UNIVERZITET SINGIDUNUM
FAKULTET ZA TURISTIČKI I HOTELIJERSKI MENADZMENT
DIPLOMSKI RAD
NA TEMU
:
Evropska Unija sa posebnim osvrtom na Evropsku
Komisiju i njen uticaj na evropski turizam
Profesor: Kandidat:
Prof. Dr Gordana Gasmi Mizdrak Nikola
Br. indeksa III-8/2007
Beograd, 2009.
2
SADRŽAJ:
Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4
1. Počeci Evropske Unije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
2. Evropska Unija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
2.1 Neki od osnovnih principa funkcionisanja EU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .8
2.2 Najvažnije institucije Evropske Unije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
2.3 Izvori prava Evropske Unije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .13
3. Evropska Komisija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
3.1 Sastav i unutrašnja organizacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
3.2 Nadležnost Evropske Komisije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .16
3.3 Ugovor iz Amsterdama i dopune u odnosu na Komisiju EU . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
3.4 Evropska Komisija nakon ugovora iz Nice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
3.4.1 Sastav Komisije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19
3.4.2 Sastav Komisije posle čirenja EU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
3.4.3 Naimenovanje Komisije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .20
3.4.4 Jačanje pozicije predsednika Komisije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .20
4. Komisija EU i njen uticaj na turizam kroz dopunjenu Lisabonsku strategiju . . . . . . . 21
4.1 Turizam i dopunjena Lisabonska strategija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .21
4.1.1 Širenje sektora turizma u EU. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
4.1.2 Izazovi sa kojima se suočava turizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
5. Dopunjena evropska turistička polisa (kroz dopunjenu Lisabonsku strategiju) . . . . . .24
5.1 Glavne mere koje utiču na turizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .24
5.1.1 Unapređivanje regulative u oblasti turizma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24
5.1.2 Uredbe-koordinacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
5.1.3 Primena evropskih finansijskih instrumenata. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
5.2 Promocija održivosti sektora turizma u EU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27
5.2.1 Evropska agenda 21 o turizmu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .27
5.2.2 Posebna akcija podrške u cilju održivosti evropskog turizma . . . . . . . . . . . . .28
5.3 Povećanje razumevanja i vidljivosti turizma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
5.3.1 Napredovanje u razumevanju evropskog turizma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
5.3.2 Podržavanje promocije evropskih destinacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
5.3.3 Promocija marketinga u turizma. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .30
5.4 Percepcija javnog mnjenja u EU o turizmu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .30
6. Inicijativa Evropske Komisije za održivim razvojem turizma. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33
7. Programi Evropske Komisije i uticaj istih na turizam Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .35
4
UVOD
Kroz ovu temu sam pokušao da prikažem neke od osnovnih principa funkcionisanja
Evropske unije, sa posebnim osvrtom na Evropsku Komisiju i promene koje su se
dešavale u toj instituciji (promene u odnosu na njene nadlažnosti) tokom primenjivanja
svakog od donetih ugovora, počev od Ugovora iz Mastrihta ,preko Ugovora iz
Amsterdama pa sve do ugovora iz Nice. Svaki od ovih Ugovora je donosio neke nove
nadležnosti, promene u sastavu i jačanju Evropske Komisije kao institucije Evropske
Unije.
Evropska Komisija je imala mnogo udela u formiranju raznih programa i akcija koji su
pomogli razvoju Evropskog turizma ,pospešili njegovu konkurentnost na Svetskom
tržištu koje postaje sve razvijenije i raznovrsnije, a i u održivom razvoju turizma, koji će
nam pomoći da u dužem vremenskom periodu očuvamo turističke regije i atrakcije (kako
prirodne tako i kulturne) Evrope, za generacije koje dolaze.
Evropska Komisija je programima i savetima pomogla i Srbije u borbi za održivost
prirodnih i kulturnih resursa i razvoju turizma. A jedan od tih programa koji je prikazan u
ovom radu je ‚‚IPA program prekogranične saradnje Rumunije i Srbije od 2007- 2013
god. ,,
5
1.
POČECI EVROPSKE UNIJE
Prvi korak ka evropskoj integraciji učinilo je šest zemalja: Belgija, SR Nemačka,
Francuska, Italija, Luksemburg i Holandija, koje su 1951. godine osnovale zajedničko
tržište uglja i čelika (Pariski ugovor o osnivanju Evropske zajednice za ugalj i čelik
(ECSC) od 18. aprila 1951. godine). Ovo tržište je okupilo ove države kao ravnopravne
učesnike koji sarađuju u okviru zajedničkih institucija, sa ciljem da se u još nestabilnoj
situaciji posle Drugog svetskog rata obezbedi mir između pobedničkih i pobeđenih nacija
Evrope. Ubrzo je usledilo i osnivanje Evropske zajednice za atomsku energiju
(EVROATOM), osnovane 25.marta 1956.godine.
Ovih šest zemalja - "Evropa šestorice" (Evropa 6) je zatim odlučilo da 1957. godine
stvori Evropsku ekonomsku zajednicu (EEC) zasnovanu na zajedničkom tržištu širokog
niza roba i usluga (Rimski ugovor o osnivanju Evropske ekonomske zajednice (EEC) i
Evropske zajednice za atomsku energiju (Euratom) od 25. marta 1957. godine). Carine u
trgovini između ovih šest zemalja potpuno su ukinute 1. jula 1968. godine, a tokom 60-ih
godina 20. veka utvrđene su i zajedničke politike - konkretno u oblasti trgovine i
poljoprivrede.
Ovaj poduhvat bio je toliko uspešan da su i Danska, Irska i Velika Britanija odlučile da
se pridruže Zajednicama - "Evropa devetorice" (Evropa 9). Prvo proširenje od šest na
devet članova izvršeno je 1973. godine. U isto vreme, Zajednice su preuzele nove zadatke
i uvele nove politike: socijalnu, regionalnu i ekološku. U cilju sprovođenja regionalne
politike 1975. godine osnovan je Evropski fond za regionalni razvoj.
Dalji razvoj ove najznačajnije evropske integracije išao je preko Jedinstvenog
evropskog akta 1986.godine, da bi politička integracija bila krunisana Mastrihtskim
ugovorom 7.februara 1992.godine kada je stvorena Evropska unija (Ugovor iz Mastrihta
stupio je na snagu 1.novembra 1993). Ugovorom iz Amsterdama od 17.juna 1997.godine
(stupio na snagu 1.maja 1999), izvršene su izvesne reforme u Uniji sa ciljem jačanja
saradnje i pojednostavljenja sistema Evropske unije. To je već bila "Evropa
petnaestorice" ( Evropa 15).
Od 1.januara 1999.godine u Evropskoj uniji započela je treća etapa izgradnje Evropske
monetarne unije uvođenjem jedinstvene evropske valute - evra. U prelaznom periodu od
1.januara 1999. do 31.decembra 2001.godine plaćanja su mogla da se vrše u evru i u
nacionalnim valutama, a od 1. januara 2002.godine u članicama Evropske monetarne
unije banknote i kovani novac denominirani u evru su jedino zakonsko sredstvo plaćanja.
Godine 2004. prijemom novih deset država u članstvo Evropske unije (Češka, Estonija,
Kipar, Letonija, Litvanija, Malta, Mađarska, Poljska, Slovačka i Slovenija,
7
2.
EVROPSKA UNIJA
Evropska unija je regionalna evropska organizacija država u kojoj evropske države
ostvaruju svoje interese kroz saradnju i zajedničko vođenje spoljne politike i
bezbednosne politike potvrđivanjem svoga identiteta na međunarodnom planu,
uspostavljanjem ekonomske i monetarne unije, stvaranjem jedinstvenog ekonomskog
prostora bez unutrašnjih granica i jačanjem privredne i društvene kohezije među
državama članicama. Takođe, one ostvaruju saradnju u oblasti pravosuđa i unutrašnjih
poslova zajedničkim i jedinstvenim uređivanjem pitanja iz tih oblasti, zaključivanjem
regionalnih multilateralnih, umesto bilateralnih, međunarodnih ugovora, jedinstvenim
rešavanjem pitanja prelaska granica u Evropskoj uniji, viza, imigracije, azila,
formiranjem zajedničke evropske policije (EUOROPOL) radi suzbijanja najtežih oblika
međunarodnog kriminala vezanog za ratne zločine, promet oružja i droge i finansijske
malverzacije.
Evropska unija, za sada, nema svojstvo pravnog lica. Međutim sve tri napred navedene
evropske
zajednice,
osnovane
pedesetih
godina,
zadržale
su
svaka
svoj
međunarodnopravni subjektivitet.
DRŽAVE ČLANICE
stanje: februar 2007.
Države članice EU 15:
1. Austrija ; 2. Belgija ; 3. Danska; 4. Finska; 5. Francuska; 6. Grčka ;
7. Holandija; 8. Irska; 9. Italija; 10. Luksemburg ; 11. Nemačka; 12. Portugal;
13. Španija; 14. Švedska; 15. Velika Britanija
Države članice od 01. 05. 2004. - EU 25:
16. Češka; 17. Estonija; 18. Kipar; 19. Letonija; 20. Litvanija; 21. Mađarska; 22. Malta;
23. Poljska; 24. Slovačka; 25. Slovenija
Države članice od 01. 01. 2007. - EU 27:
26. Bugarska
27. Rumunija
