Универзитет у Београду
Хемијски факултет
Семинарски рад:
Енергија активације и катализатори
На који начин се у организму убрзавају изузетно споре реакције?
Београд, јул 2013
Наставни предмет: Методика наставе 1
Професор: др Драгица Тривић
Кандидат: Јована Дивић
Број индекса: ПХ03/2011
Датум предаје семинарског рада: 25. 6. 2013
Оцена ( број ЕСПБ бодова):
У Београду :
Слика 1: процес фотосинтезе настајање глукозе и кисеоника
Сагоревање дрвета, угља, нафте такође представљају хемијске реакције код којих долази
до издвајања топлоте па се користе као извор топлотне енергије за загревање.
Слика 2: сагоревање дрвета
Варење хране представља велики број хемијских реакција које се одвијају у пробавном
тракту.
Хемијске реакције
представљају хемијске промене при чему настају друге супстанце.
Свима је познато да се неке хемијске реакције одигравају веома брзо, док друге за разлику
од њих се дешавају споро. Област хемије која се бави проучавањем брзине хемијских
реакција назива се
хемијска кинетика.
Брзина хемијске реакције
представња промену концентрације реактаната или производа
хемијске реакције у току неког времена.
Слика 3: „спора“ реакција Слика 4: „брза“ реакција
(Практикум из опште хемије за студенте I године Хемијског факултета, Маја Груден –
Павловић, Сања Гргурић – Шипка, Соња Грубишић, С. Р. Никетић, Хемијски факултет
Универзитет у Београду)
На брзину хемијске реакције делују многи фактори као сто су:
1. природа реактаната –
на овај фактор не можемо да утичемо. Реактанти су такви какви
јесу и ми њихову природу не можемо да променимо. Опште правило је да су реакције које
се одвијају између јонских супстанци у воденој спредини брже, док су реакције између
ковалентних молекула спорије.
2. концентрација реактаната
– брзина хемијске реакције је пропорционална производу
концентрација супстанци, степеноване стехиометријским коефицијентима, које учествују у
датој хемијској реакцији:
aA + bB
C
v = к [A]
a
[B]
b
к – константа брзине хемијске реакције
а,b – стехиометријски коефицијенти у реакцији
[A], [B] – моларне концентрације супстанци А и В
Повећавањем концентрације реактаната долази до повећања броја честица реактаната, а
самим тим до вероватноће ефикасних судара.
3. утицај температуре
– повећавањем температуре долази до пораста покретљивости
честица тј. до повећања кинетичке енергије честица. На тај начин долази и до веће
