http://www.ratko.biz/
1
1. PREDMET IZUCAVANJA POSLOVNIH FINANSIJA
Poslovne finansije
su relativno nova naucna disciplina. Pocele su da se razvijaju 1950-ih
godina. Razvoju je znacajno doprineo razvoj trzista kapitala, akcionarskih drustava,
finansijskih institucija….
Razlikujemo tradicionalni i savremen pristup finansijskom upravaljanju:
1.
Tradicionalni pristup
se razvio posle prvog svetskog rata kada je doslo do naglog
razvoja akcionarskih preduzeca. Bavi se problemima pribavljanja kapitala iz razlicitih
izvora. Predmet interesovanja bila je pasiva preduzeca tj. pribavljanje kapitala. Odluke o
ulaganju donosili su drugi, a finansijska funkcija se ogledala samo u sprovodjenju tih
odluka. Problemi pristupa su u tome sto problem finansija posmatra sa stanovista
investicionih bankara, a ne sa stanovista donosioca odluka u preduzecu. Drugi problem je
u tome sto zanemaruje druge oblike preduzeca (osim akcionarskih drustava) i akcenat
stavlja na dugorocne finansije naspram kratkorocnih.
2.
Savremeni pristup
se razvija posle drugog svetskog rata, krajem 1950-ih godina.
Ekonomski rast i rast konkurencije namecu potrebu racionalnijeg upravljanja novcem.
Dolazi do rasta odgovornosti menadzera. Ovaj pristup pored pribavljanja kapitala tj.
pasive preduzeca obuhvata i aktivu tj. njegovu upotrebu. Ovaj pristup ukazuje na to da
poslovne finansije treba da odgovore na sledeca pitanja:
1. Koju vrstu sredstava preduzece treba da pribavi?
2. Koliki treba da bude ukupan obim sredstava preduzeca?
3. Kako ta sredstva treba da budu finansirana?
Na osnovu ovih pitanja moze se reci da se zadaci finansijskog upravaljanja svode na
sledece:
1.
analiza finansijskih informacija
(za donosenje suda o postojecoj finasijskoj
poziciji preduzeca)
2.
utvrdjivanje obima i strukture poslovnih sredstava
(proporcija izmedju
obrtnih i fiksnih sredstava da bi poslovni kapaciteti preduzeca bili sto efikasnije
korisceni )
3.
kompozicija njegove finansijske strukture
(odnos sopstvenih i pozajmljenih
izvora)
2. POSLOVNE FINANSIJE I DRUGE FINANSIJSKE DISCIPLINE
Poslovne finansije
se mogu definisati kao umetnost i nauka upravljanja novcem.
Gitman svrstava finansije prema alternativama za zaposlenje u dve velike oblasti:
1.
finansijske usluge
(banke, finansijske kompanije, stedionice, brokerske firme…)
2.
menadzerske finansije
(poslovi finansijskog menadzera u firmi: upravljanje
gotovinom, finansijsko planiranje, investiciona analiza, pribavljanje sredstava…)
Aragon razlikuje sledece oblasti studija finansija:
1.
Poslovne finansije:
pomazu preduzecu da lakse resava probleme koji se javljaju
u vezi pribavljanja i optimalne alokacije finansijskih sredstava. Bavi se
finansijskim problemima individualnih firmi.
2.
Javne finansije:
bave se aktivnostima vlada, proucavaju neprofitne ciljeve
organizacija, poreze i druge prihode.
http://www.ratko.biz/
2
3.
Medjunarodne finansije:
proucavaju ekonomske transfere izmedju drzava i
pojedinaca na medjunarodnom nivou, tokove izmedju drzava.
4.
Institucionalne finansije:
proucavaju banke, osiguravajuce kompanije, penzione
fondove.
5.
Investicione finansije:
bave se procenom hartija od vrednosti za potrebe ulagaca.
3. CILJEVI FINANSIJSKOG UPRAVLJANJA
Ciljevi
se ogledaju u zahtevima za maksimiziranjem rentabilnosti uz odrzavanje
zadovoljavajuceg stepena tekuce likvidnosti.
Likvidnost
je sposobnost preduzeca da
izvrsava dospele novcane obaveze (uz odrzavanje potrebnog obima i strukture obrtnih
sredstava za obavljanje tekuceg poslovanja).
3A. VLASNICKA TEORIJA POSLOVNE FIRME
Vlasnicka teorija
izvedena je iz karaktera privatnog preduzeca, gde su vlasnik i
preduzetnik jedno lice. Prema ovoj teoriji, ukupna poslovna sredstva (osnovna i obrtna)
su svojina vlasnika. Dugovi preduzeca su licna obaveza vlasnika, jer on garantuje
poslovnom ali i licnom imovinom.
Vrste preduzeca:
1.
Inokosno preduzece
-
u vlasnistvu je jednog lica koje je istovremeno i preduzetnik.
- vlasnik ulaze kapital da bi maksimizirao dobitak kao prinos na sopstveni kapital.
2. Ortacko preduzece
- ima vise vlasnika koji ugovorom o ortakluku utvrdjuju iznos pocetnog ulaganja
kapitala svakog od njih, preduzetnicke plate, nacin raspodele dobitka, pokrice
gubitka.
- ortaci za dugove odgovaraju celokupnom poslovnom i licnom imovinom.
3.Ortacko preduzece sa ogranicenom odgovornoscu
- jedan ili vise ortaka ogranicavaju svoju odgovornost za gubitke i dugove na iznos
pocetnog ulaganja kapitala.
- manji je rizik i manje je ucesce u dobitku, pa tako i ograniceno ili nikakvo pravo u
upravljanju i vodjenju poslova.
3B. TEORIJA ENTITETA POSLOVNE FIRME
Preduzeca entiteti
su osamostaljeni privredno-pravni subjekti u kojima je doslo do
podvajanja funkcija vlasnistva nad sredstvima za proizvodnju (poslovnim sredstvima) od
funkcije preduzetnistva. Vezuje se za nastanak korporacija kao prvobitnog oblika
preduzeca sa javnom odgovornoscu. Emisijom akcija (obicnih i preferencijalnih) formira
se akcijski kapital kao trajni izvor finansiranja poslovnih sredstava. Akcije glase na
donosioca pa svaki akcionar moze da proda akcije koje poseduje a da tako ne ugrozi
kontinuitet preduzeca. Nominalna vrednost akcija se utvrdjuje relativno nisko, a one se
http://www.ratko.biz/
4
4. OSNOVNI ELEMENTI FINANSIJSKE ANALIZE
Finansijska analiza
se bavi istrazivanjem funkcionalnih odnosa koji postoje izmedju
bilansnih pozicija, stanja i uspeha, sa ciljem da se obezbedi verodostojna ocena
finansijskog polozaja preduzeca. Finansijska analiza predstavlja racio analizu.
Racio
je
odnos jedne bilansne pozicije prema drugoj izrazen u prostoj matematickoj formuli.
Racio brojevi se proveravaju pomocu standarda da bi se videlo da li se odrazava njihova
pozitivna tendencija.
Standardi:
1.
mentalni standardi samog analiticara
-
njegovo saznanje o tome sta je zadovoljavajuce a sta ne
2.
racio brojevi i procenti
-
finansijska i poslovna proslost preduzeca
3.
racio brojevi i procenti izabranih preduzeca
-
onih koji se smatraju najboljim i najuspesnijim
4.
racio brojevi i procenti utvrdjeni na bazi informacija iz tekuceg operativno-
finansijskog plana preduzeca
-
proteklo iskustvo posmatranog preduzeca korigovano za promene koje se ocekuju
u nastupajucem periodu
5.
racio brojevi i procenti privredne grane kojoj pripada konkretno preduzece
Klasifikacija racio brojeva:
1.
pokazatelji likvidnosti
2.
pokazatelji aktivnosti
3.
pokazatelji finansijske strukture
4.
pokazatelji rentabilnosti
5.
pokazatelji trzisne vrednosti
5. POKAZATELJI LIKVIDNOSTI
Cilj
pokazatelja likvidnosti
je da ukazu na sposobnost preduzeca da placa dospele
novcane obaveze, uz odrzavanje potrebnog obima i strukture obrtnih sredstava i ocuvanje
dobrog kreditnog boniteta.
5A. OPSTI RACIO LIKVIDNOSTI
Obrtna sredstva
Opsti racio likvidnosti = --------------------------------------
Kratkorocne obaveze
Racio
pokazuje sa koliko obrtnih sredstava je pokriven svaki dinar kratkorocnih obaveza.
Odnos
2:1
u korist obrtnih sredstava se tradicionalno uzima kao normalan
3:1
pokazuje stanje koje se opasno priblizava stanju nelikvidnosti
1:1
moze biti potpuno zadovoljavajuci sa stanovista preduzeca koje obrtna
sredstva ima pretezno u obliku gotovine.
http://www.ratko.biz/
5
Provera valjanosti opstog racia likvidnosti vrsi se ispitivanjem strukture obrtnih sredstava
i utvrdjivanjem koeficijenta njihovog obrta. U boljoj su situaciji preduzeca cija se obrtna
sredstva nalaze blize stadijumu gotovine.
5B. RIGOROZNI RACIO LIKVIDNOSTI
Stroziji test od opsteg racia likvidnosti. Ukupna obrtna sredstva dela na dve grupe:
1.
gotovinu i relativno likvidna sredstva
(potrazivanja od kupaca, kratkorocni plasmani u hartije od vrednosti…)
2.
manje likvidna sredstva
(zalihe, unapred placeni troskovi…)
Likvidna sredstva
Rigorozni racio likvidnosti = ---------------------------------------
Kratkorocne obaveze
Zalihe se izuzimaju iz likvidnih sredstava zbog vremena (koje je potrebno da se roba i
gotovi proizvodi realizuju) i neizvesnosti (da li ce uopste biti realizovani).
Odnos
1:1
stanje tekuce likvidnosti je relativno zadovoljavajuce.
5C. NETO OBRTNA SREDSTVA (FOND)
Neto obrtna sredstva predstavljaju apsolutnu razliku izmedju obrtnih sredstava i
kratkorocnih obaveza.
Neto obrtna sredstva = Obrtna sredstva – Kratkorocne obaveze
Pretpostavka je da ono preduzece koje ima veci iznos neto obrtnih sredstava obezbedjuje
veci stepen likvidnosti. Ova pretpostavka ne mora da bude tacna sa stanovista tekuce
likvidnosti. Neto obrtna sredstva odredjuju sposobnost zaduzivanja preduzeca na kratak
rok. Poslovna banka prilikom razmatranja odluke o kreditiranju ima interes da sazna opsti
racio likvidnosti preduzeca, samo sto na osnovu njega moze da utvrdi koliki ce taj racio
biti pod uslovom da preduzecu odobri dodatni kredit.
Da li ce preduzecu biti dat trazeni kredit ili ne zavisi od:
1.
uticaja dodatnog duga na opsti racio likvidnosti
2.
odnosa kratkorocnih obaveza prema neto obrtnim sredstvima
6. POKAZATELJI AKTIVNOSTI
Pokazatelji aktivnosti
nazivaju se koeficijentima obrta poslovnih sredstava. To su
relativni odnosi izmedju prihoda i troskova s jedne strane, i pojedinacnih i ukupnih
ulaganja u poslovna preduzeca sa druge strane.
http://www.ratko.biz/
7
Cena kostanja realizovanih proizvoda
Prosecni troskovi dnevnih prodaja = -----------------------------------------------------
360 dana
Period konverzije zaliha u gotovinu = Period prodaje zaliha
+ Period naplate potrazivanja
6C. KOEFICIJENT OBRTA DOBAVLJACA
Vrednost godisnjih nabavki materijala i usluga na kredit
Koeficijent obrta dobavljaca = --------------------------------------------------------------------
Prosecan saldo dobavljaca
Pokazuje da se obaveze prema dobavljacima izmiruju prosecno X puta godisnje.
360 dana
Prosecno vreme placanja = ----------------------------------------
Koeficijent obrta dobavljaca
Ako je prosecni kreditni period koji nude dobavljaci 30 dana a prosecno vreme placanja
vece (npr.50 dana) to ukazuje na los kreditni bonitet.
6D. KOEFICIJENT OBRTA UKUPNIH OBRTNIH SREDSTAVA
Ukupni rashodi
Koeficijent obrta ukupnih obrtnih sredstava = -----------------------------------------------
Prosecno angazovana obrtna sredstva
Pokazuje koliko se puta godisnje obrtna sredstva koriste za placanje troskova tj. rashoda.
Ovaj koeficijent ogleda efikasnost koriscenja ukupnih obrtnih sredstava.
Relevantni pokazatelji su i:
Neto dobitak
Stopa dobitka na prosecna obrtna sredstva = --------------------------------------
Prosecna obrtna sredstva
Stopa dobitka na prosecna obrtna sredstva
Stopa dobitka po jednom obrtu = -----------------------------------------------------------
Koeficijent obrta prosecnih obrtnih sredstava
