Универзитет Унион „Никола Тесла“ – Београд
Факултет за пословне студије и право
Семинарски рад из предмета
МЕЂУНАРОДНО ЈАВНО ПРАВО
Тема:
ЕВРОПСКА УНИЈА
Ментор:
Студент:
Проф. Даница Смиљанић
Лука Јаковљевић
Група 3. бр. индекса: I0339 – 2015.
Трстеник, август 2017. године
САДРЖАЈ
Увод.................................................................................................................1
Настанак и развој ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ.......................................................2
Економска монетарна унија..........................................................................4
Уговор из Мастрихта....................................................................................6
Карактеристике ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ...........................................................8
Органи ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ......................................................................... .9
ЗАКЉУЧАК................................................................................................... 12
ЛИТЕРАТУРА................................................................................................ 13
4
НАСТАНАК И РАЗВОЈ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ
Иако идеја о уједињеној Европи сеже далеко у прошлост, тек се педесетих
година XX века бележе први кораци ка данашњој Европској Унији. Велика
разарања која су се десила на тлу Европе у току Првог и Другог светског рата,
отворила су простор за размишљање о томе како превазићи постојеће
антагонизме међу европским државама и учинити да се рат не понови.
Требало је наћи заједнички именитељ око кога би све, или већина држава
Европе, међу којима и, у Другом светском рату побеђене, Немачка и Италија,
могле да се уједине. Поред тога, снажан подстицај уједињењу стигао је изван
Европе, од Сједињених Америчких Држава (САД). Увидевши да разрушена
Европа не може бити достојан економски партнер, нити савезник у борби
против надолазећих комунизма из СССР – а, САД су одлучиле да
финансијски помогну послератну консолидацију Европе. Маршалов план
финансијске помоћи Европи (1974. године), назван по тадањшем америчком
државном секретару, као један од услова за расподелу средстава
подразумевао је удруживање европских држава и њихову координацију. Као
почетак интеграције европских држава сматра се 9. мај 1950. године. Тог дана
је Роберт Шуман, француски министар спољних послова, на основу идеје
Жана Монеа
1
на конференцији за штампу представио предлог, упућен пре
свега немачкој влади, за стварање наднационалне организације
2
која би се
старала о производњи угља и челика.
1
Жан Моне – Визионар и неофункционалиста, шеф послератне француске националне комисије за
планирање. Моне је био један од креатора плана економског опоравка и модернизације Француске након
Другог светског рата. Идеја о интеграцији западноевропских држава развијена је унутар комисије за
планирање под његовим руководством, а потом јавности представљена у Шумановој декларацији.
2
Наднационалност – Да би једна организација била наднационална она у себи мора истовремено садржати
следеће елементе наднационалности: 1. Постојање органа у којем службеници организације раде искључиво
у интересу организације; 2. Одлуке које доноси организација директно обавезују физичка и правна лица у
државама чланицама; 3. Постојање судског органа чија је надлежност обавезна (државе чланице не могу
бирати да ли ће своје спорове решавати пред овим судом), а одлуке су обавезујуће и коначне; 4. Постојање у
којем нису представљене државе, већ народи, а који може доносити обавезујуће одлуке.
5
Основна идеја Шуманове декларације
3
, како се назива документ у којем је
садржан овај предлог, је обједињавање праве над ресурсима који су у првој
половини XX века били главни адут зараћених страна у два светска рата.
3
Извод из Шуманове декларације – „Европа неће бити створена одједном или по неком јединственом плану.
Биће изграђена путем конкретних достигнућа која најпре стварају фактичку солидарност. Сједињавање
производње угља и челика требало би да одмах створи заједничке основе за економски развој као први корак
ка европској федерацији и да промени судбину оних региона који су дуго били посвећени производњи
муниције за ратовање, чије су жртве најчешће били“.
