AKADEMIJA STRUKOVNIH STUDIJA JUŽNA SRBIJA –
ODSEK VISOKA POSLOVNA ŠKOLA BLACE
MIGRACIJE VISOKOOBRAZOVANIH
U REPUBLICI SRBIJI
Mentor:
Student:
dr
Slađana
Mušikić
Milica Milenkovi
ć
broj indeksa 29/21 I M-05
2
1.
Migracije
–
pojam i uzroci
Migracija je kretanje lj
udi sa jedne teritorije na dugu. Može s
e odvijati dobrovoljno I na zakonit
način, ili prisilno, bez pristanka osoba. One su deo teritorijalnog pomeranja ljudi koji obuhvata
veliki broj tipova i oblika geografske mobilnost ljudi.
Migracije velikih obima na
zivamo masovne migracije, što opisuje e
kstremno velike grupe ljudi
koji se sele iz jedne geografske regije u drugu. Migracije mogu biti i manjih obima, individualne
ili sezonske.
Tokom ljudske istorije, masovnih migracija je bilo puno, ali dve su upamćene
kao najbrojnije.
Zbog nasilja, podela i
teških životnih uslova, stanovnici dve zemlje su krenuli u potragu za svetli-
jom budućnošću. Nijeb lako sa sigurnošću utvrditi koja je bila najvećeg obima. Ipak, najčešće se
pominju dve velike migracije stanovništva k
oje su nam poznate kao Podela Indije i Italijanska
dijaspora. Podela Indije se gene ralno smatra najvećom migracijom, ali tačni brojevi nisu ut-
vrđeni. Italijanska dijaspora je najveća do sada dokumentovana migracija u istoriji čovečanstva,
piše World Atla
s.
Prema kriterijumu dobrovoljnosti, mi
gracije delimo na prisilne I dobrovoljne, razlikujući kretanja
stanovništva iz potrebe ili nužde.
Dobrovoljne migracije podrazumevaju mogućnost izbora, odnosno migrant bira da li da migrira
ili ne. Dok prisilne migrac
ije sadrže elemente prisile i životnih
pretnji, bilo koja situaciju koja
ugrožava život ili slobodu. Teško je razgraničiti ovu podelu iako se čini jednostavno. Naime,
postavlja se pitanje da li ekonomska I politička nestabilnost I uskraćena socijalna zašti
ta prisilno
teraju stanovništvo na migr
acije ili je to stvar izbora.
Najčešći razlozi migracija jesu:
1.
Socio-
ekonomski (raseljavanje stanovništva u potrazi za poslom, tzv. "Odliv
1.
mozgova");
2.
Politička (beg građana iz njihove zemlje zbog promena oblika vlasti
);
3.
Prirodni (zbog prirodnih katastrofa: zemljotresi, poplave itd.);
4.
Zaštita okoline (zbog zagađenosti radijacijom, npr. zbog katastrofalne nesreće u
nuklearnoj elektrani u Černobilu);
5.
Verski (zbog progona na temelju religije);
6.
Nacionalno (zbog uznemiravanj
a države).
Motivacije za migraciju su razne, ali sve se svodi na isti cilj -
izvesnija I perspektivnija budućnost.
Ljudi danas na razne načine pokušavaju da odu iz zemlje a jedan od tih načina je
i azil. Ljudi koji
traže azil danas to rade najčešće iz ekonomskih razloga, ređe iz političkih.
Razliku se tri faze migracija:
I početna faza
- proces formiranja teritorijalne mobilnosti
3
II glavna faza
–
stvarno kretanje stanovnišva
III finalna faza
–
opstanak migranata na novoj teritoriji
Promena sredine utiče i
na promenu identiteta, rastanak sa mestom porekla pa i sam dolazak u
novi društveni sistem dovodi do dezorijentacije migranata u početnoj fazi privikavanja.
Međutim, neki od njih to mogu okrenuti u svoju korist I tražiti priznanja za uspeh uprkos tome
što su različiti, samim tim se uspeh više vrednuje.
Novi vidovi me
đunarodnih migracija, koji podstiču vremenski ograničena radna angažovanja i
ugovore, porodične posete, česta povremena putovanja i boravke u inostranstvu, predstavljaju
suprotnost ranije najzastupljenijim vidovima stalnog naselj
avanja i dobijanja državljanstva u
zemljama destinacije. Međunarodne migracije se veoma dobro prilagođavaju uslovima globali-
zacije. Vremenom se obim migracija povećava, u njihove tokove se uključuju migranti iz sve
većeg broja zemalja, a društvene i kulturne karakteristike migracija se umnožavaju.
1.1
Migracije visokoobrazovanih kadrova i stručnjaka –
pojmovno određenje
Terimin
brain drain
koji je, takoreći, postao sinonim za odlazak visokoobrazovanih i viso-
kostručnih lica, p
rvi put su upotrebili novinari Velike Britanije 1960-ih godina da bi opisali poja-
vu masovnog odlaska svojih stručnjaka u SAD (Mooney, Angell 1993). Tokom šezdesetih i
sedamdesetih godina XX veka, rađene su brojne studije vezane za sve veće učešće visokoobr
a-
zovanih kadrova u okviru opštih migracija stanovništva. Dok je
brain drain
tih godina upotre-
bljavan samo da bi definisao migraciju stručnjaka, sam termin „
odliv mozgova
” je dobio pravi
smisao tek par decenija kasnije, i povezan je sa fenomenom nacionalnih ekonomija i nacionalne
nauke, sa j
edne, i stvaranja globalnog ekonomskog i naučnog razvoja sa druge strane (Golub,
1996).
Ne postoji univerzalna definicija šta bi to bila „migracija visokokvalifikovane radne snage“. Ukol-
iko se kao kriterujem uzme univerzitetska diploma, visokokvalifikovani ljudi sigurno obuvataju
naučnike i tehničare. Opet, mnogi ljudi sa fakultetskom diplomom rade poslove koji ne zahteva-
ju visoku kvalifikovanost i stručnost. Iskustvo pre nego formalno obrazovanje igra ulogu kad su
u pitanju migracije umetnika i sportista.
Međutim, iako je pojmovno određenje
brain drain-a
od velike važnosti, jer od njega zavise i broj
i struktura migranata ove vrste, statistike pojedinih imigracionih zemalja, kao i dokumentacione
i statističke službe u našoj zemlji, koriste različite definicije, što dovodi do nepreciznosti u broju
samih migranata, kao i neuporedivosti podataka.
U izučavanju migracija visokoobrazovanih i stručnih kadrova koriste se I sledeći termini:
5
„međunarodnu“ školsku „karijeru“. Takođe sepokazalo da mobilnost utiče i na društveni život
studenata,
i da među njim
a,
svaki treći ima partnera druge nacionalnosti. (The Erasmus Impact
Study, 2014: 14-19).
Čitav spektar osobenosti, koje donosi razmena studenata i stručnjaka
(razmena zarad njihovog
usavršavanja), mogao bi da se smatra za posledicu ulaganja u ljudske
resurse.
Migracija (razmena) visokostručnih kadrova i naučnika posebno se uvećavala tokom
osamdesetih I
devedesetih godina prošlog veka, što je bila direktna posledica globalizacije
(Mušikić, 2016: 117
-118). Migracije mladih ljudi visokog akademskog obrazovanja mogu da bu-
du trajne ili privremene. Ako odlazak akademski obrazovanih ljudi za posledicu ima to da su
gubici zemlje porekla veći nego dobici, onda
možemo da govorimo o odlivu mozgova. U su-
protnom, kada ovih gubitaka nema, ili kada su oni manji od dobitaka,
možemo da govorimo o
„mobilnosti“ ili „umrežavanju“. Trajne migracije, pojava da mladi
akademski obrazovani ljudi
odlaze iz zemlje i više se ne vraćaju u nju, u našoj javnosti se tretiraju kao
„egzodus mozgova“
odnosno kao problem gubitka stručnjaka.
Privremene migracije su one tokom kojih
mladi ljudi odlaze na školovanje (usavršavanje) u in-
ostranstvo, a potom se vraćaju u zemlju porekla
I
nastavljaju da rade u njoj. Međutim, kakav će
biti ishod migracija zavisi od brojnih faktora. Studije, čiji se
autori
bave proučavanjem uzroka
migracija visokoobrazovanih ljudi, temelje se uglavnom na
makrostrukturnim „push
-
pull“ teori-
jama, u kojima se ističe da je dinamika migracija visokoobrazovanih
lica uslovljena nivoom
ekonomskog razvoja zemlje porekla i zemlje primaoca. Faktori migracije mogu se podeliti na
one koji privlače i zadržavaju stručnjake („pull factor“) i one koji podstiču njihov odlazak
(„push
factor“).
U prvu grupu faktora spadaju oni pozitivni, proistekli iz dobrih socio-
ekonomskih I društvenih
uslova. Kao
najpodsticajniji faktori za ostanak u Srbiji ističu se društveni život, kultura, obra-
zovanje, stanovanje, sigurnost posla, dobri radni odnosi i porodica. Druga grupa faktora
sačinjena je od onih negativnih, koji
su produkt lošeg društvenog
-
političko
g i ekonomskog stan-
ja, koji su rezultat neefikasne upotrebe I
organizacije znanja i koji su posledica loše soci-
oekonomske situacije u zemlji, neefikasne državne uprave,
korupcije i slabe spoljnoekonomske
saradnje, nepodsticajne za razmenu znanja na
međunarodn
om nivou. U svim studijama
zastupljen je stav da je odluka visookobrazovanog lica da ode iz zemlje determinisana kalkulaci-
jom „dobiti od investicije“ (eng. the investment return) izražene kroz visinu
dohotka,
mogućnost sticanja novih znanja i boljih šansi za zapošljavanje (Grečić, 1999: 14). Iako je
Srbija
je
usvojila nekoliko Strategija i mera za sprečvanje odliva mozgova, podaci pokazuju da se u njoj
nastavlja trend iz proteklih decenija i da iz nje i dalje odlazi veliki broj akademski obrazovanih
ljudi.
Na tabeli Svetskog ekonomskog foruma, Srbija se, po kapacitetu
zadržavanja talenata u zemlji,
nalazi na poslednjem, 140-
om mestu, što u stvari znači da je po odlivu
visokoškolovanih
kadrova, merenom prema broju stanovnika, prva u svetu (World economic forum global com-
petitiveness report 2015-
2016). Ovakvo loše stanje, još više poražavajućim čini podatak da je
