Универзитет у Бањој Луци
Факултет политичких наука
Студијски програм: Политикологија
СЕМИНАРСКИ РАД
Тема: „
ЕКОНОМСКИ ОКВИР МЕЂУНАРОДНЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ
“
Предмет: „
Увод у међународну безбједност
“
Професор: Доц. др Милош Шолаја Студент: Јелена Топић (337/11)
Асистент: Ђорђе Томић, М.А.
Бања Лука, мај 2014. године
САДРЖАЈ
Стр.
1. УВОД...................................................................................................................3
2.
„О расходима за одбрану“................................................................................5
3. ЕКОНОМСКА БЕЗБЈЕДНОСТ.....................................................................6
3.1. ЗНАЧЕЊА ЕКОНОМСКЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ....................................................7
3.2. РЕФЕРЕНТНИ ОБЈЕКАТ ЕКОНОМСКЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ.........................8
3.3. ЕКОНОМСКЕ ПРИЈЕТЊЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ.................................................9
3.4. ТЕШКОЋЕ ИЗРАЧУНАВАЊА ЦИЈЕНЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ.......................11
4. ЗАКЉУЧАК.....................................................................................................12
5. ЛИТЕРАТУРА.................................................................................................13
2
Безбједност значи веома различите ствари, у зависности од времена и мјеста у
људској историји. Сматра се као релативно скорашњи у углавном англоамерички изум
који постаје значајан послије II свјетског рата, и представља најважнију подобласт
академских међународних односа. Током Хладниг рата, приступ студијама безбједности
био је усредређен на државе утолико што су оне схватане као најважнији чиниоци и
предмет безбједности у међународносј политици. Приступ се бавио стратегијом, тежио је
да буде наука, јер су се аналитичари, само са научним приступом могли надати да ће
изградтити поуздан темељ знања о међународној политици на којима би се заснивале
специфичне политике.
До кључног развоја долази 1983. године са објављивањем књиге Берија Бузана –
„Народ, држава и страх.“ Бузан је развио оквир у којем доказује да на безбједност
људских заједница утичу чиниоци из области безбједности, од којих свака има свој фокус
и начин уређење приоритета. Те области су: војна, политичка, економска, еколошка,
друштвена, еколошка.
Као кључно питање везано зе безбједност, јесте како формирати перцепције
безбједности? Према мишљењу теоретичара Ханса Гинтера Брауха, она зависи од погледа
на свијет које имају аналитички и политички одлучиоци. Надовезујући се на енглеску
школу међународних односа, Браух је навео да поглед на свијет може бити хобсовски,
гроцијуски и кантовски. У критичким приступима редефинисаној замисли безбједности
отвара се још једно изутетно важно питање савремених студија безбједности. „Ради се о
настојању да се поузадно одреди када једно друштвено питање, и једно питање уопште,
постаје безбједоносно питање.“
3
Данас је постало уобичајено да свака држава у својим стратешким документима
изложи листу својих безбједоносних циљева, те оквирни прорачун за располижива или
потребна средства за њихово достизање. Истом приликом држава се одређује према
сарадњи и интеграцијама у области безбједности. Повезивање са другим државама у
системе колективне безбједности једна је од могућих политика државе у области
3
Симић,
Наука о безбједности – Савремени приступи безбејдности
, Београд, 2002, стр. 57.
4
