227
10
Berzansko poslovanje na Internetu
Berza je fizički i poslovno organizovan prostor, na kome se po strogo utvrĎenim pravilima
trguje hartijama od vrednosti, novcem
i stranim sredstvima plaćanja. Berza je institucija
finansijskog trţišta, ali je i sama po sebi finansijsko trţište. Berze kao institucije
organizovanog finansijskog trţišta kapitala, predstavljaju samostalne organizacije koje
poseduju sopstveni poslovni prostor (zgradu
), članstvo i poslovna pravila. Iako berze u
promet ne unose svoje hartije od vrednosti, niti same kupuju i prodaju hartije od vrednosti,
one spadaju u finansijske institucije, ali nisu intermedijarne finansijske institucije.
Predmet trgovanja na berzi mora da bude tipiziran i standardizovan kako bi bio lako
za
menljiv, i time trgovina njime jednostavna, brza i efikasna. Ovo omogućava odsustvo
predmeta trgovanja sa mesta na kom se trguje.
Trgovina se odvija po posebnim pravilima berze, obično potvrĎenim od strane drţavne vlasti.
Na berzi se samo zaključuju poslovi, dok se isporuke i plaćanja odvijaju van berze.
Pravila trgovanja na berzi izrasla su iz običajnog trgovinskog prava i uobličavala su se
zajedno sa postepenim nastankom berze tokom razvoja trţišta i trţišnih odnosa. Ova pravila
imaju dvostruku funkciju:
da obezbede standardizaciju predmeta trgovine i samih pravila trgovanja, i
da pruţe zaštitu učesnicima u trgovanju.
Pravila ureĎuju način rada berzanskih sluţbi. Ona su kodifikovana u zbornike pod različitim
nazivima.
Polazeći od vrste berzanskog materijala, berze se mogu podeliti na robne berze i finansijske
berze.
Na robnim berzama se trguje različitim vrstama roba (ţito, krompir, meso, kafa,
nafta, obojeni metali, nemetali, pamuk, šećer, vuna, zlato, kalaj, itd.)
Finansijske berze mogu biti univerzalne i specijalizovane.
Univerzalne berze su one berze na kojima se trguje hartijama od vrednosti, najčešće onima
koje predstavljaju finansijske instrumente na trţištu kapitala (vlasničkim i dugoročnim
duţničkim hartijama), ali nije isključeno ni trgovanje kratkoročnim hartijama, zatim novcem,
devizama, finansijskim derivatima (fjučersima i opcijama) i zlatom.
Na specijalizovanim berzama se trguje samo odreĎenim berzanskim materijalom. One mogu
biti berze efekata
– ako se sa njima kupuju i prodaju samo dugoročne hartije od vrednosti,
devizne berze, berze zlata i plemenitih metala, itd. Postojanje berze, odnosno berzanske
trgovine na nekom trţištu, ukazuje da je to trţište sugurno i da nije pod uticajem netrţišnih
rizika u poslovanju. Jačanje berzanskog poslovanje ukazuje na porast sigurnosti u odreĎenoj
privredi.
Ključna funkcija berze je da obezbedi kontinuelno trţište hartija od vrednosti po
cenama koje ne odstupaju bitno od onih po kojima su prethodno prodate.
Kontinuitet trţišta smatra se neophodnim za očuvanje likvidnosti hartija od vrednosti bez
kojih bi se teško mogla privući sredstva investitora koji u njih ulaţu. Kontinuitet trţišta
smanjuje kolebanje cena hartija od vrednosti što dalje povećava njihovu likvidnost, odnosno
228
sposobnost konverzije u gotovinu putem prodaje.
Berza utvrĎuje i publikuje cene hartija od
vrednosti. Cene pojedinih hartija od vrednosti utvrĎuju se na bazi efektivne kupovine i
prodaje, odnosno ponude i traţnje konkretne hartije od vrednosti. Objavljujući pregled cena
različitih hartija od vrednosti i zahtevajući da se finansijski izveštaji preduzeća koja ih emituju
učine dostupnim javnosti, berze omogućavaju postojećim i perspektivnim ulagačima da
procene rizik i rentabilnost svojih ulaganja i usmere ih u skladu sa svojim preferencijama
prema riziku i rentabilnosti.
Berza je duţna da u svom poslovanju obezbedi:
zakonito obavljanje trgovine na berzi,
zaštitu interesa učesnika na berzi,
poštovanje pravila i standarda berze koji se odnose na ponašanje učesnika
učesnika na berzi, i
informacije za javnost o svim činjenicama značajnim za rad berze.
Danas su retka trţišta na kojima ne deluje bar jedna berza. Najvaţniji berzanski centri su
Njujork, London, Tokio, Frankfurt i Čikago. Najveća je Njujorška berza hartija od vrednosti.
Na prostoru jugositočne Evrope rade Beogradska berza, Sarajevska, Banjalučka,
Zagrebačka, Varaţdinska, Ljubljanska, Budimpeštanska, Atinska, Bugarska, Makedonska i
Crnogorska berza.
Brokerske
kuće u svetu predstavljaju veoma moćne finansijske organizacije koje imaju više
stotina zaposlenih sa izuzetno jakom tehničkom i organizacionom strukturom. Standardnu
organizaciju jedne brokerske kuće u svetu predstavljaju sledeće organizacione jedinice:
Odeljenje za prijem naloga i rad sa klijentima (Sales). Ovo odeljenje konataktira
klijente u cilju prikupljanja naloga za trgovanje, evidenciju ugovora, savetodavne
usluge klijentima itd.
Prikupljene informacije o klijentima oni dostavljaju odeljenju za evidenciju računa
(Accounts) koje evidentira račune novih klijenata.
Odljenje za prijem naloga dostavlja prikupljene naloge odeljenju za trgovanje
(Order room) koje na osnovu tih naloga trguje na berzama (Exchanges) ili na
vanberzanskom trţištu (OTC)
Rezultati trgovanja se dostavljaju odeljenju za post-
trgovačke operacije
(Purchase and Sales) koje na osnovu obavljenih trgovanja informiše klijenta o
izvršenom trgovanju i vrši operaciju kliringa, odnosno definiše kome klijentu treba
uplatiti novac, a kome prebaciti kupljene hartije. Na osnovu tih specifikacija ovo
odelj
enje daje nalog klirinškoj kući (Clearing corporation) da prenese hartije od
vrednosti na račun kupca hartija, a takoĎe daje nalog poslovnoj banci da uplati
novac za prodate hartije od vrednosti na račun prodavca hartija.
Odeljenje za knjigovodstvo (Accounting) obavlja standardne knjigovodstvene
poslove.
Odljenje za obračun dividende vrši obračun i uplatu dividende klijentima čije
račune odrţava brokerska kuća.
Sve ove operacije odvijaju se potpuno automatski, a komunikacija izmeĎu odeljenja je u
potpunosti bazirana na elektronskoj razmeni podataka.
A broker is an
individual or party
(brokerage firm) that
arranges transactions
between a buyer and a
seller for a commission
when the deal is
executed.
230
IS brokerskih kuća
U cilju obavljanja ovih svojih delatnosti brokerske kuće poseduju informacione sisteme koji
su razvijani uglavnom u Windows okruţenju. Informacioni sistemi koje poseduju brokerske
kuće u velikoj meri zavise od vrste trţišnih materijala kojima trguju berzanski posrednici
trguju. Standardni naziv za IS brokerske kuće je backoffice. Berzanski posrednici mogu imati
sledeće aplikacije :
Berzanski posrednici koji daljinski trguju na Beogradskoj berzi akcijama i obveznicama
imaju klijentsku aplikaciju Beogradske berze. Ta aplikacija im omogućava da obavljaju
sve operacije u vezi trgovanja na Berzi i da rezultate trgovanja (informacije o trgovanju)
dobijaju u vidu XML fajlova koje onda mogu koristiti u okviru svojih backoffice programa.
Berzanski posrednici koji trguju drţavnim hartijama od vrednosti (dugoročnim
obveznicama i blagajničkim zapisima NBS) i akcijama obavezni su da imaju aplikaciju
Centralnog registra pomoću koje vrše provere i preknjiţavanja u Centralnom registru.
Za sve ostale poslove (osim komunikacije sa Berzom i Centralnim registrom) brokeri
koriste sopstvene backoffice aplikacije. Te aplikacije su uglavnom bazirane na Windows
platformi, a kao razvojni alati su korišćeni MS Access, Visual Fox i Visual Basic. One
omogućavaju generisanje standardnih izveštaja za Komisiju, Berzu i ostale institucije.
Iz ovoga se vidi da brokerske kuće koriste u proseku tri različite aplikacije izmeĎu kojih nema
direktne razmene podataka, što znatno usporava rad brokera i povećava mogućnost greške.
Aplikacija koju brokeri koriste za rad sa Centralnim registrom se zove Beoklijent. Ona
omogućava brokerima da evidentiraju vlasnički i trgovački račun za klijenta, kao i da prate
aktivnosti nakon trgovanja na Berzi, odnosno da provere da li je kupac dobio hartije, a
prodavac novac nakon završenog trgovanja na Berzi. Meni za otvaranje vlasničkog računa
pomoću aplikacije Centralnog registra prikazan je na Slici 63.
231
Slika 63. Otvaranje vlasn
ičkog računa za klijenta
Koristeći ovu aplikaciju Centralnog registra broker moţe da obavlja sledeće operacije:
Otvaranje računa HoV
Preknjiţavanje sa jednog računa na drugi
233
učitavanje fajlova sa podacima od drugih učesnika u trgovanju i obrada učitanih
podataka.
Brokerske kuće vezu sa Beogradskom berzom (članovi Berze) i Centralnim registrom
(članovi CR HoV) uglavnom odrţavaju uz pomoć ISDN veza, a zastupljenost „frame relay‖-a
je nešto manja.
Komunikacija meĎu učesnicima u trgovanju
U tabeli je data opšta struktura informacija koje se razmenjuju izmeĎu brokerske kuće i
ostalih učesnika u trgovanju.
Klijent -> Broker
Nalog za trgovanje (telefonom, pismeno)
Broker -> Klijent
Informacije o trgovanju (telefonom, pismeno)
Broker -> Berzi
Nalog za trgovanje (elektronski)
Berza -> Brokeru
Informacije o trgovanju (elektronski)
Broker -> CR
Provera klijenata (elektronski)
CR -> Broker
Informacije o klijentu (elektronski)
Komisija -> Broker
Zahtev za izveštajima (telefonom ili pismno)
Broker -> Komisija
Izveštaji (pismeno)
Broker -> Banka
Provera klijenta (pismeno)
Banka -> Broker
Informacije o klijentu (pismeno)
Komunikacija izmeĎu Berze, Centralnog registra i brokera je u najvećoj meri automatizovana
i odvija se elektronskim putem. Osnovni nedostatak te komunikacije je što se koriste
sopstveni protokoli koji nisu usklaĎeni sa svetskim standardima, što predstavlja problem za
strane učesnike u trgovanju.
Komunikacija izmeĎu Komisije za hartije od vrednosti i ostalih učesnika na trţištu kapitala
uglavnom se odvija na nivou pisanih dokumenata
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
