Академија струковних студија Београд
Одсек Висока здравствена школа
СЕМИНАРСКИ РАД
Ментално здравље
Ментално хигијенски аспекти наркоманије
БЕОГРАД, новембар, 2022.
Ментор:
Студент:
3
2. НАРКОМАНИЈА
Злоупотреба дроге је особито карактеристична за модерно друштво. Дрога се више не
догађа негде другде и некима другима, она је овде међу нама. Нагло расте број уживалаца
дрога, нарочито међу младима, међу средњошколцима, па и старијим основцима. (2.
Црвени крст)
Медицински стручњаци тврде да ниједна дрога није безопасна, напотив, оставља тешке
последице и по ментално и по физичко здравље. Управо због тога неке школе у сарадњи
са лекарима и полицијским стручњацима организују састанке са ученицима, родитељима,
наставницима, како би се упознали са овим проблемом, а циљ је да деца не посегну за
дрогом, односно да престану са њеним узимањем.потреба дроге је особито
карактеристична за модерно друштво. (2. Црвени крст)
Међу младима је све више корисника дувана, алкохола и дроге. Посебно је алармантан све
већи број наркомана. Та појава и те како утиче на друштво у којем се ти наркомани налазе
и наркоманија се може сузбити само добро организованом превенцијом и акцијом,
упознавањем широке популације о дрогама и њеним штетним деловањима на друштво.
(1.)Дрога осваја младе, доња старосна граница се све више спушта, па је поред
средњошколаца узимају и ученици старијих разреда основних школа. (2. Црвени крст)
Највише се користи марихуана у облику цигарете, и њен мирис се шири и по
школама, и по улицама, и свим састајалиштима младих. Осим ње најчешће се
користе
"маркице"
ЛСД-а
и
таблете
екстазија.
(https://dejanbesovic.wordpress.com/2013/07/30/narkomanija-uzroci-i-posledice/)
4
Слика бр.1
-
ЛСД. Извор:
https
://
vipvorobjev
. com
/ zavisnost
- od
- lsd
- a /
2.1.
Ко су наркомани и који типови постоје?
Наркомани (зависници) су особе које испољавају следеће особине:
– услед честог или сталног узимања дроге налазе се у стању сталне или повремене
омамљености
– показују тежњу ка повећавању количине дроге коју узимају
– испољавају такву жудњу да се не могу обуздати нити чак привремено уздржати од
узимања дроге
– постају зависни од дроге у толикој мери да их свако лишавање од дроге доводи у стање
телесне и психичке патње (апстиненцијална криза).
Типови наркомана:
а) Терапијски наркомани
(тзв. јатрогени наркомани), код којих је зависност условљена
узимањем лека који је преписао лекар, нпр. болесници с малигним болестима, који су
принуђени да узимају наркотичка средства у циљу ублажавања јаких болова (морфијум,
валорон, тродон и сл.).
б) Нетерапијски наркомани
, код којих је узимање дроге самоиницијативно:
1. наркофили (особе које пробају дрогу једном или више пута)
Код њих постоји период експериментисања и фасцинације дрогом. Кад задовоље
радозналост, престају да је узимају без последица.
