-семинарски рад-
Предмет: ЕКОНОМСКА АНАЛИЗА ПРИВРЕДНИХ
СУБЈЕКАТА
Тема: РЕГИОНИ У СРБИЈИ
Предметни наставник: Студент:
Петковић др Здравка Ивана Фирез 2S1/0001/23
Београд, март, 2024.
САДРЖАЈ
УВОД........................................................................................................................1
1. Региони у Србији.................................................................................................3
2. Анализа региона у Србији..................................................................................7
3. ЗАКЉУЧАК.......................................................................................................12
4. ЛИТЕРАТУРА...................................................................................................13
3
1. Региони у Србији
Питање равномерног регионалног развоја Србије, након покушаја дефинисања региона у
Просторном плану Републике Србије из 1996. године, дуг временски период није имало
адекватан третман. Тек 2007. године са доношењем Стратегије регионалног развоја Србије
за временски период 2006.-2012. година, ово питање је актуелизовано. Тада се, можемо
слободно рећи по први пут, на свеобухватан начин дефинишу основни приоритети
регионалног развоја наше земље, као и начини њиховог остваривања. Овом стратегијом је
дата основа за подстицање равномерног регионалног развоја Републике Србије, путем
подизања регионалне конкурентности, смањења регионалних неравномерности и
сиромаштва, те изградње институ ционалне регионалне инфраструктуре.
Приликом утврђивања статистичких целина Републике Србије, пошло се од територијалне
организације земље утврђене законом, поштујући при томе основни принцип за
успостављање нивоа код номенклатуре статистичких територијалних јединица (НУТС).
Такође, при успостављању НУТС-а полази се од основних начела да НУТС: уважава
постојећу административну поделу, заступа опште географске јединице и да је то
хијерархијска номенклатура.
У наставку текста укратко ћу изложити регионализације Србије које су извршене у
неколико наврата почев од 2006. године.
У Стратегији регионалног развоја Републике Србије за период од 2007. до 2012. године,
извршена је подела на девет статистичких региона НУТС2 нивоа, и 29 субрегиона нивоа
НУТС3. Другачије речено, као региони означене су следеће територије: 1. Београд, 2.
Источна Војводина, 3. Западна Војводина, 4. Источна Србија, 5. Централна Србија
(Шумадија), 6. Западна Србија, 7. Јужна Србија, 8. Источно Косово и Метохија, 9. Западно
Косово и Метохија. За субрегионе су узети окрузи, и то: 1. Северно-бачки, 2. Средње-
банатски, 3. Северно-банатски, 4. Јужно- банатски, 5. Западно-бачки, 6. Јужно-бачки, 7.
Сремски, 8. Мачвански, 9. Колубарски, 10. Подунавски, 11. Браничевски, 12. Шумадијски,
13. Поморавски, 14. Борски,
15. Зајечарски, 16. Златиборски, 17. Моравички, 18. Рашки,
19. Расински, 20. Нишавски, 21. Топлички, 22. Пиротски, 23. Јабланички, 24. Пчињски, 25.
Косовски, 26. Пећки, 27. Призренски, 28. Косовско-митровачки, 29. Косовско-поморавски.
Средином 2009. године усвојен је Закон о регионалном развоју Србије којим је одређено
седам региона НУТС2, и
тринаест субрегиона НУТС3 нивоа. Разлике у односу на
претходну регионализацију се огледају у томе што се као региони узимају аутономне
покрајине Војводина односно Косово и Метохија. Такође примећује се да регион Београда
и КиМ немају предвиђене субрегионе, док Војводина има субрегионе.
