FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE IPRAVO UNIVERZITETA U
BEOGRADU „UNION – NIKOLA TESLA“ U BEOGRADU
Predmet: MAKROEKONOMIJA
SEMINARSKI RAD
TEMA:
PREDUZETNIŠTVO
Aleksandar Subotić
Smer Pravo, grupa 17, broj indexa I0629-19
Sombor, Avgust 2020
UVOD
Prema Veberovom metodu, sva društva se mogu podijeliti na: predindustrijska,
industrijska i postindustrijska. Ova podjela se može sagledati kao paradigma koja daje jasniju
mogucnost da se sagledaju jasnije elementi elementi takvih društava i tedencije, pogotovo
razvoja tržišne ekonomije i preduzetništva.
Predindustrijsko drustvo je najraniji oblik društva i najduže je trajao u povijesti. Glavna
grana privrede u ovom društvu je poljoprivreda, najvece broj stanovništva je bio angažovan u
toj grani. Nizak stepen razvijenosti tehnike i tehnologije i na njoj zasnovane podjele rada, mala
pokretljivost stanovništva, velika zavisnost od prirode. Socijalna kontrola je poništavala
individualne potrebe.
Karakteristike ranog industrijskog društva su : korištenje novih vidova energije,
usavršavanje postojecih i pronalazak novih alata, prelazak sa proste zanatske na manufakturnu
organizaciju proizvodnje, jacanje medunarodne trgovine, pocetak kolonijalnih osvajanja u
interesu proširivanja tržišta, kontinuiran porast proizvodnje, pojava novih proizvoda i opsteg
pada troškova proizvodnje. Osnovne karakteristike razvijene faze industrijskog tipa drustva su
problem
nezaposlenosti i problemi koji se ogledaju u hiperprodukciji roba, zatim masovna
upotreba mašina i proizvodnja po standardiziranim postupcima.
Masovna proizvodnja postaje dominantan oblik proizvodnje, pojava hiperprodukcije
roba dodatno usložnjava nezaposlenost, te nastaje snažan proces demokratizacije u politickom i
u ekonomskom životu.
Sa sve vecim razvojem tehnike i tehnologije dolazi do razvoja privrede i drustva, tj.
pojave novog tipa drustva, tzv. postindustrijskog tipa drustva. Kao sinonimi za postindustrijska
drustva u upotrebi su i nazivi: tehnotronsko doba, ekonomija znanja, postmoderno društvo,
informaticko društvo, postkapitalisticko društvo, post biznis društvo.
Karakteriše ga razvoj novih tehnologija u koje ubrajamo : mikroelektroniku,
biotehnologiju, tehnologiju novih materijala, tehnologiju lasera, nuklearnu fisiju, informacionu
tehnologiju .
POJAM PREDUZETNIK I PREDUZETNIŠTVO
Preduzetnik je lice spremno da preuzme rizik upravljanja preduzecem koji se temelji na
inovacijama i permanentnom razvoji. On sagledava mogucnosti koje drugi poslovni
rukovodioci ili ne vide, ili ih ne interesuju. Preduzetništvo je delatnost preduzetnika usmerena
na inoviranje poslovanja preduzeca i osvajanje novih tržišta.
Funkcija preduzetništva objedinjuje sposobnosti:
- predvidjanja
- inoviranja
- prihvatanja rizika
- ucenja
Razvoj preduzetnicke aktivnosti je sinergija izmedu:
- talenta
- tehnologije
- kapitala, mora da bude stalno prisutan kako bi se realizovale ideje
- know-how, kao spona koja povezuje talenat, tehnologiju i kapital
FAKTORI KOJI UTICU NA PREDUZETNIŠTVO
Faktori koju uticu na preduzetništvo su:
- licne karakteristike
- okolnosti životnog puta
- faktori okruženja
Licne karakteristike
Medu licnim karakteristikama preduzetnika izvajaju se:
- potreba za postignucem, preuzimanje licne odgovornosti da bi se ostvarili zadati ciljevi
- unutrašnji skup kontrole, je težnja da se sopstvenim radom kontroliše sudbina preduzetnika
- visoka tolerancija nejasnoce, znaci da je pojedinac sposoban da radi i u neizvesnim
situacijama.
- red rodenja, deca kojima je više posveceno pažnje u detinjstvu, jedinci i prvorodena deca
imaju više šanse da postanu preduzetnici.
- zanimanje roditelja, najcešce deca ciji su roditelji, jedno ili oba, preduzetnici imaju vece
šanse da to i sami postanu
- nivo obrazovanja, preduzetnici teže što boljem obrazovanju
- starost, raspon od kada pojedinci postaju preduzetnici je od 22-40, danas je to i do 55 godine
- radno iskustvo, prethodno radno iskustvo znacajno je za odluku o postanku preduzetnika
Okolnosti životnog puta
Verovatnocu da ce neko postati preduzetnik imaju:
- nezadovoljavajuce radno okruženje, napuštanje posla i zapocinjanje sopstvenog
- negativno iskustvo, dobijeni otkaz, razvod braka,...
- razvoj karijere, završetak studija, vojnog roka,...
- ljudi od pozitivnog uticaja, pojedinci koji podsticu osobe da zapocnu sopstveni posao
