Finansijska politika i načela

Seminarski rad

Finansijski menadžment

FINANSIJSKA POLITIKA I NAČELA FINANSIJSKE 

POLITIKE

Mentor:                                                                                                         Student:    
Dr.Milovan Bojić                                                                                         Risović Zoran  17/09

[Type text]

Banjaluka,mart,2012

SADRŽAJ

UVOD………………………………………………………………………………………3

1.CILJ FINANSIJSKE POLITIKE..............…………………………………………..…4

2.VRSTE FINANSIRANJA PREDUZEĆA………………………………………..……5

3.FINANSIJSKA POLITIKA PREDUZEĆA……………………………………….…..6

4.FAKTORI FINANSIJSKE POLITIKE……………………………………….……….7

5.POSLOVNO FINANSIJSKA NAČELA……………………………………………….8

6.NAČELO FINANSIJSKE STABILNOSTI…………………………………..………..8

7.NAČELO LIKVIDNOSTI…………………………………………………..………….10

8.NAČELO RENTABILNOSTI……………………………………………...………….11

9.NAČELO FINANSIJSKE ELASTIČNOSTI……………………………...…………11

10.NAČELO FINANSIJSKE NEZAVISNOSTI………………………….……………12

11.NAČELO FINANSIJSKE SNAGE…………………………………………………..12

ZAKLJUČAK………………………………………………………………….…………14

LITERATURA………………………………………………………….………………..15

2

[Type text]

1. CILJ FINANSIJSKE POLITIKE

Vrhunski cilj finansijske politike je finansijska snaga preduzeća koja podrazumijeva:

-

Trajnu sposobnost plaćanja

-

Trajnu sposobnost finansiranja

-

Trajnu sposobnost investiranja

-

Trajnu sposobnost povećanja imovine vlasnika

-

Trajnu sposobnost zadovoljenja finansijskih interesa učesnika u preduzeću

1

      Trajna sposobnost plaćanja podrazumijeva da preduzeće u momentu dospijeća roka plaćanja 

bilo koje obaveze ima gotovine najmanje u visini dospjelih obaveza. U teoriji i praksi poznata su 

četiri   koncepta,   kao   sastavni   dijelovi   finansijske   politike,   za   plaćanje   obaveza,   odnosno   za 

održavanje likvidnosti preduzeća, i to:

-

Puna sigurnost 

-

Ograničeni rizik

-

Puno pokriće obaveza

-

Improvizovana likvidnost

      Trajna sposbnost finansiranja podrazumijeva da je preduzeće sposobno da finansira dati obim 

poslovanja   iz   raspoloživih   izvora   finansiranja   (kapitala,dugoročnih   i   kratkoročnih   kreditnih 

obaveza   i   spontanih   izvora   finansiranja)   ili   da   smanjenje   postojećeg   izvora   finansiranja 

nadomjesti   drugim   izvorom   finansiranja   (otplaćene   dugoročne   obaveze   da   nadomjesti 

poveaćanjem   kapitala),   ili   da   ih   nadomjesti   novim   zaduženjem   (recimo,emisija   dugoročnih 

obveznica i komercijalnih zapisa)

       Trajna sposobnost investiranja podrazumijeva da preduzeće višak slobodne gotovine uloži u 

investicioni projekat koji obećava povećanje dobitka ili da za finansiranje tog projekta pribavi 

dodatne izvore finansiranja (emisija nove serije akcija, dodatno kreditno zaduženje, enmisija i 

prodaja dugoročnih hartija od vrijednosti- obveznica ili komercijalnih zapisa).

1

Kralj,J.: Finansijsko upravljanje I finansijsko poslovanje u uslovima tržišne privrede, Knjigovodstvo, 8-9/1990 

4

[Type text]

               Trajna sposobnost povećanja imovine vlasnika.Imovina vlasnika preduzeća uložena u 

preduzeće je kapital vlasnika.Knjigovodstvena vrijednost kapitala povećava se ako se: pri prodaji 

akcija ostavruje premija i pri raspodjeli neto dobitak akumulira za rezerve i za zadržani dobitak.

               Trajna sposobnost zadovoljenja finansijskih interesa učesnika u preduzeću.Učesnici u 

preduzeću   su   vlasnici   kapitala   (akcionari   ili   vlasnici   udjela   kapitala),   zaposleni   i 

fiskus(država).Interesi učesnika u preduzeću su najčešće suprotstavljeni.Zaposleni žele da što 

više zarade, što smanjuje dobitak,  a to nije u interesu ni vlasnika ni fiskusa.

2. VRSTE FINANSIRANJA PREDUZEĆA

Prema roku raspoloživosti izvora finansiranje se može podjeliti na : 

– kratkoročne čiji izvori su raspoloživi do jedne godine. Ovaj vid finansiranja se koristi za 

ulaganja u obrtna sredstva

– srednjoročno od 1 do 5 godina i pogodan je za srednjoročna ulaganja u osnovna sredstva. 

– dugoročne više od 5 godina.

Izvori mogu biti ročni kada imaju rok dospjeća duži od 5 godina kao što su dugoročni 

krediti, emisije obveznica i sl. A ne ročni izvori nemaju rok dospjeća, nego su trajno raspoloživi 

kao što su sredstva od emisija akcija, zadržana dobit i sl. Koriste se za ulaganja u osnovna 

sredstva, tj. razvoj preduzeća. 

Prema   svom   porijeklu   izvori   finansiranja   se   dijele   na   interne   koje   je   ostvarilo   samo 

preduzeće   (amortizacija,   zadržana   dobit,   rezerve   )   i   eksterne   kao   emisija   kratkoročnih   i 

dugoročnih HOV ili uzimanje kredita i sl. Prema vlasništvu izvori mogu biti sopstveni ( neročni) 

i tuđi (ročni).

Finansijski   menadžment   treba   da   vodi   računa   o   racionalnom   učešću   kratkoročnog   i 

dugoročnog finansiranja tako da taj odnos bude optimalan. Troškovi finansiranja veći su kod 

dugoročnog,   što   je   duži   rok   otplate   kredita   troškovi   su   veći   (banke   daju   veće   kamate 

depozitorima na dugi rok) i obrnuto. Zato nije rentabilno koristiti dugoročne izvore finansiranja 

za   finansiranje   kratkoročnih   ulaganja,   kao   npr.   finansiranje   obrtnih   sredstava.   Dakle   odnos 

kratkoročnog   i   dutgoročnog   finansiranja   je   optimalan   kada   daje   minimalan   ukupan   trošak 

finansiranja preduzeća. 

5