Sadržaj:
Uvod.......................................................................................................................1
1.Pojam tržišta novca..............................................................................................2
2.Novac...................................................................................................................3
2.1. Teorija novca...................................................................................................4
2.2. Barter poslovi...................................................................................................5
2.3. Novac sa gledišta građanskog prava................................................................5
2.4. Papirni novac kao instrument finansiranja......................................................6
3. Monetarna stabilnost i nestabilnost....................................................................7
3.1. Pojam inflacije.................................................................................................7
3.2. Vrste inflacije...................................................................................................8
3.3. Posledica inflacije............................................................................................8
3.4.
Deflacija...........................................................................................................9
4. Instrumenti tržišta novca.....................................................................................10
4.1. Međubankarska kupoprodaja novca..............................................................10
4.2. Kratkoročne hartije od vrednosti...................................................................11
4.2.1. Državne obveznice......................................................................................11
4.2.2. Blagajnički zapisi........................................................................................12
4.2.3. Komercijalni zapisi.....................................................................................13
4.2.4. Bankarska potvrda o depozitu....................................................................13
4.2.5. Bankarski akcept.........................................................................................14
4.2.6. Komercijalni zapis......................................................................................14
4.3. Međubankarska trgovina viškovima obaveznih rezervi................................15
Zaključak..............................................................................................................16
Literatura..............................................................................................................17
Uvod
Tržište novca čini deo finansijskog tržišta, i kao njegov važan segment, predstavlja
visokospecijalizovani oblik kupovine i prodaje novca, ostalih likvidnih sredstava i
kratkoročnih hartija od vrednosti. Cena novca je kamata. Tržište novca trguje dnevnim,
terminskim novcem i kratkoročnim hartijama od vrednosti, u zavisnosti od načina i
uslova poslovanja razlikujemo primarno i sekundarno tržište novca.
Novac je društveni odnos, što znači da postoji samo u okviru grupe ljudi kao sredstvo
prihvaćeno od svih članova. I ako je novac zajednička kreacija celog društva, on
predstavlja nešto eksterno u odnosu na pojedinca, a u realnosti se za sve javlja kao
sasvim prirodna stvar. I ako je novčani oblik vrednosti univerzalna karakteristika
različitih sistema robne privrede, različiti oblici i vrste novca su se javili na različitim
mestima i u različito vreme.
Novac služi kao regulator ekonomske aktivnosti i novčani oblici su odraz odredjene
organizacije ekonomske aktivnosti putem robne privrede.
U medjunarodnim ekonomskim odnosima su česte situacije da u spojnoj trgivini
učestvuju zemlje čije valute nisu kovertabilne, ili se pak nalaze u platno bilansnim
teškoćama. U toj situaciji pribegava se tzv. barter ili kompenzacionim poslovima.
Stabilnu vrednost novca u jednoj privredi imamo kada domaći novac bez teškoća
obavlja svoje funkcije. Javlja se u obliku papirnog i kovanog novca. Do inflacije dolazi
kada
„ Suviše novca juri premalo roba“
. I postoji lagana, srednja i hiperinflacija.
Inflacija utiče na imovinu, dohodak i privredu uopšte. Porast najčešće one društvene
slojeve čiji je dohodak u novcu fiksan da se nemože prilagodjavati povećanju troškova
života: penzioneri, činovnici, radnici, studenti. Njihova realna štednja opada. Koristi
od inflacije imaju oni društveni slojevi čije su cene mobilne kao i oni koji mogu da
dobijaju bankarske kredite koje obezvredjena valuta lako konpenzira Dok je kod
deflacije višak ponude nad novčanom tražnjom. Ona ima tendenciju opšteg pada cena,
smanjenja plata i nadnica, smanjenja proizvodnje, zaposlenosti i nacionalnog dohotka,
porasta novčane kupovne snage.
Na tržištu novca predmet kuporodaje su hatrije od vrednosti, emitovane od strane
centralne banke ili drugih subjekata kojima pozitivno pravo daje takvu mogućnost. Na
razvijenom tržištu u razvijenim privredama koriste se razni instrumenti u trgovini
hartijama od vrednosti: međubankarska kupoprodaja novca, kratkoročne hartije od
vrednosti i međubankarska trgovina viškovima obaveznih rezervi.
U dnevnim poslovanjima poslovnih banaka pojavljuju se na saldu njihovog dnevnog
poslovanja viškovi i manjkovi. Novac se na organizovanom ili neorganizovanom
tržištu novca pozajmljuje radi održavanja likvidnosti banaka, i drugih finansijskih
institucija , kako u kratkim vremenskim intervalima npr. dnevna poslovanja tako i na
određene vremenske intervale i to predstavlja medjubsankarsku kupoprodaju novca.
1
za centralnu odnosno za poslovnu banku nazivamo dilerima, i dok jedni u ime banke
nude novac drugi pak taj novac traže na posudu, i taj momenat budućeg roka za razliku
od dnevnih operacija igra ključnu ulogu u kome svi subjekti računaju sa izvesnom
stabilnošcu na tržištu novca, i svaka oscilacija za obe strane može stvoriti poslovne
gubitke.
Centralna banka figurira kao faktor koji može uticati na tokove tržišta, ona takođe
svojim mehanizmima kreditno-monetarne politike utiče na novčane tokove tj. na
ponudu i tražnju novca ili kratkoročnih hartija od vrednosti, ali time i na likvidnost
bankarskog sistema i preko toga na privredu u celini. Kupovinom obveznica centralna
banka vrši povećanje depozita tj. novčane mase a njihovom prodajom ti fondovi se
smanjuju. Sve te operacije se obavljaju na tržišta novca a njihova uspešnost zavisi od
raznih faktora :
Stepena razvijenosti tržišta novca i kratkoročnih hartija od vrednosti
Stepena monetarnog suvereniteta centralne banke
Stepen saradnje centralne i poslovnih banaka
Visina zavisnosti poslovnih banaka od sredstava centralne banke
Tržište novca trguje dnevnim, terminskim novcem i kratkoročnim hartijama od
vrednosti, u zavisnosti od načina i uslova poslovanja razlikujemo primarno i
sekundarno tržište novca.
Na primarnom tržištu hatrija od vrednosti posluju centralne, poslovne banke ali i
organizacije specijalizovane trgovinu ovim vrednostima. Na primarnom tržištu se vrši
prva emisija i prodaja kratkoročnih vrednosti. Javno-pravni karakter imaju državne
obveznice, blagajnički zapisi,obveznice poslovnih banaka i slično.
Kod direktne kupoprodaje hartija od vrednosti, uspostavlja se odnos između centralne i
poslovne banke, kao odnos prodavca i kupca . Za razliku od indirektne gde postoje
posrednici, direkta trgovina hartijama od vrednosti jeste jeftinija i brža zato kao što
smo već naveli isključuje posrednike u trgovini. Međutim centralna banka ima na
raspolaganju i aukciju i licitaciju kao metode poslovanja na tržištu novca.
Na sekundarnom tržištu novca mogu se u svakom trenutku prodavati hatrije od
vrednosti i pre isteka roka dospeća ,i pretvoriti u gotov novac.
Tržište novca kao transformator kratkoročnih novčanih sredstava u investiciona
sredstva, izloženo je stalinim oscilacijama koje dovode do nelikvidnosti,
uznemirenosti, nestabilnosti. Ali u vremenu bez tih negativnih oscilacija izražava se
pozitivna strana tržišta koji su zapravo opoziti navedenih negativnih pojava. Važnost
normalnog funkcionisanja tržišta novca ogleda se i u tome što se mnoge transakcije
obavljaju za neko buduće vreme, i učesnici moraju računati sa izvesnim balansom
kako bi opravdali svoje interese.
2. Novac
Novac se javlja u sistemu robne proizvodnje, a nije ga bilo u naturalnoj razmeni. Pošto
se svaka roba u procesu razmene može se zameniti za bilo koju drugu robu, pokazuju
da su robe ekvivalenti. Razmena odredjuje samo odnose cena, a jedinica kojom se meri
vrednost arbitarna, zavisi samo od dogovora. Slična situacija je kod merenja težine.
Najstariji oblik novca je robni novac. Jedini odredjeni proizvod, najčešće plemeniti
metal kao što je zlato, preuzimao je na sebe funkciju merenja vrednosti svih drugih
3
roba. U robno novčanom sistemu novčana jedinica, na primer dolar, definisana je
pravno kao izvesna količina zlata. Pošto se zlato moglo razmeniti u odredjenom
odnosu sa bilo kojom robom, ovim se definisala i cena u dolarima za svaku
pojedinačnu robu.
U robnom društvu se razvio sistem merenja i prenošenja vrednosti koji je nezavistan
od toga o kojoj se robi radi, a merilo je nadjeno u novčanom obliku vrednosti.
Plaćanje se može obaviti u gotovom novcu u trenutku i na mestu gde je roba kupljena,
mada se danas može kupiti i na odloženo plaćanje. To je plaćanje na kredit.
Na osnovu razmatranje prirode novca kao društvenog odnosa može se izvesti nekoliko
važnih zaključaka o ulozi novca u ekonomskoj aktivnosti:
•
novčani oblik vrednosti različit i nezavistan od vrednosti robe je inherentan
sistemu razmene;
•
razvoj novca se odvija paralelno sa razvojem same razmene;
•
mada je novčani oblik vrednosti univerzalna karakteristika robne proizvodnje,
oblici novca su različiti promenjivi;
•
bez obzira da li postoji ili ne postoji novčana roba, postoji tendencija razvoja
hijerarhije obaveza različitih stepena prihvatljivosti- plaćanje agenata na jednom nivou
piramide zahteva izvršenja obaveza agenata na sledećem nivou obaveznosti.
2.1. Teorija novca
Odnos izmedju novca i ekonomske aktivnosti je dvosmeran. Sa jedne strane, novčani
oblici su odraz odredjene organizacije ekonomske aktivnosti putem robne privrede.
Sredstva koja služe finansiranju same ekonomske aktivnosti se kreiraju u samoj toj
ekonomskoj aktivnosti. Novac odražava ekonomsku aktivnost, monetarni fenomeni su
odredjeni i nezavisnim razvojem same ekonomske aktivnosti. Ovo je značajno za
razvoj monetarne teorije.
Sa druge strane, novac služi kao regulator ekonomske aktivnosti, zato što on
predstavlja sponu izmedju individualnog proizvodjača i društvenog karaktera
proizvodnje. Kad neki subjekt ima nameru da se bavi proizvodnjom on mora da ima
finansijska sredstva za to. Ako ih nema u dovoljnoj količini on mora posuditi sredstva.
Tako finansijska sredstva opredeljuju koliko će se moći proizvoditi. Ona odredjuju
ukupan obim ekonomske aktivnosti.
U 18. i 19. veku, pisci koji su najviše uticali na kasniji razvoj monetarne teorije, Hjum,
Smit, Rikardo i Marks naglasak su stavljali na ekonomske aktivnosti koja je
determinisana na monetarnim faktorima.
Kvantativna teorija američkog ekonomiste Irvinga Fišera koja je na početku 20. veka
na nov način postavila pitanje odnosa izmedju novca i ekonomske aktivnosti. On je
tvrdio da je ukupna monetarna vrednost transakcija u jednoj ekonomiji potpuno
nezavisna od nivoa ekonomske aktivnosti. Data količina novca utvrdjuje samostalno i
egzogeno.
Kejns kao odgovor na dramatične promene u monetarnim sistemima posla Prvog
svetskog rata i Velike krize ponudio je takav monetarni sistem u kome će centralna
banka biti odličujući faktor. Glavno orudje nove monetarne politike postaće politika
kamatne stope. Uspostavlja se bliska veza izmedju kreirane novčane rezerve centralne
banke i nivoa ekonomske aktivnosti koja se realizuje putem kamatne stope na
obveznice, cene kapitalnih dobara fiksne investicione politike preduzeća. Kejns stavlja
4
