1. Pojam i predmet izuičavanja ekonomike preduzeća
Ekonomika preduzeća je disciplina koja proučava preduzeće i definiše pravila kojima se
efikasnije postižu ciljevi preduzeća.
proces poslovanja: ulaganje(materijal, ljudske resurse, novac i kapital),
tranformacije(ulaganja u rezultate, proučava način na koje preduzeće koristi tehnologiju
i ljudske resurse), ulaganja u rezultate i rezultati. proučava
karakteristike
užeg
i
šireg
okruženja
2. Mesto ekonomike preduzeća u sistemu poslovne ekonomije
Poslovna ekonomija je skup disciplina koje proučavaju preduzeće sa ciljem da definišu
principe i pravila kojima se postižu ciljevi preduzeća, Discipline poslovne ekonomije
su:
opšte discipline
: ekonomika preduzeća, menadžment i organizacija,
funkcionalna
područja
: upravljanje proizvodnjom, upravljanje ljudskim resursima, upravljanje
finansijama i marketing,
pomoćna područja
: računovodstvo, informatika, kvantitativna
analiza i nauka o ponašanju,
posebna područja
: bankarstvo, osiguranje, međunarodno
poslovanje, trgovina, saobraćaj i turizam. Za poslovnu ekonomiju od posebnog su
značajna:
teoriska ekonomija
: daje teorijsko-metodološku osnovu poslovnoj ekonomiji,
nauke o odlučivanju
: razvile su brojne metode i tehnike koje se primenjuju u poslovnoj
ekonomiji, pa samim tim i u ekonomici preduzeća.
3. Ciljevi izučavanja ekonomike peduzeća
Osnovni cilj ekonomike preduzeća je sistematsko širenje znanja o svim aspektima
poslovanja preduzeća. Sistematsko širenje znanja ima dva cilja:
teorijski cilj
–
razumevanje i objašnjavanje poslovanja preduzeća;
praktični cilj
– sticanje znanja i
veština neophodnih za efikasno upravljanje preduzećem. Ekonomika preduzeća je i
normativna i pozitivna naučna disciplina.
Normativna
je zato što propisuje kako
preduzeće treba da funkcioniše,
Pozitivna
je zato što ona pre nego što propiše kako
preduzeće treba da funkcioniše, najpre treba da utvrdi kako zaista funkcioniše.
4. Pojam i karakteristike preduzeća
Preduzeće je samostalna organizacija ekonomskih resursa koja transformišući uložene
resurse u rezultate stvara vrednost u cilju ostvarenja profita. Ove definicije u kazuju na
sledeće bitne karakteristike preduzeća: preduzeće je samostalan ekonomski subjekt,
preduzeće je organizovana celina, preduzeće stvara vrednost transformišući uložene
resurse u rezultate da bi ostvarilo profit, preduzeće je organizacioni sistem, otvoren i
složen sistem.
5. Pojam preduzeća
Preduzeće je samostalna organizacija ekonomskih resursa
koja transformišući uložene resurse u rezultate, stvara vrednost u cilju ostvarenja
profita.
Prvo
: preduzeće je samostalan ekonomski subjekt,
Drugo
: preduzeće je
organizovana celina,
Treće
: preduzeće stvara vrednost transformišući uložene resurse
u rezultate da bi ostvarilo profit. Samostalnost preduzeća podrazumeva da preduzeće
samostalno donosi odluke o tome: šta i kako proizvodi, i kako raspoređuje rezultate
funkcionisanja. Vlasnici su nosioci samostalnosti preduzeća.
Pravna ograničenja
podrazumevaju zakone i propise zemlje,
Ekonomska ograničenja
podrazumevaju
tržišne zakone.
odnosi
mogu biti: između ljudi međusobno, između ljudi i materijalnih
resursa i između samih materijalnih resursa.
Stvaranje vrednosti
se vrši iz tri faze:
faze ulaganja resursa u preduzeće, faze transformacije ulaganja u rezultate i faze
ostvarivanja rezultata.
ulaganja
imaju različite oblike: ljuski rad, materijali i sirovine,
mašine, informacije i znanje itd.
6. Preduzeće kao sistem
Preduzeće je sistem koji se sastoji od međusobno
povezanih elemenata. Sistemi mogu biti: organizacioni (nastaju voljom ljudi),
funkcionalni, instrumentalni, prirodni (ne nastaju voljom ljudi, u skladu su sa zakonima
prirode). Kao sistem, preduzeće se sastoji od više podsistema:
podsistem za
održavanje veza sa okruženjem
- održava vezu preduzeća sa okruženjem,
podsistem za održavanje
- omogućava nesmetano funkcionisanje preduzeća,
podsistem operacija
– podrazumeva procese transformacije ulaganja u rezultate,
podsistem prilagođavanja
prati promene u okruženju preduzeća sa ciljem da upozori
preduzeće na opasnosti ili mogućnosti i
upravljački podsistem
upravlja preduzećem
kao celinom i koordinira rad svih ostalih podsistema.
7. Zašto preduzeća postoje?
Najznačajnije prednosti zajedničkog rada su:
podela rada i specijalizacije zaposlenih,
veće korišćenje tehnike i tehnologije, lakše upravljanje spoljnim okruženjem,
smanjenje tranksacionih troškova i veći podsticaji i bolja kontrola.
Podela rada
je deljenje procesa rada između više članova kolektiva na više zasebnih
radnih zadataka,
Veće korišćenje moderne tehnike i tehnologije
doprinosi povećanju
obima proizvodnje, ekonomije obima – smanjenje prosečnih troškova, ekonomije širine-
smanjenje troškova usled širenja. preduzeća poseduju neophodne resurse potrebne za
praćenje promena u o
kruženju
kao i za različite organizacione mere, Troškovi koji
nastaju u vezi pregovaranja, nadgledanja i vođenja procesa pregovaranja ljudi, nazivaju
se
transakcioni troškovi
. transakcije sa tržišta prenose u preduzeće čime se ono
internalizuje. U cilju povećanja efikasnosti procesa proizvodnje preduzeća različitim
organizacionim i ekonomskim merama mogu da utiču na rad zaposlenih (
podsticaj i
bolja kontrola
)
8. Diferenciranje preduzeća
Osnovni kriterijumi za diferenciranje preduzeća su: karakteristike transformacionog
procesa, veličina i pravni oblik.
Prema
karakteristikama
na proizvodna i uslužna preduzeća, Prema
veličini
na mala,
srednja i velika. Uobičajen pravni oblik preduzeća je privredno društvo. Pravne forme
privrednih društava su društvo lica (ortačko društvo i komanditno društvo) i društvo
kapitala (društvo sa ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo).
9. Proizvodno preduzeće
evra u dinarskoj protivvrednosti i prosečnu vrednost imovine veću od 17.5 miliona evra
u dinarskoj protivvrednosti. Ekonomija veličine je posledica korišćenja opreme velikih
kapaciteta. Velika preduzeća mogu obezbedjivati sredstva iz različitih izvora i pod
povoljnijim uslovima od drugih preduzeća. Velika preduzeća nastaju:
Internim rastom
–
povećanjem obima i širenjem aktivnosti preduzeća ili
Eksternim rastom
(fuzijom dva ili
više preduzeća).
Interni rast
se ostvaruje razvojem sopstvenih kapaciteta preduzeća
(izgradnja nove fabrike, ili razvojem proizvoda preduzeća).
Fuzija
se ostvaruje:
Spajanjem preduzeća
preduzeća se spajaju i svoja prava i
obaveze prenose na novonastalo preduzeće ili
Pripajanjem preduzeća
jedno
preduzeće pripaja drugo, pri čemu drugo preduzeće svoja prava i obaveze prenosi na
prvo.
Interni i eksterni rast
mogu biti:
Horizonraln
i
rast se ostvaruje u okviru
postojeće delatnosti spajanjem dva preduzeća koja proizvode iste ili slične proizvode;
Vertikaln
i
rast se ostvaruje uključivanjem u preduzeće više ili niže faze proizvodno-
prometnog procesa,
Konglometarsti rast
rast se ostvaruje širenjem delatnosti
preduzeća na delatnosti koje nisu ni horizontalno ni vertikalno povezane sa njegovom
dotadašnjom delatnošću. Velika preduzeća mogu nastati i
finansijskim povezivanjem
.
Tako nastaju: holding i koncern.
14. Privredna društva
U Zakonu o privrednim društvima navodi se da je:
„Privredno društvo je pravno lice koje samostalno obavlja privrednu delatnost
radi sticanja dobiti“.
Privredna društva se razlikuju prema načinu osnivanja, veličini
kapitala, pribavljanju kapitala, stepenu rizika i ulozima osnivača, odgovornosti prema
obavezama u poslovnom okruženju, načinu upravljanja, svojinskim karakteristikama,
raspodeli dobitaka i gubitaka i sl.
Društvo lica
nastaje osnivačkim ugovorom i može biti:
Ortačko drištvo i Komanditno društvo.
Društvo kapitala
može biti: Društvo sa
ograničenom odgovornošću i Akcionarsko (deoničarsko) društvo Pored ovih oblika
privrednih društava u našem privednom sistemu postoje još i
preduzetnici,
društvena
preduzeća i javna preduzeća.
15. Ortačko društvo
Ortačko društvo je vrsta preduzeća u obliku privrednog
društva u kome članovi društva (ortaci, partneri, drugari) odgovaraju za obaveze društva
neograničeno i solidarno celokupnom svojom imovinom. Nastaje sporazumom dva ili
viša pravnih lica. Po svojim karakteristikama ortačko društvo je društvo lica. Za
ustupanje udela trećim licima potrebna je saglasnost svih članova. Osnivačka sredstva
formiraju se od uloga ortaka i mogu biti: novac, stvari i prava izražena u novčanoj
vrednosti. Dobici i gubici ortačkog društva se raspodeljuju na jednake delove među
ortacima. Osnivačkim aktom ili ugovorom ortaka vođenje poslovanja se može poveriti:
jednom ortaku, nekolicini ortaka, posebnom organu ili trećem licu (prokuristi). Značajna
mana je i nestabilnost i potreba reorganizacije u slučaju: smrti ortaka, napuštanja
društva od strane nekog od ortaka ili isključivanja nekog od ortaka iz društva.
Prednosti su jednostavno osnivanje i manja društvena kontrola, kao i lakše
obezbeđivanje kapitala za rast i razvoj.
16. Komanditno društvo
Komanditorno društvo je preduzeće u obliku privrednog društva koje osnivaju dva ili
više fizička ili pravna lica, pod zajedničkim poslovnim imenom, od kojih najmanje jedno
