESET PRINCIPA EKONOMIJE

Ekonomske pravilnosti kao regulatori privrednog života, shvaćene kao pravila ponašanja ljudi u
obavljanju  privrednih  aktivnosti  predstavljaju  ekonomske  principe  (načela),  koji  nas  u
konkretnom  slučaju  i  interesuju.  Proučavajući  ekonomske  nauke,  pojave  i  pojmove,  kako  ljudi
međusobno  deluju  jedni  na  druge,  cene  i  količine  robe  koja  se  prodaje,  analizirajući  sile  i
trendove  koje  utiču  na  ljude  i  ekonomiju  u  celini,  promene  njihovih  plata  i  cena  robe  koja  se
prodaje,  američki  profesor  ekonomije  na  Univerzitetu  Harvard  Gregori  Mankju  ustanovio  je
određene pravilnosti koje je oblikovao u tri celine, odnosno deset principa. Mankju ( N. Gregory
Mankiw)  u  svojoj  knjizi:  “PRINCIPLES  OF  EKONOMICS”,  (Third  edition,  Harcuort  College
Publishers,  London,  2004)  -  prev.  na  srpski  „Principi  ekonomije“  u  prvoj  celini:  „Kako  ljudi
donose odluke“, kroz četiri principa: 1) „Ljudi se suočavaju sa izborom“; 2) „Trošak nečega jeste
ono  čega  se  odričete  da  biste  to  dobili“;  3)  „Racionalni  ljudi  razmišljaju  o  „graničnim
slučajevima““; i 4) „Ljudi reaguju na podsticaje“, pojašnjava kako čovek – pojedinac, kao činilac
društva,  donosi  individualne  odluke;  u  drugoj  celini:  “Kako  ljudi  deluju  međusobno  jedni  na
druge“ obuhvatajući tri principa: 1) „Trgovina može svakog dovesti u bolji položaj“; 2) „Tržišta
su obično dobar način da se organizuju ekonomske aktivnosti“; i 3) „Vlade su ponekad u stanju
da  poboljšaju  tržišne  ishode“;  objašnjava  kako  ljudi  u  međusobnim  odnosima  deluju  jedni  na
druge  donoseći  odluke,  dok  u  trećoj  celini:  „Kako  funkcioniše  privreda  kao  celina“  pojašnjava
koristeći  tri  principa:  1)  „Životni  strandard  zemlje  zavisi  od  njene  sposobnosti  da  proizvede
dobra i usluge“, 2) „ Cene rastu kada država štampa previše novca“, i 3) „Društvo se na kratak
rok suočava s izborom između inflacije i nezaposlenosti“ kako funkcioniše privreda zavisno od
pojedinačnih odluka i međusobnog delovanja ljudi, kao njenih činioca.