УНИВЕРЗИТЕТ ЏОН НЕЗБИТ
БЕОГРАД
ФАКУЛТЕТ ЗА МЕНАЏМЕНТ ЗАЈЕЧАР
Нада Нешић
ЕКРАНИ ОСЕТЉИВИ НА ДОДИР
ДИПЛОМСКИ РАД
Предмет:
Ментор: Проф. др Драгиса Станујкиц
Студент: Нада Нешић
Зајечар, 2016. година
1. Touch screen екрани
Екран осетљив на додир није нов концепт технологије. Већ годинама се екрани осетљиви
на додир користе као улазни интерфејс на специјализованим уређајима. Тако на
техничком факултету већ одавно постоје ови аутомати за приступ студентском сервису,
па рецимо овакви аутомати су примену нашли у биоскопским ходницим на којима
можете видети репертоар филмова, на банкоматима, док је у свету, наравно
распрострањеност и употреба оваквих уређаја много већа.
Мобилни уређаји су такође већ годинама уназад имали екране осетљиве на додир.
Углавном су се користиле оловке за навигацију по екрану и екрани су били резистивни –
реаговали су на притисак. Али тек изласком иПхоне-а, револуција тоуцх екрана почиње.
Iphone је представио мултитоуцх интерфејс који је омогућавао врло лаку навигацију
прстима и гестовима кроз оперативни систем. Капацитивни екрани су заменили
резистивне који омогућавају лакшу и интуитивнију навигацију прстима без притискања.
Данас је ипхоне (iphone) само један од многих паметних телефона који нуде овакву
функционалност. Постоји више предности које доноси тоуцхсцреен револуција, али могу
издвојити три најбитније:
•
Нова иновативна навигација – узбудљив и флексибилан начин навигације кроз
графички кориснички интерфејс. Превлачење и пинчовање сада даје могућност да се
интерфејс понаша на нов начин са мање напора.
•
Лакоћа употребе – додиривање објеката и дугмића је природнији начин
интеракције у односу на традиционалну интеракцију преко тастатуре и миша.
•
Визуелна стимулација – Приликом додира објеката може да се подеси
одговарајућа анимација која креира визуелни осећај за покрет. Тако чуло вида ужива у
директном и реалном “додиривању” објеката који се покрећу као да нису виртуелни.
Екрани осетљиви на додир имају ограничења због којих постоји сумња да ће бити
замењени.
Највећи проблем код коришћења тастатуре и миша су понављајуће радње које корисник
извршава што доводи до бржег умарања. Колико пута сам само помислила да би било
3
дивно када би рачунар сам записивао моје мисли, да не морам да куцам, седим и жуљам
дупе. Али нажалост, екрани осетљиви на додир нису адекватна замена. На таблет
рачунарима тоуцхсцреен је одлична солуција али и даље није није практично куцати на
овом уређају. Опет, када би на десктоп рачунарима имали тоуцх екране, умориле би нам
се руке од пипања по екрану и држања у издигнутом положају од подлоге. Опет, постоји
и решење да на рачунару имамо две тоуцхсцреен површине. Ону коју гледамо и доњу
која нам замењује тастатуру. Такви рачунари данас и постоје на тржишту. Али овде
долазимо до другог ограничења.
Виртуелне тастатуре нису добра замена за стандардне тастатуре. Куцање на виртуелним
тастатурама није толико продуктивно као куцање по физичкој тастатури. Људи нормално
куцају 60 и више речи по минути што је врло тешко постићи на виртуелној тастатури.
Једно решење је да се виртуелним тастатурама дода сензор који ће креирати одговарајући
феедбацк. Такође постоји решење у гласовним командама али би онда морао да се
промени концепт пословања услед стварања повећане галаме у канцеларијама. И треће
решење је да се креира потпуно нови улазни уређај који ће бити и довољно ефикасан.
Екрани осетљиви на додир су скупљи од стандардних улазних уређаја што ће спречити
масовну адаптацију поготово у бизнису. Поред тога, поправка или замена је врло
неисплатива у односу на тастатуре и мишеве. Чак и брисање отисака са екрана често
одузима време кориснику.
Да би се масовно на светском нивоу прихватио и користио екран на додир неопходно је
да се функционалност технологије докаже на више начина. Иако су таблети замена за
нетбоок-ове на којима могу да се ураде једноставнији послови, многе компаније ће ипак
наставити да користе традиционалне компјутере са тастурама.
Постоје и идеје унапређивања екрана осетљивих на додир, што би помогло овој
технологији да опстане дуже на тржишту.
Екран осетљив на додир омогућује корисницима много више интерактивности и већу
повезаност са уређајем, пошто се интеракција са уређајем врши додирујући оно што
видимо.
4
Брзина руковања, тј. брзина пословања је битан фактор у овој врсти посла, и зато екрани
који реагују на додир добро одговарају и овој радној околини. Једноставност коришћења
пословних система базираних на екранима који реагују на додир омогућује да се неки
посао обави брже него би то било могуће коришћењем других улазних и излазних
јединица, и самим тим повећавајући ефиксност радника. Такође скраћују време потребно
за обучавање нових радника, а и тиме уштеђују послодавцу драгоцено време.
1.2.1 Корисничка самоуслуга
Убрзавање услуга које нека пословница пружа корисницима може се постићи
коришћењем екрана који реагују на додир у склопу са одговарајућим софтwаре-ом.
Чекање у редовима због обављања неких мањих послова попут прегледа стања
корисничког банковног рачуна или куповање разних карата или бонова путем е-
трговине, знатно се скраћује коришћењем екрана који реагују на додир. Корисници се
могу пријављивати и одјављивати на улазу односно излазу путем екрана који реаграју на
додир што такође скраћује време чекања других корисника у реду.
1.2.2 Контролни и аутоматизацијски системи
Интерфејс кој пружају екрани који реагирају на додир могуће је врло есистемима
у распону од контроле индустријских процеса до кућне аутоматизације. Радни простор се
штеди интеграцијом улазних јединица и излазних, тј. приказних јединица, што је управо
случај код екрана који реагујуу на додир. И још, уз додатак графичког интерфејса,
оператери односно контролори могу једноставно надзирати и контролирати комплексне
системе у стварном времену. У кућном окружењу, екрани који реагују на додир могу
приказивати стање разних кућних апарата попут перилица, алармних система, сијалица,
грејања итд. Такође се преко екрана који реагују на додир ти уређаји могу и
контролисати, дакле палити и гасити светла, појачавати и смањивати грејање,
укључивати и искључивати аларме итд.
6
