Tema seminarskog rada: Finansijska analiza preduzeća
Centar Niš, 2015.
Finansijska analiza preduzeća
4
1. Finansijska analiza preduzeća
Definisanje pojma analize finansijskih izveštaja, nalazi se u shvatanju da analiza treba
da se podvrgne posmatranju, ispitivanju, oceni i formulisanju dijagnoze onih procesa koji su
se desili u kompaniji i koji se kao takvi nalaze sažeti i opredmećeni u okviru finansijskih
izveštaja. Finansijska analiza predstavlja istraživanje, kvantificiranje, deskripciju i ocenu
finansijskog statusa i uspešnosti poslovanja preduzeća.
1.1. Pojam finansijske analize
U definisanju finansijske politike svako preduzeće je pod uticajem brojnih faktora od
kojih zavise rezultati poslovanja. Zato je nužna opreznost u donošenju finansijskih odluka i
ustanovljavanju instrumenata finansijske politike.
Imajući u vidu da preterana opreznost može da smanji efikasnost poslovanja usled
izbegavanja rizika, a neopreznost može da ugrozi ne samo efikasnost, već i opstanak
preduzeća, tako je za pravilno vođenje finansijske politike preduzeća važna finansijska
analiza poslovanja kao osnova za donošenje odgovarajućih odluka.
1
Finansijska analiza se bavi istraživanjem, kvantificiranjem i analitičkim
interpretiranjem funkcionalnih relacija koje postoje između bilansnih pozicija (bilansa stanja i
uspeha), sa ciljem da se omogući validna ocena finansijske pozicije rentabiliteta poslovanja
preduzeća. Na ovaj način definisana, finansijska analiza upućuje na analizu poslovnog
rezultata koji se dobija međusobnim poređenjem poslovnih prihoda i poslovnih rashoda u
nekom vremenskom roku. Normalno da finansijksa analiza ne mora da se zadrži samo na
ovim fundamentalnim finansijskim izveštajima, već za predmet istraživanja može da ima i
druge izveštaje koji odražavanju finansijski položaj preduzeća.
2
Informaciona podloga za finansijsku analizu su osnovni finansijski izveštaji o stanju i
uspehu preduzeća – bilans stanja i bilans uspeha, a u novije vreme i bilansi tokova gotovine i
aneks.
Ciljevi finansijske analize mogu se podeliti na opšte i posebne. Posebni ciljevi
finansijske analize mogu se posmatrati sa aspekta internih i eksternih korisnika, ciljevi se
svode na pružanje adekvatnih informacija odgovarajućim organima za potrebe analize,
kontrole, planiranja i odlučivanja.
Pošto ima više eksternih korisnika, kao što su:
vlasnici kapitala,
poverioci,
državni organi,
statistički zavodi,
privredne komore i poslovna udruženja,
1
Hrustić H.:
Finansijski menadžment
, Alfa-grafNS, Novi Sad, 2005., str. 41
2
Nerandžić B., Dickov V., Perović V.:
Ekonomika moderna
, Stylos print, Novi Sad, 2004., str. 102
Finansijska analiza preduzeća
5
sindikat,
konkurenti,
privredna publikacija,
tako su i ciljevi različiti.
Vlasnici kapitala u akcionarskim društvima prevashodno su zainteresovani za
ostvarenu rentabilnost, jer od nje zavisi prihod koji ostvaruju učestvujući u raspodeli rezultata
po osnovu uloženog kapitala (dividende). Na drugom mestu je njihov interes za sigurnost
uloženog kapitala. Otuda i potreba i zainteresovanost akcionara za analitičkim i drugim
informacijama, na bazi koji odlučuju o tome da li da zadrže ili prodaju akcije preduzeća,
odnosno da li da kupuju nove ili ne.
3
Ciljevi analize finansijskih izveštaja mogu se podeliti na opšte i posebne ciljeve. Opšti
ciljevi odnose se na sagledavanje zarađivačke sposobnosti (rentabilnosti, profitabilnosti,
uspešnosti) kompanije i finansijskog položaja (statusa) kompanije, njenih novčanih tokova i
promena na kapitalu u cilju pružanja informacija korisnicima (naručiocima) analize.
S obzirom da su korisnici finsijske analize stejkholderi, tako se i posebni ciljevi
analize finansijskih izveštaja odnose na zadovoljavanje informacionih potreba stejkholdera.
Kada govorimo o stejkholderima, najznačajniji su investitori u akcije i kreditori, odnosno oni
korisnici koji obezbeđuju kapital kompaniji i kao takvi omogućavaju da kompanija bude
poslovno sposobna.
Ivestitori i kreditori koriste računovodstvene informacije u cilju procene kvaliteta
ostvarenog rezultata kompanije (dobitka ili gubitka) i budućih novčanih tokova koji su
povezani sa njihovim ulaganjima (kamate za imaoce obveznica, kamate za zajmodavce –
banke i dividende, kapitalne dobitke za akcionare). Država i njeni organi koriste
računovodstvene informacije u cilju utvrđivanja mera ekonomske politike, donošenja
odgovarajućih odluka o podsticanju određenih delatnosti i privrednih grana i nadziranja
sprovođenja mera ekonomske politike. Menadžeri svih nivoa odlučivanja, kao interni
korisnici, koriste informacije analize finansijskih izveštaja u cilju planiranja, organizovanja i
kontrole, što je suština menadžerskih aktivnosti.
1.2. Instrumenti finansijske analize korporacije
Izvlačenje zaključaka o finansijskom položaju korporacije podrazumeva ne samo
poznavanje pravila finansiranja i posredovanje informacione podloge, nego i raspoloživost
odgovarujućih instrumenata, čija upotreba uz određeni postupak je zapravo analiza
finansijskog položaja.
Najčešće korišćeni finansijski instrumenti u praksi korporacija, racio brojevi se
načelno dele u grupe:
1. pokazatelji likvidnosti,
2. pokazatelji aktivnosti (upravljanja),
3. pokazatelji finansijske strukture (zaduženosti),
3
Teofanović R.:
Istorija i teorija knjigovodstva
, Beograd, 1958., str. 144
