Beogradska poslovna škola
Finansije, računovodstvo i bankarstvo
Predmet: Ekonomija
Tema: Efekti lokacije, ekonomska
geografija i regionalna politika
Student:
Profesor:
Br indeksa:
Beograd, 2012.godine
Sadržaj
1.0 Uvod
........................................................................................................
1
2.0 Efekti lokacije
..........................................................................................
2
2.1 Regionalna nezaposlenost
.............................................................
4
2.2 Periferan položaj i stvarna geografija
..........................................
5
3.0 Ekonomska geografija Evrope
................................................................
6
3.1 Komparativna prednost
.................................................................
9
3.2 Komparativna prednost i specijalizacija
......................................
9
3.3 Algomeracija i nova ekonomska geografija
................................
10
4.0 Regionalna politika EU
.........................................................................
11
4.1 Regionalne integracije
................................................................
13
4.2 Način sprovođenja regionalne politike
.......................................
16
5.0 Zaključak
...............................................................................................
17
6.0 Literatura
..............................................................................................
18
2.0 Efekti lokacije
Isključivanjem svih sila disperzije osim „lokalne konkurencije“ i kružne
uzročnosti vezanu za troškove ( uz pretpostavku da preduzeće ne kupuje
repromaterijal),ostavlja se samo jedna pretpostavka u prilog alomeracije i jedna u prilog
disperzije:
Sila koja podtiče aglomeracije ukazuje na to da bi preduzeće, uz ostale
naizmenjene okolnosti, radije bilo smešteno na velikom tržištu, tj. bilo blizu većeg
dela svoji potrošača nego što bi to bio slučaj kada bi se nalazilo na malom tržištu.
Sila disprzije ukazuje na to da bi preduzeće, uz ostale neizmenjene okolnosti,
radije bilo na tržištu gde postoji mali broj lokalni konkurenata, odnosno na malom
tržištu.
Poslednja pretpostavka pomoću koje se pojednostavljuje celokupna slika je da se
zanemari kružna uročnost sile aglomeracije vezana za tražnju. Jedan načina jeste da
pretpostavka da radnici troše sav svoj dohodak u regionu iz koga potiču, bez obzira na to
gde rade. Prema tome, tržište na jugu je veće, ali preduzeća koja se pomeraju na jug
istivremeno ne povećavaju tržište.
Prema činjenicama, evropske integracije su bile praćene efektima lokacije unutar
država koje se prilično razlikuju od efekta između tih država. Evropske integracije su
povezane sa još većim stepenom disperzije ekonomske aktivnosti u tom smislu da su
brojke vezane za BDP per capita imale tendenciju konvergencije od nacije do nacije. U
većini država članica, regionalni dispariteti su rasli kako su se evropske integracije
produbljivale. Ključni faktor je kretanje kapitala i rada.
Radnici se vrlo retko odlučuju da se sele izvan nacionalnih granica u EU.
Mobilnost radne snage između regiona unutar jedne zemlje je veća ali i dalje se tu ne radi
o velikim brojkama, što se može ustanoviti na osnovu ogromnih razlika u stopama
nezaposlenosti na nivoima regiona.
2
U posleratnom periodu dogodilo se ogromno pomeranje stanovništva iz seoskih
regiona u urbana područja i bilo je čestih slučajeva prelaženja regionalnih granica,
zabeležen je visok stepen kretanja kapitala i obučenih radnika između regiona iste države.
U slučaju kada su svi faktori savršeno pokretljivi unutar zemalja, ali nepokretljivi između
država, otklanjanje barijera za trgovinu omogućava zemljama da se specijalizuju u onim
sektorima u kojima imaju komparativne sposobnosti. Dobit u efikasnosti do koje dolazi
omogućava svim zemljama da povećaju svoj prozvod. Strane direktne investicije i
mobilnost studenata, ukazuju na to da bi evropska integracija bila praćena i
konvergencijom nacionalnih dostignuća u tehnologiji, što bi oni koji su u zaostatku u
tehnološkim dostignućima stizale one koji su lideri u toj oblasti. Izostajanje mobilnosti
faktora znači da sile aglomeracije nisu dominantne na nacionalnom nivou, tj ciklusi
kružne uzročnosti, koji bi mogli da dovedu do toga da celokupna privredna aktivnost
napusti određeni region, nemaju šanse ni da budu započete. Kada se prozvodni faktori ne
kreću preko nacionalnih granica, sile aglomeracije koje deluju na nivou sektora mogle bi
da dovedu do toa da se zemlja specijalizuje u određenim sektorima. Mnogo veća
mobilnot faktora u okviru nacija omogućava da povezivanje unapred i povezivanje
unazad funkcionišu.
1
1
Noldvin R. / Viploš Č. (2010)
Ekonomija evropskih integracija
. Data status, Beograd
3
