АКАДЕМИЈА ТЕХНИЧКО-УМЕТНИЧКИХСТРУКОВНИХ СТУДИЈА
БЕОГРАД ОДСЕК ВИСОКА ШКОЛА ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ И
РАЧУНАРСТВА
СЕМИНАРСКИ РАД
из предмета Елементи електроенергетских система
Корона
Професор:
Студенти:
Др Ивана Влајић-Наумовска
Анђела Јокановић НЕТ-59/21
Београд, 2022.
4
урањање у растоп (на пример у растоп цинка или вруће поцинкавање), вруће
прскање (шопирање), платирање, наваривање, дифузијску метализацију, напаривање,
галванизацију или електроплатирање, хемијску редукцију и тако даље. Неорганске
неметалне превлаке постижу се емајлирањем, оксидацијом, на пример брунирањем
челика и анодизацијом или елоксирањем алуминијума (анодна оксидација), затим
фосфатирањем, хроматирањем, платинирањем и слично, док се органске превлаке
наносе премазивањем бојама и лаковима, пластификацијом, гумирањем,
битуменизацијом, оматањем фолијама и друго
У корозивно отпорније техничке материјале спадају: бакар, алуминиј, магнезиј, цинк,
олово, коситар, жељезо, никл, кром, кобалт, кадмиј, сребро, злато, платина, паладиј и
иридиј.
Корозија се разликује и према облику и месту разарања материјала. Општа корозија
захвата целу површину материјала (на пример рђање угљеничног челика у води и у
ваздуху), местимична (локална) напада само делове површине (на пример јамичаста
корозија или питинг нерђајућега челика у неким хлоридним растварачима),
интеркристална (интергрануларна) продире у материјал уздуж граница између зрна
(на пример разарање неких нерђајућих челика у киселим растворима), а селективна
(изборна) напада само становиту фазу или компоненту сложеног материјала (на
пример децинкација месинга у води). Могу се споменути и корозијске појаве које се
очитују уз истодобне штетне утицаје механичке, биолошке или друге нарави. ТаkVа
је на пример напетосна корозија, уз статичка напрезања материјала, и микробна
корозија, која се одвија уз деловање бактерија (честа на челику у тлу).
1.1 Хемијска корозија
Хемијска корозија најчешће је оксидација метала спајањем с кисеоником при
излагању сувим гасовима који садрже кисеоник или његова једињења (на пример
угљен диоксид), и то пре свега у врућем ваздуху или у гасовима изгарања. Производ
таkVе корозије је оксид, који формира слој на металу или се од њега одваја. У првом
случају, који је чешћи, с повећањем дебљине слоја оксидација тече све спорије, а у
другом се наставља неометано. Према тој је корозији један од најотпорнијих метала
челик високолегиран хромом и алуминијумом, а најлошији су магнезијум и његове
легуре.
1.2Електрохемијска корозија
Електрохемијску корозију узрокује деловање корозијских галванских чланака
насталих на површини метала изложеној електролиту. Неплеменитији делови
површине притом су аноде, на којима се метал троши јонизацијом, растварањем у
електролиту уз истодобно ослобађање вишка електрона (електрохемијска
оксидација), који кроз метал путују према племенитијим деловима површине,
катодама, где се вежу с оксидансима (такозваним деполаризаторима) из околине
(електрохемијска редукција). У воденим електролитима најчешћи су оксиданси
5
растворени кисеоник и водоникови катјони. На те примарне реакције на електродама
корозијског чланка обично се надовезују секундарне реакције, које често дају чврсте
продукте, међу којима је најпознатија рђа, смеса хидратираних жељезних оксида.
Неки чврсти продукти (на пример патина на бакру и његовим легурама), за разлику
од рђе, коче корозију.
Слика 1.2. – Хемијска и електрохемијска корозија
1.3Посебне корозијске појаве
Посебне корозијске појаве јављају се истодобно с деловањем механичких,
биолошких и електричних утицаја. Уз статичка напрезања настаје напетосна
корозија (енг. стресс цорросион), а уз динамичка напрезања корозијски замор (енг.
цорросион фатиqуе). Уз ерозију или уз кавитацију настаје ерозијска корозија,
односно кавитацијска корозија. Тарна корозија (енг. фреттинг цорросион) појављује
се на додирним површинама два дела који су у употреби изложени смицању, и то
најчешће уз вибрације. Биолошка корозија или биокорозија настаје уз деловање
метаболизма живих бића на процес (на пример корозија у тлу у присутности
анаеробних бактерија). Посебну врсту корозије узрокују лутајуће струје у тлу и у
води.
Према геометрији, то јест према облику разарања металног профила корозија може
бити општа, локална, селективна и интеркристална. Општа корозија захвата читаву
изложену површину метала, а може бити равномерна или неравномерна.
Микроскопски гледано није ни равномерна корозија свуда једнако брза, па обично
узрокује огрубљивање глатке металне површине. Ипак је таkVа корозија у пракси
најмање опасна јер се лако може пратити процес и предвидети кад је неопходно
метални предмет заменити новим. Опаснија је, наравно, неравномерна општа
корозија. Локална корозија може бити пегаста (шкољкаста), то јест ограничена на
поједине веће делове металне површине, или тачкаста (јамичаста), то је уско
локализована на жаришта приближно кружног пресека, при чему је дубина
корозијског оштећења неколико пута већа од почетног промера. Разуме се да је
