1

Универзитет у Крагујевцу

Економски факултет Крагујевац

СЕМИНАРСКИ РАД

ПРЕДМЕТ: Управљање ризицима финансијских институција

ТЕМА: Управљање финансијским ризицима у осигуравајућим компанијама

Ментор: 

Кандидат:

Крагујевац, јануар 2018. године

2

САДРЖАЈ

УВОД.............................................................................................................................................. 3

1. Врсте и карактеристике ризика.............................................................................................5

1.1.

Кредитни ризик...............................................................................................................6

1.2.

Тржишни ризик...............................................................................................................7

1.3.

Ризик рочне и структурне неусклађености имовине са обавезама............................8

2. Управљање ризицима у сектору осигурања........................................................................9

2.1.

Утврђивање циљева и идентификација ризика..........................................................10

2.2.

Процена ризика............................................................................................................. 11

2.3.

Оцена алтернатива и избор средстава за регулисање ризика...................................12

2.4.

Примена одлуке.............................................................................................................12

2.5.

Оцена и корекције......................................................................................................... 13

3. Управљање финансијским ризицима у осигуравајућим компанијама............................13

3.1.  Управљање кредитним ризиком.....................................................................................13

3.2. Управљање тржишним ризиком......................................................................................14

3.3.

Управљање ризиком усклађености имовине и обавеза.............................................15

ЗАКЉУЧАК.................................................................................................................................16

ЛИТЕРАТУРА.............................................................................................................................17

 

background image

4

1. Врсте и карактеристике ризика

Кључна човекова тежња кроз историју била је минимизирање или елиминисање ризика, а 
имајући   у   виду   да   је   основна   карактеристика   већине   људи   аверзија   према   ризику. 
Захваљујући привредном  и друштвеном развоју, појединци, привредни субјекти и читаво 
друштво данас су изложени ризицима више него икада до сада. Због свега тога, осигурање 
као облик организоване заштите од ризика, базиран на солидарности и узајамности, у 
савременим условима нарочито добија на значају. 

Осигураници се повезују у циљу постизања финансијске сигурности у случају наступања 
нежељених штетних догађаја. Основни циљ је финансирање штетних последица уколико 
дође до остварења ризика. Свакако да су осигуравајуће компаније изложене ризицима који 
су   карактеристични   искључиво   за   њих.   Да   би   ризик   био   обухваћен   осигурањем   мора 
испуњавати одређене услове:

 1

Могућност настанка догађаја, односно могућност реализације ризика;

Мора да постоји неизвесност настанка догађаја;

Да представља опасност од реализовања економски штетног догађаја;

Ризик се мора понављати, односно не сме бити изолован;

Мора да буде независтан од воље осигураника и других заинтересованих лица;

Да је дозвољен законом, јавним поретком и моралом;

Неопходна је дисперзија ризика у простору и времену;

Хомогеност ризика.

У зависности од особина ризика постоји више врста као што су објективни и субјективни, 
чисти и шпекулативни, општи и појединачни, константни и варијабилни итд. Са аспекта 
осигурања   најважнији   је   чист   ризик   док   се   одређени   финансијски   ризици,   ризици 
производње,   политички   ризици   не   могу   обухватити   осигурањем   јер   су   шпекулативне 
природе где је могућ или профит или губитак. Чист ризик се дефинише као ситуација у 
којој постоје само две могућности: ризик са губитком или без губитка. У чисте ризике 
спадају лични (смрт, старост, болест, незгода), имовински (ризици којима је изложена 
имовина   и   ствари),   ризици   од   одговорности   (осигурање   аутомобилске   одговорности, 
гаранцијско осигурање производа).

Ризици којима су изложене осигуравајућа компаније су: ризик из осигурања, кредитни 
ризик односно ризик депоновања и улагања средстава, тржишни ризик, оперативни ризик, 

1

 

Кочовић, Ј., Шулејић, П., Ракоњац – Антић, Т., (2010), 

Осигурање

, Београд,  Центар за издавачку делатност 

Економског факултета у Београду, стр. 75

5

ризик   ликвидности,   односно   ризик   рочне   и   структурне   неусклађености   имовине   са 
обавезама, правни и репутациони ризик и други.

2

У даљем раду ће бити анализирани финасијски ризици осигуравајућих компанија, а то су: 
кредитни ризик, тржишни ризик и ризик ликвидности.

1.1.

Кредитни ризик

Кредитни ризик или како се код нас именује   - ризик депоновања и улагања средстава 
друштва,   се   односи   на   могућност   настанка   финансијских   губитака   због   немогућности 
дужника да измирује обавезе које има према осигуравајућој компанији. Овај ризик може 
настати и по основу немогућности наплате депонованих и уложених средстава и наплате 
приноса у вези са њима. Друштво је у могућости да утврди очекиване губитке у вези са 
овим ризиком, али мора да узме у обзир и неочекиване губитке. 

Кредитни ризик представља ризик од смањења вредности када уговорне стране нису у 
стању   да   испуне   своје   обавезе   или   када   постоје   промене   у   кредитној   способности 
уговорних   страна.

3

  Осим   флуктуација   на   финансијским   тржиштима,   инвестициони 

портфолио је осетљив и на промене појединачних средстава. Када се одређена не отплати, 
осигуравач одмах има губитак. Најочигледнији пример су обвезнице које најчешће чине 
значајан део портфолија средстава. Директан губитак настаје када издавалац обвезнице не 
отплати обвезницу по доспећу. Свакако до промене вредности обвезница долази и када се 
промени   способност   за   отплату   кредита.   Деривати   могу   такође   могу   бити   узрочници 
кредитног   ризика,   јер   уговорна   страна   у   деривативној   трансакцији   треба   да   поштује 
обавезу која је доспела. Још један извор кредитног ризика је портфолио хипотеке, као 
важна   компонента   у   инвестиционом   портофолију.   Зајмови   осигурани   хипотеком   често 
укључују појединце са кућом као залогом, али може укључивати и некретнине, као што су 
канцеларије и трговачке зоне. Пошто колатерал има довољну вредност, кредитни ризик је 
ограничен. 

Реосигурање такође може бити извор кредитног ризика. Може се догодити да уговорна 
страна уговора о реосигурању не може испунити своје обавезе у тренутку када је новац у 
ствари   потребан   –   на   пример   након   катастрофе.   Губитак   од   катастрофе   може   бити 
огроман, као и кредитни ризик. Можемо напоменути да се кредитни ризик понекад односи 
и на ризик осигуравача од клијента који не плаћају премију, као и брокере и агенте који 
могу пренети премије примљене од клијената на рачуне централне банке осигуравача. 

2

 Његомир, В., (2006), 

Управљање ризиком и угла осигуравјућих друштава, Финансије, 

бр. 1-6, стр. 107

3

 Doff, R., (2011), 

Risk Manegement for Insurers

., стр. 75

Želiš da pročitaš svih 17 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti